Izvitoperena nada evropskog Kosova

Beljulj Bećaj
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

Piše: Beljulj Bećaj (Belul Beqaj)

Poštovani prijatelju,

Mislim da unutrašnje preispitivanje EU šalje jasnu poruku da se mi okrenemo sebi i međusobnim interesima!

Nedavno su predsednici Srbije i Kosova telefonom razgovarali sa Visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žosepom Borelom, koji je najavio svoju skoru posetu Beogradu i Prištini, kako bi lično sagledao mogućnosti za obnovu dijaloga posle formiranja vlade Kosova. Ova najava je, verovatno reakcija, nekih državljana Zapadnog Balkana koji su se ponadali da će proces proširenja u okviru EU da se nastavi 18. oktobra 2019, ali u dokumentu zaključaka Saveta Evrope pisalo je: “da će ponovno uzeti u obzir razmatranje proširenja pre Majskog samita, EU-Zapadni Balkan 2020,“ koji će se održati u Zagrebu.

Dakle, države poput Francuske, Holandije, Danske i Španije blokirale su otvaranje procesa pregovaranja sa Albanijom i Makedonijom! Njihova poruka za ostale je bila jednostavna: otvaranje procesa pregovaranja je preuranjeno, jer destimuliše razvoj neophodnih reformi u tim zemljama?!

Poštovani prijatelju,

Kako da shvatimo odluku SE za Kosovo i Srbiju koje su glavno obrazloženje za normalizaciju odnosa i realizaciju svestrano pravno obavezujućeg sporazuma povezali upravo sa ubrzavanjem procesa na putu evropskih integracija?!

Bez dileme. Ovaj pristup je izvitoperio nade da će se EU ponašati bolje u odnosu na Kosovo i Srbiju – naprotiv! Na drugoj strani, ironično zvuče izjave nekih američkih zvaničnika da će Kosovo i Srbiju podržati na putu evropskih integracija?!

Utoliko pre što neke indikacije ukazuju da se odnosi unutar EU komplikuju, dok nastavak dijaloga između Kosova i Srbije u ovim okolnostima gubi osnovni motiv, da ne kažem demotiviše u potpunosti uspešan nastavak dijaloga! Srbija je udaljenija od statusa kandidata za učlanjenje, Kosovo mnogo iza Srbije i bez vizne liberalizacije! Dok, insistiranje nekih zvaničnika SAD da se potpiše sporazum (bez normalizacije odnosa) do marta 2020, je moguće onoliko koliko je moguće da će EU konsolidovati unutrašnje odnose posle Bregzit-a, još manje zbog unutrašnje disharmonije i narastajućeg euroskepticizma i populizma!

Dakle, poruka koja je stigla iz EU, kaže da bi mi trebalo da zaboravimo proces proširenja za dogledno vreme, i kad se, jednog lepog dana, EU bude reformisala, da se vratimo ovom pitanju! Budimo realni, EU – svojom nejasnom, često kontradiktornom strategijom usporava, ionako usporeni proces, gde Kosovo ne učestvuje i ne zna se kad će započeti ovaj proces. To destimuliše i najdobronamernija nastojanja da oživi, bezmalo umrtvljeni, proces albansko-srpskog dijaloga.

Zato, Žosep Borel, koji je najavio svoju skoru posetu Beogradu i Prištini, kako bi lično sagledao mogućnosti za obnovu dijaloga posle formiranja vlade Kosova izgleda kao nastavak kratkoročne simulacije koja nije zasnovana na realnim mogućnostima Kosova i Srbije, ali i suštinski nerealnim intresovanjima i namerama EU.

Prvo, Kosovo je još uvek bez vlade, a može ići i na nove vanredne izbore (što ne opravdava kosovske političke faktore) ali Borelovo nastojanje da se posle formiranja vlade nastavak dijaloga nađe među prioritetima političke agende je puka imitacija Mogerinijeve sterilne politike, utoliko pre što na osnovu presude Ustavnog suda Kosova uloga predsednika Kosova je konsultativne prirode. Ukratko, bila bi to nova avantura viđenih scenarija dok EU ne reši svoje unutrašnje reforme i probleme!

Drugo, eventualno formiranje vlade iziskuje ozbiljnu konsolidaciju koja je teško moguća zbog ozbiljnih posledica prethodnih vlasti i po pitanju dosadašnjeg dijaloga i nove redukovane formule vlade od 22 na 12 ministarstava. Zbog toga, ukoliko se albansko-srpski dijalog nađe među prioritetima nove Vlade, bez adekvatne političke klime, to bi realno ugrozilo Vladu pre njene realne konsolidacije, dok bi sporazum bio samo formalan – bez suštinskih i dugoročnih održivih efekata.

Treće, dok je dijalog u zastoju, započeta inicijativa o “mini Šengenu”, umesto da se afirmiše kao potpora evropskim integracijama, dočekana je “na nož” na Kosovu. Koliko zbog nosilaca ideje (Aleksandra Vučića i Edi Rame) toliko zbog izostajanja kosovske vlade, a ponajviše zbog nasleđenih predrasuda.

Napokon, odnosi između Kosova i Srbije nisu se kvalitativno promenili i nakon bezmalo osam godina dijaloga, nerealno je očekivati da će jedan telefonski razgovor ili poseta Borela povratiti izvitoperenu nadu za evropske integracije. Mislim da unutrašnje preispitivanje EU šalje jasnu poruku – da se mi okrenemo sebi i međusobnim interesima!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.