Vreme za buđenje

Milivoje Mihajlović
Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.

Poštovani prijatelju,

Balkan je područje čija je istorija zapravo hronika ratova. Podneblje gde je božiji dar bio mir, a gde se nesreća ciklično ponavljavljala, sa istim motivima i različitim protagonistima. Zemlja “krvi i meda”, sa blagom koje joj je priroda podarila, skriva svoju istoriju “pod tepihom”. Retko kada je imala snage da se suoči sa prošlošću i, po pravilu, izbegavala da objektivno gleda na sadašnjost. Možda su nam zbog toga ratni “heroji” oni koji su proganjali stotine hiljada civila, punili hladnjače leševima, ili oni što su prodavali bubrege kidnapovanih… U balkanskoj besmislenoj trci zla pobedili su etnički čistači, šarlatani koji su klali “zarđalim kašikama”, lupeži koji su galamom skrivali pljačku, ludaci koji su izmišljali neprijatelje… “Kad izgubiš protivnika, izgubio si politiku”- čuvena izreka izraelskog lidera Šimona Peresa, može da bude “kredo” balkanskih vođa, kroz vekove.

Opljačkani, progonjeni, kidnapovani, izginuli … izmanipulisani gubitnici, nisu imali pameti da ocene i snage da se opredele ili suprotstave. 

Valjda se zbog toga u celom svetu glasa – za, a kod “nas” se glasa – protiv. Jedino se na ovom prostoru toliko traga za izgubljenim identitetom i samo ovde sličnosti dovode do fatalnih razlika. U političkom smislu, ovi prostori su “okean besmisla”. U ekonomskom pogledu – antologija promašenih investicija. U etničkom – zbirka uputstava za istrebljenja. U ljudskom – život u prošlosti. Balkan je područje gde vrednosti nestaju i pretvaraju se u negacije. Kada treba plan – biramo spin. Umesto poštovanja – mržnja. Umesto istine – laž. Umesto iskrenosti – prevara. Prevrat – umesto revolucije. Umesto smisla – ludilo. Porazi se proglašavaju pobedama. Jedino ovde promašaji pogađaju u “centar”.

Tu su izvori balkanskih strahova kojima “vođe” vešto manipulišu. Oni podgrevaju tu vatru onda kada im je potrebno da zataškaju svoje pljačke, promašaje, bolesne poteze… “Korak više” ili “korak manje” – je obeležje svih naših demokratskih pokušaja. Improvizacija je slika svakog pokušaja rešavanja problema. Daleko smo od istine. Strah je vredniji od hrabrosti.

Dogovor je reč koja obeležava prvu petinu ovog veka na ovim prostorima. Ali, samo je ovde sukob – put do dogovora, a dijalog – staza do sukoba. Samo se ovde pregovara , bez namere da se postigne dogovor.

To je osnov našeg “nesporazuma” sa demokratijom. Balkanske vođe i u prošlosti, kao i danas, razvaljuju demokratske odnose u povoju. Matrica je već poznata. Šta radi nova vlast? Pljuje po staroj vlasti. Ali, nema hapšenja, nema optužnica, nema pronalaženja ukradenih para. Vrana vrani – očiju ne vadi! Ispada da izborni poraz – spasava.

Stara vlast predaje novoj vlasti poslove u zamenu za – amnestiju. Sve se to prikrije pojedinačnima hapšenjima nebitnih ljudi, maratonskim sudskim procesima i oslobađajućim presudama. Jedini pravi društveni proces je neprestana pljačka. Jedini motiv za osvajanje vlasti je – žeđ da se stekne bogatstvo. Način da se dođe na vlast – prevara. Strah je način da se sačuva vlast. Ta priča se, na žalost, ponavlja bez greške, kao ironičan podsmeh opljačkanom narodu.

Društva funkcionišu kao preduzeća u kojima se tačno zna – ko je zadužen za podzemlje, ko za privredu, ko za rasprodaju “porodične srebrnine”, ko trguje narkoticima, ko osvaja tendere, ko pere prljavi novac, ko podmićuje ljude u centrima moći u svetu da “ ne primećuju” šta se ovde dešava. Iza tog “borda” stoji armija činovnika, policajaca, kriminalaca, analitičara, sintetičara, botova, navijača, taksista, korumpiranih policajaca, sudija i tužilaca od kojih oni čisti ne smeju da “dignu glavu”… Svi oni imaju deo ukradenog kolača. Mnogi su nesvesno u tom “društvu”, verujući da rade u “interesu opšte stvari”. Ta mašina politike i mafije proizvodi strah i svo zlo koje, namerno, čitavu regiju primiče imaginarnoj liniji opšteg sukoba. Ne zanima ih što se narod leči preko “gugla”. Što “diplomirao” sve češće znači – kupio diplomu. Što su najcenjeniji – ljudi “za kombinacije”. Što je društvo prepušteno secikesama i amaterima. Što su se javni nastupi pretvorili u parade obesti i primitivna demonstracija verbalnog nasilništva. To je ustaljeni tretman potcenjenog i poniženog naroda, koji svakodnevni ubeđuju da i od “ovakvog života postoji mnogo gori”. Živimo ružan san i to je glavni simptom epidemije straha. Vreme je da se probudimo.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.