Hoti: Pristali smo na „Mini Šengen“ zbog insistiranja SAD, ZSO „državna obaveza“

Hoti
FOTO: KoSSev

Prištinska delegacija bila je protiv tačke sporazuma o Mini Šengenu, ali je na zahtev SAD promenila mišljenje, razmena teritorija uklonjena je sa stola. Formiranje Zajednice srpskih opština je „državna obaveza“. Oglasio se danas kosovski premijer, Avdulah Hoti, nakon prošlonedeljih događaja u Vašingtonu koji su rezultirali potpisivanjem „sporazuma o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine“, ali i ovonedeljnih u sklopu dijaloga u Briselu na kojima je postignut dogovor o tri i ujedno otvorene nove dve teme – ZSO i finansijska potraživanja.

Hoti: Vašingtonskim sporazumom za infrastrukturu izdvojeno više od milijardu dolara

Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji je potpisan u Vašingtonu predstavlja „veliki korak ka postizanju sveobuhvatnog konačnog sporazuma sa Srbijom”, još jednom se mogla čuti poruka kosovskog premijera. Danas ju je izneo na sednici kosovske vlade u Prištini.

Govoreći o ekonomskom aspektu sporazuma, poručio je da je njime predviđeno preko milijardu dolara za infrastrukturne projekte na Kosovu, saopšteno je iz kosovske vlade.

Zatim je istakao i politički značaj dogovora, naglašavajući da on „označava još jedan korak u izgradnji diplomatskog identiteta države Kosovo uz priznanje Izraela“.

Naznačio je da će se vrlo brzo u Vladi naći plan rada za realizaciju sporazuma potpisanog u ​​Vašingtonu.

Hoti na konferenciji o mini Šengenu, jezeru Gazivode, ZSO

Nakon sastanka vlade, Hoti je na konferenciji za novinare govorio o mini Šengenu, uzajamnom priznavanju sa Izraelom, tački sporazuma koja se odnosi na jezero Gazivode, ali i o Zajednici srpskih opština, prenela je prištinska Koha.

Hoti ne sumnja da će sporazum iz Bele kuće, za koji kaže da „jača suverenitet Kosova“, biti sproveden.

„Veoma sam zadovoljan što smo u roku od tri meseca na vlasti uspeli da konsolidujemo narušene odnose. Primenjuju se principi koje smo usvojili u vladi. Kada Skupština Kosova počne sa radom podneću izveštaj o sporazumu iz Vašingtona i sastanka u Briselu”, istakao je Hoti.

Kako je Hoti naveo, priznanje Izraela nije iznenađenje, jer su bili u kontaktu sa Belom kućom. Međutim, kosovski premijer je, sa druge strane, izenađen brzinom postizanja dogovora o međusobnom priznanju.

Govoreći o mini Šengenu, Hoti je pojasnio da je prištinska delegacija bili protiv ove tačke sporazuma, ali da se na zahtev SAD, Kosovo ipak pridružilo ovoj regionalnoj inicijativi.

„Kada nam je to predstavljeno u Vašingtonu, bili smo protiv, ali je Bela kuća tražila da se pridružimo ovoj regionalnoj inicijativi. Dakle, naš stav jeste bio protiv, Bela kuća je zahtevala i složili smo se”, kazao je Hoti.

Kritike Pokreta Samoopredeljenje povodom postignutog sporazuma u Vašingtonu, premijer Avdulah Hoti ocenjuje kao „nastavak njihovih grešaka“.

U međuvremenu, na izjave da je „arogantan“ od strane predsednice kosovske skupštine, Vjose Osmani, rekao je da one nisu na mestu.

„Osmani shvata da je to greška nakon tri godine. Mogu da nabrojim 119 poslanika koji mogu da rade posao bolje od nje“, rekao je Hoti na konferenciji za novinare nakon sastanka vlade Kosova.

Svojim koalicionim partnerima poručio je da on u dijalogu predstavlja Vladu, a ne sebe, te da se nijedno članstvo u međunarodnim organizacijama i nijedno novo priznanje ne mogu postići bez podrške Sjedinjenih Država i ključnih zemalja EU“.

Kada je u pitanju tačka sporazuma koja se odnosi na jezero Gazivode, a kojoj se žestoko protivio Hotijev koalicioni partner – Ramuš Haradinaj, a potom, kada je, kako je sam potvrdio, izmenjena, pristao da podrži sporazum, Hoti navodi da će „energetsko odeljenje uraditi studiju izvodljivosti na osnovu koje će biti poznato kako će se ta voda koristiti“.

Dodao je još da je sa „stola uklonjena razmena teritorija”, i podvukao da neće biti tačke koja utiče na suverenitet Kosova.

Osvrćući se na formiranje Zajednice srpskih opština – temi koja je ovog ponedeljka pokrenuta u sklopu nove runde dijaloga u Briselu, Hoti je rekao da je to „državna obaveza“, kao i da će videti kako će napredovati u tom pravcu, prenosi Koha.

Pročitajte još:

Vučić: Otvaramo arhive, kosovski zakon o povratnicima, ZSO

„Ono na čemu radimo je da se dogovorimo o metodologiji kako tretirati državni dug i ratnu odštetu u skladu sa konvencijama”, dodao je Hoti.

O prošlonedeljnim događajima u Vašingtonu gde su se sastale beogradska i prištinska delegacija, kao i ovonedeljnim u Briselu čitajte na našim tematskim stranicama Grenelova inicijativa i Briselski proces.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.