S obzirom na to da se mandat KBS-a proširuje, Severnoatlatski savez će preispitati stepen angažovanja NATO-a sa KBS-om sledeće godine – poruka je generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga upućena kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju koji, sa druge strane izražava „oduševljenje posvećenošću NATO-a da podrži Kosovo u celosti“, navodeći „konkrentne akcije“ kao korak približavanju Alijansi i garancije da će „transformacija KBS-a biti transparentan proces“.
U telefonskom razgovoru Stoltenberg je danas obavestio Haradinaja da zakoni o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga „ne utiču na misiju KFOR-a“ i da se ona nastavlja, saopštila je portparolka NATO-a Joana Lungesku.
Takođe je, kako se navodi u saopštenju, obavestio kosovskog premijera da je Severnoatlatski savet imao inicijalnu raspravu o nedavno usvojenim zakonima o transformaciji KBS, naglasivši da će NATO nastaviti misiju KFOR-a kako bi obezbedio sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu.
Sa druge strane, Haradinaj na svom Fejsbuk profilu saopštava da je informisao generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o usvojenom paketu zakona o proširenju mandata KBS-a, navodeći „garancije da će transformacija KBS-a biti transparentan proces“.
Haradinaj je ujedno, kako je saopštio, izrazio oduševljenje zbog „posvećenosti NATO-a da podrži Kosovo u celosti“.
„Kosovo će blisko sarađivati sa NATO-om kako bi ispunilo punu operativnu sposobnost KBS-a u vojnom mandatu, kao i zajedničku posvećenost pružanju sigurnosti i odbrane,“ dodao je Haradinaj.
Kao konkretan korak približavanju Alijansi, Haradinaj je naveo „konkretne akcije“ Vlade Kosova uspostavljanjem međuministarskog odbora za integraciju i učlanjenje u NATO.
Kosovska vlada već preduzima korake ka integraciji u NATO
Juče je, manje od nedelju dana od proširenja mandata KBS u oružane snage, vlada Kosova usvojila odluku o formiranju među-ministarskog odbora za integraciju i članstvo u NATO. Ovo telo će za zadatak imati da izradi nacrt savremene platforme za integraciju u NATO i predložiti akcioni plan i strateška dokumenta vezana za taj prioritet.
Prošlog petka, Kosovo je uz podršku SAD i uprkos negodovanju NATO i EU zakonskim izmenama proširilo mandat Kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage. Za sprovođenje odluke, koja je naišla na kritike uglavnom zbog osetljivog trenutka u kom je doneta, a usred nove krize i zaoštravanja odnosa između Beograda i Prištine, biće potrebno 10 godina i značajna budžetska izdvajanja pre nego bude u potpunosti implementirana.
Kritiku povodom usvajanja zakona o proširenju mandata KBS-a izneli su i srpski zvaničnici, kao i najveća stranka kosovskih Srba Srpska lista, sa porukom da će, ako bude trebalo, „stajati goloruki ispred svog golorukog naroda“.
Ovogodišnji budžet Ministarstva kosovskih snaga bezbednosti iznosio je ukupno 53,667,393 evra, već sledeće godine, budžet novog Ministarstva odbrane iznosiće 98 miliona evra.
I vlasti u Srbiji oštro se protive odluci kosovske skupštine da prošire mandat KBS i zatražili su of KFOR-a da, u Skladu sa Rezolucijom 1244 demilitarizuje ovu formaciju. Na zahtev Srbije, održana je i sednica Saveta bezbednostu Ujedinjenih nacija kojoj su prisustvovali i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.
Ipak, kosovska vlada je već juče donela odluku o formiranju među-ministarskog odbora za integraciju i članstvo u NATO.
Inače, evro-atlantske integracije i učlanjenje u EU i NATO, kao i moderna vojska u skladu sa NATO modelom su neki od ciljeva vlade Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
