Eparhija raško-prizrenska poziva na moleban podrške svetinjama u Crnoj Gori, protesti ne jenjavaju

Vest je ažurirana

U znak podrške svetinjama i vernicima u Crnoj Gori, Eparhija Raško-prizrenska pozvala je narod da uoči pravoslavnog Božića prisustvuju molebanu i litiji ove subote koji će se održati od drevne Petrove crkve do crkve Sv. Nikole u Novom Pazaru.

Poziv vernicima uputio je Episkop Raško-prizrenski Teodosije. U subotu u 17 časova biće služena večernja služba a zatim moleban sa litijom od crkve Svetih apostola Petra i Pavla – Petrove crkve, do crkve Svetog Nikole.

U nedelju, 5. januara u crkvi Sv. Nikole u Novom Pazaru, povodom praznika Sv. Otaca, u 9 časova biće služena liturgija.

Projava tako snažnog svetossavskog i narodnog jedinstva u Crnoj Gori ovih dana posledica je čvrste rešenosti naše Crkve da ne dozvoli politizaciju ovog pitanja sa bilo koje strane. Veoma je važno da tako i ostane i da se nikome ne dopusti da instrumentalizuje Crkvu za svoje lične političke interese, (iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić)

Krajem prošle nedelje u crnogorskoj skupštini usvojen je Zakon o veroispovesti sa spornom odredbom koja nalaže da crkve u Crnoj Gori moraju pružiti dokaz o vlasništvu nad zgradama i zemljištem koje su posedovale pre 1918. godine, dok, u suprotnom, toj imovini preti eksproprijacija.

Sporni član izazvao je negodovanje crnogorske opozicije sa incidentom u skupštini opozicionog Demokratskog fronta, nakon čega je policija uhapsila čak 18 poslanika iz redova ove stranke, dok je protiv trojice pokrenut krivični postupak.

Posle usvajanja zakona u Crnoj Gori: SPC negoduje, opozicija u pritvoru, protest u Beogradu…

Uz osudu Srpske pravoslavne crkve i aktivno negodovanje opozicije, pridružile su se reke ljudi koji svakodnevno u mnogim gradovima širom Crne gore izlaze na ulice i povremeno ih blokiraju. Protesti ne jenjavaju. Naprotiv, hiljade Crnogoraca, koji, kako kažu, osim vere, brane i istoriju nastanka Crne Gore, šetaju i okupljaju se oko hramova, noseći ikone.

Dok se na desetine fotografija i video zapisa sa protesta, molebana i šetnji svakodnevno objavljuju preko društvenih mreža uz poruke da se ovaj materijal dalje deli usled, kako pojedinci navode, „medijske blokade državnih medija“, u glavnim medijima u obe države primetno je manje interesovanje za pokrivanje ovih događaja. Jedan od ređih medija koji sa lica mesta redovno prati događaje u Crnoj Gori je Al Jazeera.

Sinoć se u Beranama, od centra grada do tri kilometra udaljenog manastira Đurđevi stupovi, okupio do sada rekordan broj građana – kako mediji procenjuju, oko deset hiljada, a slike i snimci sa ovog mesta, snimljene dronom, obišle su društvene mreže od sinoć.

Na litiji u Bijelom Polju, javlja deo crnogorskih medija, okupilo se i preko 10.000 građana, dok je takođe veći broj okupljenih koje je predvodio vladika Atanasije Rakita, bio prisutan u Pljevljima, kao i u Podgorici, prenose Vijesti.

Protestne šetnje održavaju se skoro svakodnevno u Podgorici, Nikšiću, Bijelom Polju, Beranama, Pljevljima, Baru i na Žabljaku, dok se za Badnje veče i Božić očekuju masovniji protesti, a i samoj mitropoliji stiže „pojačanje“. Kako je najavljeno, vladika Grigorije služiće nedeljnu liturgiju u sabornom hramu u Podgorici.

Iako je Zakon ekspresno usvojen u skupštini i isto tako ga potpisao Milo Đukanović, Crkva i njene pristalice traže izmenu zakona, a prema najavama iz Mitropolije crnogorsko-primorske, oni će zatražiti i ocenu ustavnosti ovog zakona.

Osim Crne Gore, protestuje se, i šalju poruke podrške delu Crne Gore koji brani Mitropoliju crnogorsko-primorsku i u Srbiji i Republici Srpskoj.

Posle sinoćne pobede košarkaša Crvene zvezde nad Bajernom u Štark areni, kako prenose beogradski mediji, navijači beogradskog kluba uputili su se u šetnju podrške Srbima u Crnoj Gori. Prethodno su navijači u samoj areni skandirali protiv crnogorskog predsednika Mila Đukanovića.

Protest navijača ovog kluba bio je zakazan ispred crnogorske ambasade u Beogradu, gde se nakon utakmice, kako prenosi Kurir, okupilo više od 5.000 navijača, koji su pirotehničkim sredstvima pokušali da zapale zastavu.

Kasno sinoć reagovao je i premijer Crne Gore, Duško Marković, rekavši da je Crna Gora još jednom pred izazovom odbrane nezavisnosti i slobode. Danas ranije reagovala je i američka ambasadorka u Podgorici, Džudi Rajzing Rajnke, rekavši da se „razlike u mišljenju moraju rešavati dijalogom, te da je napad na diplomatsku misiju apsolutno neprihvatljiv“.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, danas je u jutarnjem programu televizije Pink, osudio pokušaj paljenja zastave, ali i istovremeno naglasio da ambasada Crne Gore ni u kom trenutku nije bila nebezbedna, ujedno poručivši premijeru Crne Gore, da to nije bio napad na državnost i nezavisnost Crne Gore, koju, kako je ponovio više puta tokom gostovanja, Srbija poštuje.

Tada je i poručio da će konačnu odluku o poseti severu Crne Gore za Badnji dan doneti u narednih 36 sati.

„Peticija 88“

Tu su, međutim, i potpisnici sada već čuvene tzv. Peticije 88, koji zastupaju krajnje suprotan stav. Premda ju je inicijalno potpisalo 88 intelektualaca iz regiona, sa većim brojem imena javnih ličnosti iz Beograda, ona sada ima veći broj potpisnika.

Sukobi u parlamentu, višednevni protesti na ulicama Crne Gore i uzavrela atmosfera nakon usvajanja kako se potvrđuje u crnogorskoj javnosti, kontraverznog Zakona o slobodi veroispovesti – ovi intelektualci sa prostora nekadašnje Jugoslavije tvrde – za sve je odgovoran zvanični Beograd.

Crna Gora izložena je pokušaju nasilne destabilizacije, ugrožavanju mira, teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka, jednakosti građana i ravnopravnosti verskih zajednica, a nalogodavac tog pokušaja je vlast u Srbiji, ocenili su u apelu koji je medijima dostavio Helsinški odbor za ljudska prava.

Za situaciju u C. Gori, 88 javnih ličnosti iz Srbije, Prištine i regiona krivi Beograd, oglasili se i oni protiv

I dok je peticija u međuvremenu dobila znatno više potpisa, istovremeno je naišla na snažnu kritiku i otpor korisnika društvenih mreža, ali i mnogih javnih ličnosti, uključujući i agnostike kao i one proliberalne orijentacije.

Vučić u Crnoj Gori za Badnji dan?

Jedna od najnovijih vesti u uzavrelom crnogorskom „kotlu“ je ipak, iako još uvek nepotvrđena, namera predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Badnji dan provede sa pravoslavnim vernicima na severu Crne Gore, što je javio juče Tanjug, pozivajući se na svoja saznanja iz srpskog predsedništva.

Ono što se tokom dana smatralo ličnim stavom, sada je i mitropolija crnogorska zvanično objavila na svom sajtu, prenoseći intervju rektora Cetinjske bogoslovije, oca Gojka Perovića za ‘Dan’, a koji je, u vezi sa najavljenom posetom srpskog predsednika Aleksandra Vučića Crnoj Gori na Badnji dan, rekao da svako ima pravo da dolazi kad hoće, ali i da se boji da takva „poseta jednog državnika drugoj državi ne stavi medijski i uopšte, što se tiče pažnje naroda, sam praznik Božić u drugi plan, što ne bi bilo dobro“.

Sa druge strane, Episkopski Savet SPC u Crnoj Gori bio je nešto umereniji. Poručili su da „neće dozvoliti bilo kakvu politizaciju“, ali su upozorili i ogradili se od svih incidenata, koje bi neko mogao da iscenira oko Badnjeg dana i Božića, a o čemu, kako se navodi, dopiru pouzdana obaveštenja.

„Vučić će uz blagoslov patrijarha Irineja prisustvovati nalaganju badnjaka i time pokazati da je to prilika da se još jednom ukaže na jedinstvo srpskog naroda u očuvanju srpskih svetinja i srpske crkve“, preneli su srpski mediji sinoć, dok deo crnogorskih medija, citirajući informacije iz predsedništva Crne Gore navodi, da ova institucija navodno nema saznanja o ovoj poseti.

O ovome je, kako prenose beogradski mediji, upravo razgovarano na nedavno održanom sastanku između predsednika Srbije i patrijarha Irineja 31. decembra.

Irinej je nakon ovog sastanka ocenio da se u Crnoj Gori dešavaju „krupne stvari“, da su tamo Srbi u velikom problemu, te da su (Vučić i on) gledali kako i na koji način „da se mi odnosimo prema tim problemima“.

Ukoliko Vučić bude došao za par dana u Crnu Goru, bila bi to njegova prva poseta ovoj zemlji od kada je SNS došao na vlast u Srbiji.