Novi zakon o slobodi veroispovesti pokrenuo je oštre proteste. Đukanović time podstiče raspravu o nezavisnosti – to je rizična igra moći za celi region, piše Keno Fersek u magazinu Špigel, koji Dojče vele prenosi u celini.
Crna Gora je dugi niz godina važila za ostrvo stabilnosti na problematičnom zapadnom Balkanu. Crnogorski predsednik i dugogodišnji vladar Milo Đukanović vešto je manevrisao svojom državom tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i mirnim putem je odveo do nezavisnosti 2006. godine. Bivši mladi komunistički „Milo“ u međuvremenu je postao odani saveznik NATO i EU, a Zapad mu je zbog toga poslednjih godina progledao kroz prste mnoge unutrašnjopolitičke afere.
Ali u zemlji postoji veliko nezadovoljstvo njegovom korumpiranom i feudalističkom vladavinom. Verovatno je to razlog zbog kojeg „stabilokrata“ ovih dana demonstrira da bez njega Crnoj Gori preti haos.
Novi zakon o crkvi i veri deli Crnu Goru
Priliku za to nudi novi zakon o veroispovesti, koji je donesen krajem prošle nedelje: Kontroverzna odredba zakona je da crkve u Crnoj Gori moraju pružiti dokaz o vlasništvu nad zgradama i zemljištem koje su posedovale pre 1918. godine. U suprotnom, toj imovini preti eksproprijacija. Godina 1918. se spominje jer se Crna Gora tada integrisala u Kraljevinu Jugoslaviju. Ova odredba je prevashodno usmerena protiv uticajne Srpske pravoslavne crkve kojoj pripada većina vernika u Crnoj Gori.
Srpskoj pravoslavnoj crkvi će biti teško da pruži dokaze o vlasništvu mnogih starih imanja, jer su moderni katastri u regionu uglavnom uvedeni tek posle 1918. Iako su međunarodna tela poput Saveta Evrope izričito zatražila od crnogorske vlade da zakon struktuira u konstruktivnom dijalogu sa svima koji su pogođeni, kontroverzna odredba je zadržana u zakonu.
Predsednik vlada zemljom kao gazda svojim imanjem
Kada je zakon usvojen prošle sedmice, u Podgoričkom parlamentu je izbio haos. Nakon glasnih protesta opozicije, policija je uhapsila 18 članova prosrpskog opozicionog saveza, a protiv trojice je pokrenut krivični postupak. Od tada, hiljade ljudi svakodnevno demonstrira širom zemlje, ponekad blokirajući glavne saobraćajnice, a više puta je bilo i nasilnih sukoba. Protesta protiv tog zakona je bilo u Srbiji i u Republici Srpskoj. Nacionalisti su u Beogradu išarali crnogorsku ambasadu.
Međutim, predsednik Đukanović time nije bio impresioniran – zakon je potpisao samo dan nakon što je donesen. Pritom se ne radi toliko o crkvenoj imovini kao takvoj. Mnogo toga govori u prilog tome da šef države svesno traži konfrontaciju jer time odvlači pažnju od stvarnih problema u Crnoj Gori: Đukanović, članovi njegove porodice i uži krug bliskih saradnika već tri decenije vladaju zemljom kao da je to njihovo privatno imanje. Uključeni su u brojne korupcijske afere, a da za njih nikada nisu morali da odgovaraju.
Izbori u zemlji se redovno lažiraju u korist Đukanovićeve vladajuće „Demokratske partije socijalista“ (DPS) – u Crnoj Gori još nije došlo do promene vlasti. Đukanović „kupuje“ inostranstvo nudeći se kao pouzdan partner u NATO operacijama ili kao bedem EU u izbegličkoj krizi.
Ali, Duško Knežević, oligarh koji igra svoju igru, već godinu dana potresa Milov sistem: Više puta je objavio video snimke u kojima se vidi podmićivanje i ilegalno finansiranje DPS-a. Crnogorska javnost je na to ogorčeno reagovala. Pred predstojeće parlamentarne izbore na jesen to predstavlja stvarnu pretnju Đukanoviću i njegovoj stranci.
Vladika Srpske pravoslavne crkve upozorava na građanski rat
U za njega tako delikatnim unutrašnjopolitičkim situacijama, Đukanović je više puta pokušavao da tematizuje nezavisnost Crne Gore od bivše državne asocijacije sa Srbijom, kao i raspravu o identitetu nezavisne zemlje. On situaciju pokušava da polarizuje a sebe da predstavi kao patriotu i čuvara integriteta zemlje. Pritom mu odgovara pozicija najjačeg opozicionog saveza, „Demokratskog fronta“, koji je jasno prosrpski, i koji se može predstaviti kao peta kolona Beograda.
Šef države takođe podstiče sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori. Istovremeno godinama bezuspešno pokušava Crnogorsku pravoslavnu crkvu, koja je osnovana 1993. godine, učiniti zvanično većinskom crkvom. Ona nije priznata u pravoslavlju i, prema nezvaničnim procenama, ima samo nekoliko hiljada sledbenika.
Trenutno je nejasno da li će Milova taktika biti uspešna. A nema sumnje da je to opasna taktika: crnogorska vlada upozorila je Srpsku pravoslavnu crkvu da podriva državnost države. Mitropolit crkve, Amfilohije, čak kaže da može doći do građanskog rata.
Sukob preti i da se proširi i van granica Crne Gore: predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da šalje „signal jedinstva svim Srbima, bez obzira na granice koje ih dele“. To se takođe može tumačiti kao pretnja upućena na adresu Crne Gore. S druge strane, iz Ministarstva inostranih poslova Rusije je rečeno da je crnogorski verski zakon „napad na jedinstvo pravoslavlja“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
