Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
(Sedam tačaka nakon izbora u Srbiji)
1.
Studentski pokret u Srbiji, koji je pobedio na parlamentarnim izborima i otvorio put okončanju četrnaestogodišnje vladavine SNS-a i autokrate Aleksandra Vučića, heterogen je pokret koji, posmatrano iz istorijske perspektive, ima daleku analogiju sa pokretima koji su srušili komunizam u Centralnoj i Istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida.
Unutar ovog pokreta, kao i unutar onih iz 1989–1990. godine, postoje velike ideološke razlike, ali i jedna zajednička ideja: uspostavljanje parlamentarne demokratije i vladavine prava.
2.
Studentski pokret (odnosno Studentska lista) predstavlja, dakle, uspešan revolucionarno-izborni pokret, izgrađen kroz razgranatu mrežu, uz široku mobilizaciju, i još uvek bez prepoznatljivog vrha oličenog u lideru ili rukovodstvu.
Ovaj pokret uspeo je da tokom dve godine održi otpor zasnovan na građanskoj neposlušnosti prema režimu koji je zarobio državu.
Disciplina ovog razgranatog pokreta odolela je napadima režima, ali i kritikama demokratski orijentisanih građana.
Njegova razgranata struktura, heterogenost i odsustvo prepoznatljivog rukovodstva sada predstavljaju izazove za pokret koji je osvojio mandat da upravlja državom.
Srbija sa Studentskom listom istovremeno ulazi u tri tranzicije: tranziciju od zarobljene ka demokratskoj državi, tranziciju od pokreta otpora ka funkcionalnoj vlasti i tranziciju od heterogenosti otpora ka političkom strukturisanju koje mora da artikuliše politike upravljanja državom.
3.
Studentska lista nosi dodatni istorijski teret u poređenju sa pokretima iz 1989–1990. godine: tragično nasleđe postkomunizma u Srbiji.
Današnji pobednici na izborima nasleđuju više od tri decenije toksične Srbije, hranjene idejom srpske supremacije, posledicama ratova tokom raspada bivše Jugoslavije i povezanošću vlasti, nacionalističkog sveštenstva i organizovanog kriminala.
Studenti koji su predvodili ovaj impresivni dvogodišnji pokret odrasli su okruženi posledicama ratova i politički nerazrešenih sukoba u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, kao i identitetskim trvenjima sa Crnom Gorom.
Njihov pokret još nije artikulisao kritičko distanciranje od srpske politike XX i XXI veka.
4.
Nova vlast će se već prvog dana, uz svu svoju organizacionu krhkost, suočiti sa izazovima nacionalne bezbednosti.
Kao što su pokazale dve godine studentskog otpora, dosadašnja vlast oslanjala se na partijsko-personalnu kontrolu bezbednosnih struktura i njihovu isprepletenost sa organizovanim kriminalom.
Razgradnja takve hobotnice predstavlja veliki i egzistencijalni izazov za svaku vlast koja teži demokratizaciji Srbije, što je pokazalo i ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Srbija je još 2000. godine iskusila da svrgavanje vladara samo po sebi ne znači i razgradnju sistema vladavine.
5.
Iako se Studentska lista nije otvoreno deklarisala kao proevropska snaga, Srbija je danas možda bliža Evropskoj uniji nego što je bila juče.
Tri iskušenja pokazaće da li će se ta mogućnost pretvoriti u državno opredeljenje.
Prvo je uspeh u razgradnji poluga zarobljene države, naročito raskidanje veza između bezbednosnih struktura (pre svega tajnih službi) i organizovanog kriminala.
Drugo je stvaranje nove spoljne i bezbednosne politike koja Zapadni Balkan i Evropu posmatra kao prostor zajedničke bezbednosti, a ne kao područje nadmetanja neevropskih aktera za uticaj.
6.
Treće iskušenje je Kosovo.
Teško je očekivati da će odnosi sa Kosovom odmah dospeti na vrh prioriteta nove vlasti.
Ipak, odnos prema Kosovu svoj prvi test imaće upravo tokom razgradnje zarobljene države.
U procesu razgradnje zarobljene države i njene povezanosti sa organizovanim kriminalom, među prioritete će dospeti ličnosti poput Milana Radoičića i braće Veselinović, koje su sprovodile Vučićevu politiku na Kosovu.
Prvi izazov nove vlasti u odnosima sa Kosovom moglo bi da bude izvođenje Milana Radoičića pred lice pravde, uključujući njegovo izručenje kosovskim vlastima zbog napada u Banjskoj.
Radoičić je bio vođa paravojne grupe koja je izvela napad u Banjskoj.
Rasvetljavanje državne podrške toj operaciji biće neophodan deo razgradnje Vučićevog sistema.
7.
Nova vlast u Srbiji, u srednjoročnom periodu i ukoliko uspe da se učvrsti, naći će se pred istorijskom mogućnošću u odnosima sa Kosovom.
Vučić je tokom svoje vladavine isprobao niz načina da spor sa Kosovom održi otvorenim.
U saradnji sa kosovskim liderima pokušao je da očuva „paralelne strukture“ kao produženu ruku vlasti Srbije, pokušao je da Zajednicu opština sa srpskom većinom pretvori u jezgro Republike Srpske unutar Kosova, pokušao je teritorijalnu podelu Kosova i, na kraju, pokušao je paravojni napad.
Nova vlast pred sobom ima istorijsku šansu da, kroz proces političkog sazrevanja koji služi dugoročnim interesima srpskog naroda, uspostavi dobrosusedske odnose sa Republikom Kosovo.
Nulta godina Srbije počinje izbornom pobedom.
Izlazak iz nje meriće se sposobnošću da razgradi zarobljenu državu i živi u miru sa susedima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
