Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je u Srbiji više faktora stvorilo sistem „industrije populizma“, u kom su mediji „sredstvo promocije, propagande i odmazde u funkciji lične vlasti“, a da se profesionalni mediji nalaze na margini medijskog sistema, prenosi N1 pisanje Bete.
Ta organizacija civilnog društva je povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, saopštila da je građanima narušeno Ustavom garantovano pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja, jer je svaki peti građanin zadovoljan informacijama.
„Opisana situacija u medijima stvara svojevrsnu autocenzuru kod građana, jer polovina građana smatra da nije pametno govoriti ono što se misli“, navodi se u saopštenju.
BIRODI je na osnovu devetogodišnjeg monitoringa centralnih informativnih emisija, koji sprovodi po međunarodno uporedivoj metodologiji Memo98, zaključio da su televizije sa nacionalnom frekvencijom postale „sredstvo medijske promocije, propagande i odmazde“.
„Ovu poslednju ulogu je od 2016. godiine preuzeo Pink, izveštavajući o (predsedniku) Aleksandru Vučiću izuzetno mnogo i pozitivno, a o opoziciji izrazito negativno. Ovaj model izveštavanja nakon promene vlasnika primetan je na TV Prva i TV B92… Javni servis koji sa REM čini čuvare javnosti je odustao i od svoje funkcije, a novinari od profesionalne etike“, dodaje se u saopštenju.
Organizacija je navela da je na poslednjim izborima postojala dominacija predsednika Vučića, koji je „spojio partijsku i javnu funkciju“, na šta je ukazala i OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava u svom izveštaju. “Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) radi po internim aktima koji nisu usklađeni sa zakonom… za šta odgovornost snosi Narodna skupština, koja treba da da saglasnost na Statut Saveta REM-a. REM odbija da poštuje odluke Poverenika za slobodne informacije od javnog značaja u delu omogućavanja podataka iz monitoringa izveštavanja emitera u mašinski čitljivom formatu pod izgovorom da nemaju tehničke mogućnosti“, navode u BIRODI-ju.
Kao dodatne probleme ta organizacija navodi to što su samoregulatorni mehanizmi, poput Saveta za štampu i strukovna udruženja, „neodrživi“, jer nemaju dovoljno resursa da ostvare svoju funkciju, kao i neefikasnu zaštitu radnih prava i neefikasno sindikalno organizovanje novinara.
Pritisci na nezavisnost i fizički napadi
Svetski dan slobode medija novinari u Srbiji dočekuju u nepovoljnim uslovima za profesionalno bavljenje svojim poslom, izloženi pritiscima usmerenim na njihovu nezavisnost ali i fizičkim napadima.
Reporteri bez granica istakli su u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju da je novinarstvo, „glavna vakcina“ protiv dezinformacija, potpuno ili delimično blokirano u 73 odsto, odnosno u 130 od 180 zemalja sveta, a Srbija se nalazi na 93. mestu kao i prošle godine.
Ta organizacija ocenila je da je „Srbija zemlja sa slabim institucijama u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i prodržavnih medija“.
Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić i nemačka ministarka pravde Кristina Lambreht izrazile su, u zajedničkom saopšenju, „zabrinutost zbog napada na novinare i ograničenja slobode štampe u mnogim delovima Evrope ističući da je sloboda medija od ključne važnosti u kriznim vremenima“.
„U demokratiji, novinari igraju vitalnu ulogu u otkrivanju istine i pozivanju vlasti na odgovornost. Njihov posao je da osiguraju da gradjani blagovremeno dobijaju tačne i pouzdane informacije, koje su još važnije u kontekstu pandemije kovid-19“, dodaje se u saopštenju i ističe da je promovisanje slobode izražavanja ključni cilj SE.
Udruženje novinara Srbije (UNS) u proglasu je navelo da su novinari i medijski radnici, uprkos hrabrosti u izveštavanju tokom pandemije i izuzetnom značaju u borbi protiv koronavirusa, bili prvi na udaru pritisaka vlasti i nezadovoljstva građana.
„Trpeli su brojne fizičke napade, uništavanje opreme, uvrede i pretnje na društvenim mrežama i druge pokušaje diskreditacije“, naveo je UNS povodom Svetskog dana slobode medija.
Kako je udruženje istaklo, „vlast i vlasnici medija nedozvoljenim pritiscima su pokušavali da slabe nezavisnost medija, a ekonomski pritisak nastavio se i daljim sunovratom projektnog sufinansiranja, kroz koji se, suprotno propisima, novac građana ponovo deli konstantnim kršiocima Кodeksa novinara Srbije“.
Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Takođe, taj dan ustanovljen je 1993. godine, kako bi se podigla svest o značaju medijskih sloboda i obeležila godišnjica Vindhuške deklaracije, izjave o principima slobodne štampe koju je sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) od 1997. godine dodeljuje nagradu Giljermo Kano za slobodu medija, pojedincima, organizacijama ili institucijama, koji su dali izuzetan doprinos odbrani ili promocijii slobode medija u svetu.
Pročitajte još:
Borelj: Sloboda medija pod pretnjom
UNS – poslednjih godinu dana iz perspektive novinara: Pritisci, pokušaj slabljenja medija, napadi
Vorgučić: Najveći problem u izveštavanju medija nesaradnja sa institucijama
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
