Bocan-Harčenko: Za Rusiju kompromis da bez drugog sporazuma nema druge rezolucije osim 1244, a tada je ključan stav Srbije

Foto: Printscreen

Rusija je na pitanja o dijalogu Beograda i Prištine odgovarala da je potrebno da se u potpunosti ispuni ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom. To je pre svega stvaranje ZSO sa punomoćjima koji su predviđene i uključena u sporazum u Briselu. Međutim, niko nije ni započeo da realizuje takav sporazum, što podriva autoritet EU, iako je teško pregovarati. Ipak, najvažnije je da se sporazum pretvori u život i postane deo realnosti na Kosovu, kazao je u emisiji Pravi Ugao na RTV Vojvodina ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko.

Prilikom nedavne posete Moskvi, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da zbog pojačanog pritiska na Srbiju, Rusija i Кina treba da se uključe u dijalog Beograda i Prištine. Šta Beograd traži od Moskve i kako se iz ruskog ugla vidi kompromis?

„On traži da što širi format posrednika postoji u dijalogu, što je u stvari najbolji način pregovaranja, bilo Kosovo, bilo koji drugi međunarodni problem. Naravno, ovo je sad mišljenje Ivice Dačića ali ima realnosti. Stvarnost koja postoji je dijalog pod okriljem Evropske unije i mi – Rusija, s obzirom na to da je Beograd dao saglasnost da se dijalog vodi na takav način, uz posredovanje EU, još tada i pre prve runde Briselskog – smo dobili jasan stav Beograda u prilog takvoj opciji dijaloga. Zbog toga, imajući na umu želju i jasan stav Beograda, mi smo podržali ovaj način pregovaranja a pre svega u UN, što je veoma važno, jer dijalog je bio podržan od strane SB UN i time je dobio poseban legitimitet“, rekao je Bocan-Harčenko.

Ambasador dodaje da to ne znači da je Rusija nadalje gledala na dijalog „zatvorenih očiju“ i da nije pratila šta se u Briselu dešava, već je imala konsultacije sa EU.

„Mi smo otvoreno govorili svakog puta ono što, prema našem mišljenju, nije uravnoteženo, šta je problem, kočnica, šta može da postane prepreka, te je situacija sada takva da smo mi bili pretežno u pravu“, naglasio je.

Pitanje Kosova je u Savetu Bezbednosti, Srbija nije tražila dodatno uključenje Rusije

Za Rusiju se ipak kosovsko pitanje nalazi u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija.

„Ja ne mogu da kažem da se rešavanje kosovskog pitanja dešava ‘zaobilaskom’ Saveta bezbednosti. Diskusije su redovne i tamo se i dalje razmatra situacija. Nijedna odluka, bilo u okviru dijaloga, ili kakva druga odluka, a mislim na zadnju odluku – usvajanje neke rezolucije umesto sadašnje rezolucije 1244, ne može da prođe bez podrške Saveta bezbednosti. Sada, rezolucija 1244 ostaje na snazi. Potpuno ostaje na snazi“, naglasio je Bocan-Harčenko.

Da li je ikada Rusija od srpskih vlasti dobila poziv da se mimo Saveta bezbednosti uključi u dijalog Beograda i Prištine, onako kako su uključeni predstavnici SAD?

Rusija nije imala zvaničan poziv za učešće u dijalogu na drugačiji način, potvrdio je ruski ambasador.

To je usled toga što Srbija polazi od toga da je Rusija članica Saveta Bezbednosti i kao takva nastupa u tom formatu, objasnio je, dodajući da Rusija i Srbija imaju dobru saradnju.

„Mi imamo uticaj. Koristimo svoj uticaj kao stalna članica SB. Rekli ste u jednom od pitanja – šta Beograd traži od Rusije? Ja ne bih formulisao na takav način, da Beograd kao strana traži nešto od nas, ili mi tražimo od Beograda. S obzirom na naš karakter i sadržaj odnosa, mi ne tražimo ništa jedni od drugih, ali mi sarađujemo na najbolji način na osnovu uzajamnih interesa i svaka zemlja uglavnom razume šta mora da uradi u obostranom interesu koji bi odgovarao, kako Beogradu, tako i Moskvi“, kazao je ambasador.

Za pregovaračkim stolom nema nove ideje za kompromisom

Na pitanje o mogućnosti „kompromisa“, za koji se spominju ideje promene granica ili priznanja, te na podsećanje da je sam Bocan-Harčenko svojevremeno kazao da je Rusija spremna da razmotri nove aspekte učešća u rešavanju kosovskog pitanja ukoliko Srbija to bude želela, a uz najnoviju Dačićevu najavu o pozivu Rusiji da se uključi u dijalog, ruski ambasador kaže sledeće:

„Mogu samo da ponovim: Nikakav poziv nismo dobili. Ukoliko budemo od strane Beograda imali zvaničan poziv, Rusija će to razmotriti. A što se tiče novih aspekata predloga, to nisu bili predlozi, već pre opcije i medijska rasprava o mogućim opcijama. Ali sada situacija ovako izgleda i to je ono što mi znamo da je na pregovaračkom stolu i nikako neka nova ideja za kompromis ne postoji. Niko nije stavio nešto novo neuobičajeno. A traži se, i ima i zvaničnih izjava naših partnera – traži se priznanje Kosova od Beograda“.

Kompromis je da nema druge rezolucije dok ne bude drugog sporazuma

Dodaje da su to „više puta ponovljene iste priče“, te da postoji istovremeno i „čvrst stav Beograda da je priznanje nemoguće“. Za ovog diplomatu kompromis je u sledećem – nema druge rezolucije osim 1244 dok ne bude drugog sporazuma.

„Rezolucija 1244 je kompromis. Rezolucija 1244 postoji dok nema drugog ugovora, dok ne dođe do kompromisa Beograda i Prištine. Ako dođe, za nas je najvažniji stav Beograda. Ukoliko bi Beograd prihvatio neko rešenje, za nas bi to bio temelj za stav u Savetu bezbednosti. Na osnovu kompromisa moguće je u budućnosti da se menja rezolucija 1244. Dok nema kompromisa rezolucija postoji i naravno, tzv. nezavisnost Kosova i jednostrano proglašenje te nezavisnosti je direktno kršenje Rezolucije 1244, odnosno međunarodnog prava“.

Rezolucija 1244 nije na pregovaračkom stolu, ona je više od toga

„Rezolucija 1244 nije na pregovaračkom stolu. Ona je više od toga“, naglasio je ruski ambasador.

Rezolucija 1244, kao i svaka Rezolucija koja je u SB podržana je temeljni osnovni dokument rešavanja kosovskog pitanja, dodaje, i mora da se ispuni kao deo međunarodnog prava.

Nakon jučerašnjeg tvita ruskog ambasadora u Vašingtonu o tome da Amerika treba da prestane da snabdeva KBS sa naoružanjem jer je to protivno upravo rezoluciji 1244, ambasador dodaje da je „veoma teško reći išta bolje“ od onog na šta je već njegov kolega u Vašingtonu upozorio.

„Na najbolji način je rečeno sve“, kazao je.

Američko naoružavanje KBS i podrška dijalogu dvostruki standardi

To što SAD naoružavaju KBS mimo rezolucije, a istovremeno se nude kao partner koji treba da pomogne dijalog Beograda i Prištine, ambasador vidi kao „dvostruke aršine“

„Snabdevanje oružjem potkopava napore, i to nije prvi put. Podrške oružjem je bilo i ranije, i u toku sukoba, zna se puno o takvim stvarima. Naravno da ima tu primera dvostrukih standarda. Sa jedne strane je izjava o želji i doprinosu rešavanju kosovske krize a sa druge strane snabdevanje oružjem na teritoriji koja je stvarno krizna teritorija“, naveo je Bocan-Harčenko.

Demantovao je navode nedavne emisije koja je prikazana na RTK o navodnom malignom uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu kao „potpunu laž“, ali je kazao i to da Rusija na pojačane „lažne vesti“ o njoj ne reaguje jer ne želi da gubi kontakt sa realnošću.

„Ne bih rekao da intenzivno i aktivno reagujemo zbog toliko lažnih stvari. Ako bismo sada reagovali, zaboravili bismo na realne stvari – projekte i delatnosti na kojima moramo da radimo, na onom što je realni život“, dodaje.

Apsurd su primedbe na zajedničke vojne vežbe

Govoreći o najavljenoj vojnoj vežbi Rusije, Belorusije i Srbije, ambasador Bocan-Harčenko kaže da ne vidi „ništa sporno“ u tome, iako „dobijaju primedbe“, koje uključuju i to da Rusija nema pravo da sprovodi ni vežbe unutar „svoje sopstvene teritorije“.

„Što je apsurd“, kaže.

Ali je takođe i primedba na račun zajedničke vojne vežbe Srbije, Rusije i Belorusije, takođe za ambasadora „van normalnog razmišljanja“.

U pitanju su tri suverene države koje imaju pravo da rade ono što odgovara interesu svake države i one mogu da sarađuju u sferama uključujući i vojnu sferu, obavljajući zajedničke vojne vežbe

Na opasku da se ipak radi o tome da je jedna od njih kandidat za članstvo u EU, Harčenko odgovara da EU nije vojna organizacija.

„Ja uopšte ne razumem gde je problem“, kaže. „Da, ovo pokazuje saradnju, uzajamu podršku i to je sve jasno, ali svaka od ovih zemalja i sve tri zajedno imaju potpuno pravo da vežbaju zajedno. Zašto da ne?! Da li ova vežba ugrožava nekoga, da pitam? Ima li tu neke pretnje, nekome?!“

Cilj budućeg predstavništva ruskog ministarstva odbrane u Srbiji „isključivo korodinacija vojno tehničke saradnje“

„Svaki projekat sa Rusijom ima i brojke, samo sada nemamo vremena za te brojke, ali postoje analize sa brojkama i zaključkom koji je apsolutno izvan političkih razloga, već je statistički podatak – doprinos od svake kampanje, počnimo od NIS-a, itd., tu je razvoj Srbije, pa onda ne razumem zašto EU, ako stvarno želi da jednoga dana Srbija postane članica te EU, zašto EU želi da osiromaši svoju buduću članicu?! Osiromaši je tako što će ona da odustane od saradnje koja je veoma korisna za Srbiju“.

U vezi sa budućim predstavništvom Ministarstva odbrane Rusije u Srbiji, odnosno na pitanje šta će biti uloga takve kancelarije u odnosu na već postojeću komunikaciju vojnih atašea pri ambasadi, Harčenko kaže:

„Isključivo koordinacija vojno-tehničke saradnje“.

Ovakvo predstavništvo Rusija ima i sa drugim prijateljskim zemljama sa kojima ostvaruje vojno-tehničku saradnju.

Saradnju sa Srbijom na ovom nivou, ruski ambasador ocenjuje da u njoj „postoji napredak“.

„Želim da naglasim jednu stvar – da napredak koji u potpunosti odgovara interesu Srbije pa i regiona u celini, ne ugrožava nikoga. Ima napretka. Što se tiče isporuke tehnike, tehnika je dosta moderna, savremena, nije jednostavna i naravno, taj nivo saradnje traži prisustvo stručnjaka za kooridnaciju ovih aktivnosti. I ovo je apsolutno transparentno i nije neka tajna“, naglasio je.

Istovremeno je negirao bilo kakvu vezu između rusko-srpskog Humanitarnog centra u Nišu i otvaranje ovakvog predstavništva.

Za samo nastojanje da se status humanitarnog centra u Nišu unapredi prema zahtevu Rusije, a što ne ide tempom koji bi Rusija želela, ambasador kaže da bi tada on radio još bolje i imao više mogućnosti.

Iako od takvog sporazuma, kako kaže, nije niko odustao, ambasador, koji je juče posetio centar kaže da on jeste razvijen.

„Centar je uspostavio dobru saradnju sa međunarodnom organizacijom za građansku odbranu. Onda u međuvremenu, u toku niza godina, centar je radio punom parom“.

O najavama da Rusija unapredi svoje odose na Balkanu sa rusko-srpskih odnosa kroz rusko-balkanski centar, Bocan-Harčenko kaže:

„Ovaj sadašnji nivo saradnje, kao i iskušenja širom sveta, uključujući i poslednji u vezi sa pandemijom, mi u diplomatskoj službi tražimo više slobodnih rasprava, možda i rasprava van zvaničnih stavova zemalja, bilo to da je Srbija ili Rusija. Dobro došao je svako iz regiona Zapadnog Balkana, pa i šire, ko želi da iznese svoje mišljenje. Rekao bih da je veoma neophodna slobodna razmena naučnog i stručnog mišljenja ali između onih ljudi koji mogu da vode slobodne razgovore“.

Na pitanje da li se onda tu radi o širenju ruskog uticaja kroz „meku moć“, kaže da to ne bi tako nazvao, jer čim se upotrebi reč „sila“ ili „moć“, podrazumeva se da postoji neki „neprijatelj“. Međutim, ruski stav je da ne postoji neprijatelj na Balkanu.

Zato su pozivi za nedavnu raspravu koja je organizovana u vezi sa centrom upućeni raznim stranama, i Rusija želi da se i ostali uključe u to.

Celu emisiju pogledajte ovde

Potpuno druga naracija se mogla luti u jučerašnjem dokumentarnom filmu prikazanim na Radio televiziji Kosovo – „VIRUSSIA“, koji se bavi onim što se tvrdi da je „maligni uticaj“ Rusije na Zapadnom Balkanu, sa akcentom na događaje na Kosovu, u Beogradu i Nišu. Među sagovornicima – političarima, ekspertima, novinarima i (bivših) pripadnika bezbednosnih agencija sa Kosova, iz Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedinije, u prvoj epizodi govorili su i Vuk Drašković, Jelena Milić, Žarko Korać, uz isečke konferencija srpskog predsednika i srpskih medija o ruskom uticaju u Srbiji. O tome opširnije u posebnoj vesti.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.