RTK prikazao film o „ruskoj špijunaži“ i „malignom“ uticaju na Balkan preko Srbije

Kosovski javni servis – RTK emitovao je ove nedelje prvi deo dokumentarnog filma „VIRUSSIA“, koji se bavi onim što se tvrdi da je „maligni uticaj“ Rusije na Zapadnom Balkanu, sa akcentom na događaje na Kosovu, u Beogradu i Nišu. Među sagovornicima – političarima, ekspertima, novinarima i (bivših) pripadnika bezbednosnih agencija sa Kosova, iz Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije, u prvoj epizodi govorili su i Vuk Drašković, Jelena Milić, Žarko Korać, uz isečke konferencija srpskog predsednika i srpskih medija o ruskom uticaju u Srbiji. 

Film se sastoji od četiri dela – bezbednost, propaganda, diplomatija i uloga Pravoslavne crkve i naglasak je na tvrdnji da Rusija decenijama na Balkanu navodno ima štetan uticaj, pre svega preko Srbije i Srba, te da je navodno Balkanom raširena ruska špijunska mreža.

Prvi deo dokumentarca počinje sa kratkim opisom predsednika Rusije, Vladimira Putina, kao bivšeg operativca KGB-a koji Rusijom vlada dve decenije i nekog ko je zloupotrebio pravoslavnu crkvu, te se tim kanalom i špijunažom inflitrirao na Zapadni Balkan kako bi ga destabilizovao.

Sovjetski oslobodioci Beograda ’45 „žarili, palili, silovali“

Kao slikovit primer negativnog uticaja na Srbiju film kroz svedočanstvo iz jedne od srpskih emisija se vraća u period ulaska Sovjeta u Beograd 1945, kojim se pruža suprotna percepcija o Rusima kao saveznicima i oslobodiocima Srbije, uz tvrdnju da su ruski vojnici, iako saveznici, navodno činili krivična dela. Kako je stariji svedok opisao Ruse iz tog perioda, „žarili i palili su srpska sela u okolini Beograda i silovali srpske žene“.

Ulazak na Slatinu „radi trgovine“

Ta slika se povezuje i sa scenom ulaska ruskih vojnika na aerodrom Slatina ’99, gde se, uz prethodni opis Vuka Draškovića o Balkanu kao lepom mestu, posebno kadrira snimak na kojem jedan od navodnih ruskih dobrovoljaca na dočeku Srba u Prištini u junu ’99, drži Srpkinju za ruku.

Inače se citira i navodno retko Putinovo priznanje da je ulazak Rusa na aerodrom u Prištini, a koje je bilo mimo znanja tadašnjih zapadnih saveznika, za cilj imalo samo mogućnost kasnije ruske trgovine i namirenja sa zapadom, kada se jednom budu povukli odatle.

Ruski vojnici, odnosno dobrovoljci se sa činjenjem krivičnih dela povezuju i kroz učešće u ratu u BiH i na Kosovu, ali i u Siriji, kao podrška Asadu.

„Wagner“ i „Panda“

Kao najokrutnija „banda“ prikazana je grupa „Wagner“, koja je karakteristična, kako je prikazana, po zverstvima i mučenjima žrtava, ali i po tome što se u njoj navodno nalaze i Srbi, mahom pripadnici paramilitarnih grupa iz ratova u BiH i na Kosovu, povezani sa srpskim službama bezbednosti. Navodno je šest Srba u njoj, a prisutni su od nedavno i u ratu u Ukrajini.

Za jednog od njih čije se ime puno spominje, iznosi se tvrdnja, i to kroz citiranje srpskih medija i poruke navodne novinarke – da je egzekutor ubistva srpskih mladića u kafiću Panda u Peći ’98. Prikazujući delove teksta iz Blica, kao i navodnu poruku novinarke koja je potpisana kao „Jelena“ a koja je upućena navodnom pripadniku Wagnera, saznaje se da ona od njega traži izjavu dok ga istovremeno obaveštava da je imala prilike da vidi dokumenta srpskih službi u kojoj je on navodno označen kao odgovoran za ova ubistva, te da su vlasti u Srbiji taktički odlučile da otvore slučaj Panda ukoliko se bude nastavio pritisak na njih da reše slučaj Bitići, i da su već obavestili neke inostrane medije.

Kako je ona objasnila, u tom slučaju bi se kazalo da nemaju mogućnosti da reše slučaj Bitići, ali za uzvrat mogu da reše drugi slučaj.

UNMIK „regrutacioni centar ruskih špijuna“

U filmu se detaljno iznose i navodni noviji primeri ruske špijunaže, poput slučaja Jane Minočkine iz 2019, kako je predstavljeno – bivše službenice prvo OEBS-a, pa UNMIK-a, premda je OEBS tada demantovao da je ona bila deo njihove misije, već je samo učestvovala u jednom od njihovih projekata 2014. Ona se opisuje ipak kao ruska agentkinja, ciljano udata za Albanca, koji radi u civilnom sektoru, sa kojim je na Kosovo došla iz Drača.

U aferi njenog kratkotrajnog privođenja sa suprugom zbog navodne krađe novčanika u jednom od butika u Prištini, kosovske službe su utvrdile da je pozadina drugačija. U pitanju je tipičan metod kako se vrši primopredaja špijunskog materijala, te da je to izvedeno u lokalu na strateškom mestu, blizu kosovske vlade.

UNMIK je inače označen kao svojevrsni regrutacioni centar ruskih špijuna, a posebno kancelarija u Severnoj Mitrovici, te je Enver Hodžaj u ovom filmu kazao da je kao ministar spoljnih poslova Kosova obavestio bivšeg generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o zloupotrebi UNMIK-a od strane Rusije.

Tako je kao poseban primer naveden slučaj hapšenja ruskog diplomate u istoj organizaciji, Mihaila Krasnoščekova, u martu 2019. godine tokom akcije Kosovske policije u Zubinom Potoku, kada je ovaj administrator u Zubinom Potoku i bio povređen.

Ipak, ruski diplomata je predstavljen kao navodni ruski špijun koji je sprečio akciju kosovskih policijskih specijalaca postavljanjem barikada, i u čijem je automobilu pronađena i sekira.

Optužuju ga da je povezan sa „kriminalnim strukturama na Severu“ i na čije je račune uplaćeno nekoliko stotina hiljada evra. Iako istražne službe nisu uspele da utvrde poreklo svog tog navodnog novca, navodno je utvrđena priroda uplata nekoliko desetina hiljada evra neposredno pred samu akciju u Zubinom Potoku. Ne navodi se i koje su službe istraživale Krašnoščekova, niti se daju detaljne potvrde o povezanosti novca i barikada.

Kao drugi zadatak Krašnoščekova navedeno je navodno odvraćanje Srba od KBS. Zamenik komandanta KBS-a svedoči da postoje dokazi o diplomati ruskog porekla na Kosovu koji je odvraćao pripadnike KBS-a od rada u toj formaciji, dok narator navodi da se radilo upravo o Krasnoščekovu.

Kosovski mediji se ističu kao oni koji su „otkrili“ ovaj slučaj kao dokaz ruske špijunaže preko UNMIK-a, a ceo primer je predstavljen kao pokazatelj da je „najveća pretnja evropskoj bezbednosti“ upravo „ruska špijunaža“.

U priči o Krašnoščekovu, obrađuje se posebno deo kada je prebačen na lečenje u Beograd uz snimke posete državnog vrha ovom ruskom diplomati.

Istovremeno se navodi da je ovaj slučaj predsednik Srbije iskoristio kako bi kritikovao odnos Kosova prema ruskom diplomati, ali se naglašava da je on potpuno drugačije reagovao kada je „potvrđena ruska špijunaža“ u Srbiji.

Vučić „potvrdio“ rusku špijunažu u Srbiji

Posebno se obrađuje slučaj koji je u Srbiji predstavljen kao „ruska špijunska afera“, kada je predsednik Srbije u novembru 2019, izvestio o snimku iz 2018, koji se na volšeban način pojavio prvo na jutjubu, a potom u srpskim medijima o susretu ruskog potpukovnika GRU-a Georgija Klebana sa Z. K., penzionisanim potpukovnikom Vojske Srbije, sa određenom primopredajom, a čiju je autentičnost, na iznenađenje, potvrdila i BIA.

Prikazani su delovi Vučićeve konferencije za medije u kojoj on govori o ovoj aferi, o pitanju Bocanu Harčenku „Zašto?“.

Citiraju se delovi provladinih srpskih medija, delovi iz televizijskih emisija, između ostalih, i Ćirilice Milomira Marića sa Hepija.

Citiraju se tadašnje Marićeve reči da Rusiju jedino interesuje kako će da se ponašaju srpski generali i ostala vojna lica, ukoliko se Srbija okrene ka NATO-u, kao i da Rusija nije prijatelj Srbije.

Osim o „ruskoj špijunaži“, gosti tvrde da postoje i srpske grupe koje navodno rade za ruske obaveštajne službe, kakva je „Srpska čast“.

Ruski humanitarni centar „najneuralgičnija tačka ruskog mešanja“

Konačno, značajan deo emisije posvećen je Ruskom humanitarnom centru u Nišu koji se opisuje kao „najneuralgičnija tačka ruskog mešanja“, i odakle se navodno pripremaju ruske špijunske akcije za Zapadni Balkan.

Srbija se takođe navodno uslovljava preko ovog centra da nabavi dotrajalu vojnu opremu, pre svega polovne avione iz Rusije, dok se istovremeno prenose, međutim, izjave sagovornika iz regiona da je takva Srbija pretnja susedima.

U filmu se konstatuje da Vladimir Putin tako ne brine ni o svojim saveznicima dok ih istovremeno naziva braćom.

NATO se uprkos svemu širi
Prva epizoda ove emisije  sa titlom na engleskom i naracijom na engleskom se praktično završava porukom o neizbežnom širenju NATO-a i izolovanošću Srbije upravo usred takvog „malignog“ uticaja Rusije.

RTK piše da su osim njih, na projektu koji je trajao dve godine, radili i drugi balkanski mediji, kao i posebni instituti koji se bave proučavanjem ruskog uticaja, ali bez preciziranja o kojim tačno medijima i institutima je reč.

Tim koji je snimao dokumentarac čine – Mentor Šalja (Shala), autor i scenarista, Mimun Jašari (Jashari), producent, Ginen (Gynen) Venhari, novinar, Menduh Hisa (Hysa), profesionalni savetnik.

Inače, dan kasnije, u intervjuu za emisiju Pravi Ugao na RTV Vojvodina, o kosovskom pitanju i odnosima sa Srbijom govorio je ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko. Upitan o navodima da Rusija na Balkanu ima „maligni uticaj“, odbacio je navode, ali i naveo da je ruski stav da ne odgovara pojedinačno na „lažne vesti“. Aktivnosti Rusije na Balkanu opisao je potpuno drugačijim jezikom od onog što se u emisiji na RTK moglo čuti.  Šta je sve govorio ruski ambasador, čitajte i gledajte u:

Bocan-Harčenko: Za Rusiju kompromis da bez drugog sporazuma nema druge rezolucije osim 1244, a tada je ključan stav Srbije

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.