Bez kvoruma za usvajanje Platforme o dijalogu u Odboru Skupštine Kosova

Platforma o dijalogu kosovskog pregovaračkog tima danas nije usvojena na skupštinskom odboru zbog nedostatka kvoruma, a neki poslanici ovog Odbora ocenjuju da taj dokument neće biti zakonit dok ne dođe do konačnog usvajanja Zakona o dijalogu na osnovu kog je platforma i predviđena.

Nakon što je načelno prihvaćen od strane lidera koalicije PAN, Odbor za spoljne poslove, dijasporu i strateške investicije Skupštine Kosova razmatrao je danas Platformu za dijalog kosovskog pregovaračkog tima. Ovaj dokument u Prištini nazivaju „jedinim zvaničnim stavom kosovskih institucija prema procesu dijaloga“, dok ga je srpska strana nazvala „spiskom želja separatista u Prištini“ i “platformom protiv dijaloga”.

Platforma za dijalog predviđa da svaki sporazum Beograda i Prištine mora biti u skladu sa Ustavom Kosova, da se mora dobiti priznanje od Srbije, obezbediti povlačenje Rezolucije 1244 i uspostaviti sud za zločine Srbije na Kosovu.

Međutim, uprkos saglasnosti koalicionih partnera, dokument nije uspeo da obezbedi širi konsenzus na prvom razmatranju u telu u čijoj je nadležnosti da odobri zvaničnu poziciju kosovskog pregovaračkog tima, kosovskoj skupštini.

Naprotiv, dokument je danas naišao i na kritike opozicionih stranaka, što zbog tehničkih detalja, što zbog, kako to oni vide, činjenice da se dokumentom ne sprečava kosovski predsednik da pregovara o teritoriji.

Poslanici LDK naglasili su da je nepotrebno raspravljati o tom dokumentu pre usvajanja Zakona o dijalogu kojim je takav dokument i predviđen, a predsedavajuća ovog odbora, Vjosa Osmani, zamerila je i što se u dokumentu koristi samo sintagma “ratni zločini”, ne i reč “genocid”.

Na usvajanje dokumenta pozivao je poslanik PSD, Dukađin Gorani (Dukagjin Gorani) navodeći da se radi o dokumentu koji predstavlja “kompromis koji nije bio lagan” i pozvao kolege da “usvoje zajednički stav prema teškom procesu”.

Zakon o dijalogu, kojim je usvajanje Platforme o dijalogu i predviđeno, usvojen je u prvom čitanju početkom februara. Nacrt zakona je tada usvojen sa 61 glasom, a opozicija nije podržala ovaj nacrt.

Šta stoji u nacrtu Zakona o dijalogu

Zakon o dijalogu namerava da definiše institucionalnu hijerarhiju i proces donošenja odluka u toku trajanja dijaloga. Predviđa mu se i lex specialis status, što znači da u slučaju neusaglašenosti sa nekim drugim zakonom, odredbe ovog zakona imaju prednost.

Zakon predviđa formiranje jedanaestočlanog tima koji mandat dobija od skupštine, i to prostom većinom, i koji je „jedini organ ovlašćen za upravljanje Dijalogom“.

Predviđa se i da deo tima bude i osoba iz civilnog društva, ali ovu osobu predlažu i konsenzusom biraju dva kopredsedavajuća tima, ne i skupština.

Tim ima pravo na formiranje radnih komisija koje bi se bavile specifičnim temama, a članovi ovih komisija mogu biti i politički predstavnici koje delegiraju parlamentarne stranke ili stručnjaci iz relevantnih oblasti.

Zakonom je predviđen i kontrolni mehanizam u vidu jedanaestočlanog ad hoc skupštinskog odbora koji bi nadgledao proces dijaloga i koji bi bio sastavljen od predstavnika svih parlamentarnih stranaka.

Pozicije pregovaračkog tima definisane su „državnom platformom“ i „pregovaračkom strategijom državne delegacije“. Ekskluzivno je pravo pregovaračkog tima da „objavljuje i prosleđuje“ postignute sporazume.

Neke od nadležnosti tima su da vodi proces dijaloga, da predstavlja Kosovo u dijalogu, koordiniše agendu dijaloga u skladu sa platformom zajedno sa „fasilitatorima dijaloga“, koordiniše sastanke sa predstavnicima drugih institucija (predsednik, premijer, predsedavajući skupštine, ministri), izveštava skupštini posle svakog sastanka, itd.

Takođe se eksplicitno zabranjuje učešće bilo koje druge institucije (predsednika, premijera, predsedavajućeg skupštine) na sastancima koje organizuje posrednik u dijalogu, osim ako nisu prisutni i obojica ko-predsedavajućih pregovaračkog tima.

Zanimljivo je i da prema trenutnom nacrtu, svaku odluku kosovskih institucija prema Srbiji treba da usvoji i pregovarački tim.

Tim odlučuje sam u prisustvu polovine, plus jednog člana tima, a odluke se donose ili konsenzusom, ili 2/3 većinom ukoliko je nemoguće ostvariti konsenzus. Sastanci su po pravilu zatvoreni za javnost, osim ukoliko polovina članova ne zatraži da sastanak bude javan.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.