Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Kristofer Hil, uputio je danas saučešće porodicama onih koji su svoje živote izgubili tokom ratova 1990-ih, uključujući i onih koji su poginuli tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
„Znam da srpski narod nikada neće zaboraviti to strašno vreme, niti treba“, naglasio je Hil u objavi na Tviteru.
Naglasio je da je kao dugogodišnji diplomata i neko ko je „karijeru posvetio pronalaženju diplomatskih rešenja za naizgled nerešive probleme“, naučio i da ta diplomatija ponekad ne uspe.
„Kada se to dogodi, rezultati mogu biti tragični. Izražavam svoje lično saučešće porodicama onih koji su izgubili živote tokom ratova 1990-ih, uključujući i kao rezultat vazdušne akcije NATO-a“, naveo je Hil.
„Srpski narod nikada neće ostaviti po strani svoju tugu, ali verujem da je dovoljno jak da ostavi tugu po strani“.
Poručio je da je posvećenost SAD partnerstvu sa Srbijom – nepokolebljiva, kao i posvećenost diplomatiji.
„Zajedno možemo da izgradimo bolju budućnost kakvu srpski narod zaslužuje i želi budućim generacijama“, istakao je Hil.
Na tlo nekadašnje SR Jugoslavije, na današnji dan pre 24 godine, bačene su prve bombe.
Bombardovanju je prethodila veoma prisutna negativna medijska slika u zapadnoj javnosti o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koja se u drugoj polovini devedesetih nastavila izveštajima sa Kosova – o ukidanju autonomije i ugrožavanja prava Albanaca, sve do vesti o diskriminaciji i humanitarnoj katastrofi. Milošević je opisivan kao „diktator“, „balkanski kasapin“ i „novi Hitler 20-og veka“, a uslovi u kojima živi civilno albansko stanovništvo kao „aparthejd“.
Najviši zapadni politički i vojni zvaničnici i analitičari pred bombardovanje spominjali su da se na Kosovu događa „genocid“ koji sprovode srpske snage, „masovne grobnice“, da se događa masovno ubijanje „preko 100.000 kosovskih Albanaca“.
Samom bombardovanju prethodili su – od 6. februara do 19. marta – pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara predložen je mirovni sporazum.
Albanci su ga potpisali. Jugoslovensko-srpska delegacija odbila je da to učini, ocenjujući ga kao ultimatum.
Neposredan povod za bombardovanje bio je za Srbe i dalje kontraverzan slučaj Račak, koji su Albanci i zapadna javnost, kao i sam Savet bezbednosti UN-a – kvalifikovali kao „masakr u Račku“.
Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona iz 19 zemalja NATO-a i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Broj letelica i intenzitet napada se tokom dva i po meseca pojačavao – na 1.150 aviona, koliko ih je bilo do 10. juna – neposrednog okončanja rata. Lansirano je 420.000 projektila, ukupne mase oko 22.000 tona u 2.300 vazdušnih udara sa svih strana otvorenog vazdušnog prostora. Na Srbiju je palo više hiljada kasetnih bombi.
Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum).
Ovim sporazumom se predviđalo povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova i Metohije, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa.
Slobodan Milošević je građanima „čestitao mir“.
Usledila je Rezolucija SB UN 1244, prema kojoj je upravljanje nad Kosovom preuzeo UNMIK, a koja će u kasnijim godinama obema stranama poslužiti za različita tumačenja. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a danas marginalizovana, a određeni delovi ove rezolucije nisu ispunjeni.
24-godšnjica NATO bombardovanja biće obeležena danas u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici i Beogradu.
Centralno obeležavanje Dana sećanja na stradale tokom NATO bombardovanja u Srbiji će biti održano na Trgu Svetog Đorđa u Somboru od 18.00 časova, na kojem će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljeno je iz predsedništva.
Ceremoniji u Somboru prisustvovaće, kako je potvrdila Vlada Srbije, i srpski Patrijarh Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i predstavnici Narodne Skupštine Srbije, te ministri u vladama Srbije i Republike Srpske.
Opširnije o današnjem obeležavanju 24. godišnjice NATO bombardovanja pročitajte u:
U K.Mitrovici obeležena 24. godišnjica NATO bombardovanja
I u Prištini se obeležava 24. Mart: „Napadi NATO-a su došli kao napadi od Boga“
24. Mart obeležen parastosima za stradale u Gračanici, Zvečanu, Žerovnici, Z.Potoku i K.Mitrovici
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
