Svega nekoliko dana nakon što je obeležena 24. godišnjica početka NATO bombardovanja, na Kosovu se obeležava i godišnjica od kada je u selu Mala Kruša kod Orahovca ubijeno 114 Albanaca. Ovo je jedan od centralnih događaja za kosovske Albance, sa kojeg se šalju poruke o „pravednom ratu za oslobođenje“ a Srbija optužuje za genocid.
Malu i Veliku Krušu posetio je danas kosovski premijer, Aljbin Kurti, a pre nego što je otputovao za Albaniju, gde se sastaje sa zvaničnicima ove zemlje.
U ovim selima boravio je zajedno sa predsednikom komisije kosovske vlade za nestala lica, Andinom Hotijem, ambasadorom Albanije, poslanicima i predstavnicima drugih kosovski institucija na lokalnom i centralnom nivou.
„Sećamo se i odajemo počast onima koji su dali svoje živote, borili se herojski za oslobođenje Kosova, za slobodu, za nezavisnost i za našu zajednicu… Ovde se klanjamo sa puno čežnje, bola i tuge, ali u isto vreme sa puno ljubavi, ponosa i divljenja, što smo ove muškarce i žene imali na čelu sa Ukšinom Hotijem, i postigli oslobođenje država“, kazao je Kurti.
On je i danas optužio Srbiju za genocid, odnosno kazao da su Mala i Velika Kruša „veliko svedočanstvo genocida Srbije“.
„Sa ponosom i odgovornošću držaćemo ih (poginule) visoko u prioritetima naše Vlade i naših institucija, za pravdu i rehabilitaciju“.
Veliku Krušu posetila je danas i kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
„Teško je naći reči da opišem bol koji obuzima sve ljude na Kosovu, a posebno porodice Velike Kruše i okolnih sela, gde, kao i svake godine, obeležavamo 241 muškarca i dečaka, 7 dece i 5 žena, među kojima je i jedna trudna, koji su okrutno ubijeni na najstrašniji način od strane genocidnog režima Srbije”, rekao je Osmani.
Osmani poručuje da je Kosovo posvećeno miru, i da duguje budućim generacijama da se govori „neotuđiva istina“.
„A istina je jedna i jedina – Kosovo je vodilo pravedan oslobodilački rat, dok je Srbija izvršila genocid nad našim narodom“, rekla je Osmani.
Osmani poručuje da i dalje nije rešena sudbina Ukšina Hotija, kao i 64 stanovnika Velike Kruše, te da se oni nalaze na listi nestalih.
„Ratni zločini nikada ne zastarevaju, baš kao i genocid koji je imao za cilj istrebljenje albanskog naroda. Zato, danas i zauvek, nećemo prestati da zahtevamo da se počinioci privedu pravdi i da se rasvetli sudbina velikog rodoljuba Ukšina Hotija (Ukshin Hoti) i svih ostalih iz Kruše“, kazala je.
Poručuje i da ne može da bude mira i stabilnosti u regionu bez rasvetljavanja sudbine nestalih i privođenja počinilaca pravdi.
O Maloj Kruši
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u Maloj Kruši je 25. i 26. marta 1999. godine ubijeno 114 muškaraca Albanaca.
Srpske snage započele su ofanzivu 25. marta protiv „OVK“ u selima između Prizrena i Orahovca (Bela Crkva, Celina, Velika Kruša, Mala Kruša).
Tog prvog dana pretpostavlja se da je ubijeno oko 12 ljudi na više mesta u ovom selu.
Već sledećeg dana, prema navodima Fonda, “srpski policajci, praćeni lokalnim Srbima, odvojili su više od 100 muškaraca od žena iz ovog kraja koje su potom sproveli do jedne kuće u selu gde su ih ubili iz automatskog oružja“.
Kuća je potom spaljena, a zatim minirana, dodaje se.
Iz spisa FHP: „Naterali su ih da uđu u kuću, da bi nakon pola sata nekoliko policajaca iz automatskog oružja sa prozora i vrata počelo da puca, usmrtivši gotovo sve muškarce. Jedan od policajaca je ušao u kuću i iz pištolja pucao u žrtve koji su davale znake života. Kada je izašao, petorica meštana su uspela da iskoče kroz prozor i spasu se“.
Posmrtni ostaci dela meštana Male Kruše i dalje nisu pronađeni i njihova imena nalaze se na listi nestalih lica MKCK. „Pretpostavlja se da su ostaci spaljenih tela pokupljeni bagerom i bačeni u reku Beli Drim“, navode dalje iz Fonda za humanitarno pravo.
Delovi tela 17 meštana ubijenih u jednoj od kuća ili u pojedinačnim incidentima u selu, ekshumirani su u selu i na obali reke Beli Drim u julu 1999. od strane britanskog forenzičkog tima u sastavu KFOR-a i kasnije identifikovani.
Sudsko procesuiranje
Događaji u Maloj Kruši bili su deo optužnice za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića i nekoliko drugih srpskih političkih i vojnih lidera.
Kako je Fond za humanitarno pravo naveo pre nekoliko godina, za zločine na Kosovu tokom 1999. godine u Specijalizovanom sudu i sudovima opšte nadležnosti u Srbiji procesuirani su oni u kojima je ubijeno oko 200 Albanaca.
Za zločin u Maloj Kruši u junu 2020, osuđen je Darko Tasić na zatvorsku kaznu od 22 godine, ali mu je Apelacioni sud u Prištini u decembru iste godine prepolovio zatvorsku kaznu na 11 godina.
Tasića je Osnovni sud u Prizrenu proglasio krivim po dvema tačkama optužnice – zbog skrnavljenja tela neidentifikovanih osoba, njihovog spaljivanja i bacanja u reku Drim i zbog konfiskacije imovine, pljačke, ilegalnog i namernog uništavanja imovine (paljenje kuće) u Maloj Kruši.
Odbrana Tasića u međuvremenu se žalila Vrhovnom sudu koji je odbio zahtev za umanjenje kazne, a potom i Ustavnom sudu, koji je ocenio da je neosnovan zahtev za povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje.
Sa druge strane, prethodno je Miloš Petković oslobođen optužbi za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u ovom selu.
Petković je uhapšen u Mađarskoj 06. septembra 2018. godine po međunarodnoj poternici koju je izdao EULEX. Bio je u pritvoru u Mađarskoj, gde je boravio sve do 17. maja 2019. godine kada je izručen kosovskim pravosudnim organima. Sve do izricanja oslobađajuće presude Petković je boravio u specijalnom zatvoru u Podujevu.
Iz Fonda su istakli da su se procesuirale uglavnom osobe nižeg ranga pri oružanim formacijama, dok je, sa izuzetkom nekolicine, upadljiv izostanak procesuiranja visokopozicioniranih oficira u čijim su se zonama odgovornosti ovakvi zločini događali.
Fond za humanitarno pravo takođe je naveo tada da je izostalo procesuiranje onih predmeta u kojima je i najveći i broj žrtava, jedan od njih je upravo Mala i Velika Kruša.
Druga strana se ne informiše o tuđim žrtvama
Srpska javnost uglavnom nije informisana o događajima u Velikoj i Maloj Kruši. Takva je situacija i kod Albanaca kada su u pitanju zločini nad Srbima i drugim nealbancima, a u senci u širem narativu su i zločini OVK prema samim Albancima koji su viđeni kao „saradnici okupatora“.
Dugogodišnja je praksa na obe strane da se izveštava gotovo isključivo samo o onim zločinima u kojima su žrtve jednog naroda. Organizacije koje se bave pomirenjem i ovim zločinima, poput YIHR i REKOM, više puta su ukazivale i na praksu da se manipuliše i sa brojevima žrtava od strane zvaničnih institucija i zvaničnika na svim stranama.
Za zločin u Maloj Kruši se često u prištinskim medijima može naići na različite brojeve. I dok FHP navodi podatak od 114 ubijenih, u kosovskim medijima se navodi brojka od 243, koju, takođe iznose i prištinski zvaničnici.
Pitanje nestalih nakon Ohrida
Jedna od tačaka Sporazuma postignutog u Ohridu i novog talasa pregovora u Briselu je pitanje razrešenja sudbine nestalih osoba.
U aneksu ovog Sporazuma navodi se da su se strane usaglasile da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovorena u okviru Dijaloga uz podršku EU.
Govoreći nedavno upravo o ovoj tački aneksa, srpski predsednik je kazao da je još avgusta prošle godine bio spreman da potpiše deklaraciju o pitanju nestalih, i da je pristao na sve zahteve Prištine osim jednog, kojim su zahtevali upotrebu termina „prisilno nestali“:
„Zato što je ‘prisilni nestanak’ deo posebne međunarodne konvencije o zaštiti svih lica i onda bi od tada posebno za nas proilazile obaveze o plaćanju ratne odštete i svođenju Srbije na direktnu odgovornost za sukobe na KiM“, rekao je Vučić.
On je ipak izrazio nadu da će moći da se pronađe rešenje za pitanje nestalih, te najavio da će tek o tome da se razgovara.
Članovi porodica i predstavnici nestalih tokom rata na Kosovu iz albanske zajednice, sa druge strane, danas su izrazili razočarenje pristupom kosovske vlade pitanju rasvetljavanja sudbine njihovih članova porodice. Poručuju da dogovor o nestalima u Ohridu neće doneti rezultate i da će ovo pitanje dugo ostati nerešeno.
Kažu da su očekivali da će na sastanku u Ohridu da pitanje nestalih bude potpuno odvojena tačka, a ne da bude deo dogovorenog sporazuma za normalizaciju, koji nije ni potpisan.
Predsednik Udruženja „Glas roditelja“ Bajram Ćerkini izjavio je da kosovska vlada nije obavestila porodice nestalih o čemu je bilo reči na sastanku 18. marta u Ohridu, prenosi Radio Kontakt Plus.
On je rekao da se ova vlast, kao i ostale, neozbiljno bavi rasvetljavanjem sudbine nestalih, te ocenio da će se tačka sporazuma o nestalima sprovesti samo ukoliko to želi međunarodna zajednica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
