Četrnaest organizacija civilnog društva, Srba sa Kosova osudilo je ponavljanje, kako navode, već osporenih narativa o martovskom nasilju 2004. godine, poručujući da zvaničnici i mediji na Kosovu iznose netačne tvrdnje kao činjenice i time doprinose produbljivanju podela. Od institucija zahtevaju da se u javnoj komunikaciji oslanjaju na utvrđene činjenice, od medija da poštuju profesionalne standarde, a od međunarodne zajednice da nastavi da prati uticaj javnog diskursa na međuetničke odnose.
Godišnjica 17. marta: između utvrđenih činjenica i obnovljenih narativa
Prošle nedelje obeležene su 22 godine od martovskog nasilja 2004, najvećeg talasa etnički motivisanog nasilja na Kosovu nakon dolaska međunarodnih snaga. Obeležavanje je i ove godine proteklo u znaku suprotstavljenih interpretacija – između dokumentovanih nalaza međunarodnih istraga i narativa koji se i dalje reprodukuju u delu političkog i medijskog prostora.
Neposredni povod za nasilje bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u selu Čabra, 16. marta 2004. godine. U prvim izveštajima kosovskih medija, ovaj događaj predstavljen je kao etnički motivisan čin, uz tvrdnje da su dečaci ušli u reku bežeći od Srba.
Međutim, kako su kasnije utvrdile istrage takve tvrdnje su bile neutemeljene, odnosno nisu bile potvrđene. Više međunarodnih izveštaja, kao i predstavnika u fokusu je imalo etničko nasilje nad Srbima, i senzacionalističko, neporofesionalno i zapaljivo izuveštavanje medija na albanskom koje je doprinelo eskalaciji nasilja.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija zaključio je da je „kumulativni efekat događaja, dodatno pogoršan zapaljivim i pristrasnim medijskim izveštavanjem“, doveo do demonstracija koje su brzo prerasle u organizovano nasilje.
U roku od 48 sati, prema izveštajima međunarodnih organizacija i Fonda za humanitarno pravo, ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i 8 Srba), povređeno više od 900, uništeno ili oštećeno između 730 i više od 800 kuća, spaljeno najmanje 27 do 36 pravoslavnih crkava i manastira, dok je više od 4.000 ljudi – uglavnom Srba, ali i Roma i Aškalija – raseljeno.
OEBS je zaključio da bez zapaljivog medijskog izveštavanja razmere nasilja verovatno ne bi bile takve.
Uprkos ovim nalazima, i 22 godine kasnije u javnom prostoru prisutan je kontinuitet narativa koji odstupaju od utvrđenih činjenica. Tokom ovogodišnjeg obeležavanja, predstavnici kosovske vlasti su utapanje dece ponovo pripisali „naoružanim grupama Srba“, dok su pojedini mediji izveštavali na način koji ponavlja ili relativizuje ranije osporene tvrdnje.
Slični obrasci zabeleženi su i prethodnih godina, uključujući i komunikaciju Pokreta Samoopredeljenje i izveštavanje javnog servisa RTK, što, kako upozoravaju analitičari i organizacije, ukazuje na dugotrajan obrazac reprodukcije narativa, a ne na izolovane incidente.
NVO: Ponavljanje osporenih tvrdnji i „zabrinjavajući obrazac“
Organizacije civilnog društva upozoravaju da se i 22 godine kasnije u javnom prostoru ponavljaju tvrdnje koje su međunarodne istrage odbacile.
„Istrage koje su tada sproveli OEBS, UNMIK i Human Rights Watch utvrdile su da je nasilje podstaknuto netačnim i senzacionalističkim medijskim izveštavanjem, koje je utapanje trojice albanskih dečaka u reci Ibar pripisalo lokalnim Srbima, bez ikakvih potvrđenih dokaza. Naknadne istrage su odbacile ove tvrdnje. U roku od 48 sati, život je izgubilo 19 ljudi, stotine su povređene, uništeno je više od 800 domova, preko 4.000 ljudi je raseljeno, a 35 verskih i kulturnih objekata je oštećeno ili uništeno. OEBS je zaključio da, bez zapaljivog izveštavanja, razmere nasilja verovatno ne bi bile takve. Zato je duboko zabrinjavajuće što, dvadeset dve godine kasnije, javni diskurs o ovim događajima i dalje odražava narative koji su već nedvosmisleno osporeni“ .
Posebno problematičnim ocenjuju izjave tokom ovogodišnje komemoracije u Čabri:
„Dana 17. marta 2026. godine, tokom zvanične komemoracije u Čabri, kojoj su prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja i gradonačelnik Južne Mitrovice Faton Peci, utapanje dece je pripisano ‘naoružanim grupama Srba’. Ova tvrdnja direktno ponavlja navode koje su međunarodne istrage već ocenile kao neutemeljene“ .
Organizacije ukazuju i na zvaničnu komunikaciju institucija:
„Isti narativ je reprodukovan i u zvaničnom saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova. Predstavljanje ovakvih tvrdnji kao utvrđenih činjenica u zvaničnom kontekstu izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog kontinuiranog pogrešnog predstavljanja potvrđenih istorijskih nalaza“ .
Kontinuitet: od politike do medija
Kako se navodi, ovakvi slučajevi nisu izolovani:
„Tokom obeležavanja 20. godišnjice martovskih događaja 2024. godine, slični narativi su plasirani kroz zvanične komunikacione kanale Pokreta Samoopredeljenje (LVV), dok su izjave premijera Aljbina Kurtija odražavale tumačenja koja su odgovornost pripisivala na način koji nije u skladu sa nalazima međunarodnih istraga. Ovaj kontinuitet ukazuje da se ne radi o izolovanim incidentima, već o obrascu koji se ponavlja u javnoj komunikaciji“ .
Uloga medija, dodaju, ostaje posebno problematična:
„Paralelno s tim, uticajni mediji prikazivali su događaje iz marta 2004. na način koji iskrivljuje utvrđene činjenice i odstupa od nalaza međunarodnih istraga. Umesto da odražavaju dokumentovanu ulogu dezinformacija u podsticanju nasilja, takvi narativi iznose selektivne ili neproverene tvrdnje koje relativizuju događaje i rizikuju da nasilje nad civilima predstave kao opravdanu ili razumljivu reakciju“ .
„Postojanost dezinformacija“ i posledice
Organizacije ocenjuju da problem prevazilazi pojedinačne netačnosti:
„Ponavljanje ovih narativa u političkoj i medijskoj sferi ne ukazuje samo na pojedinačne netačnosti, već na postojanost dezinformacija, shvaćenih kao namerno ili kontinuirano širenje netačnih ili obmanjujućih tvrdnji uprkos postojanju potvrđenih činjenica“ .
Upozoravaju na posledice:
„Kontinuirano širenje netačnih narativa podriva činjeničnu odgovornost i zamagljuje razliku između potvrđenih informacija i netačnih tvrdnji (…) Najvažnije, ovakav pristup može dodatno produbiti podele i osećaj nesigurnosti, posebno kod nevećinskih zajednica“ .
Apel: institucijama, medijima i međunarodnoj zajednici
„Pozivamo institucije na Kosovu da obezbede da zvanična saopštenja i javne izjave odražavaju utvrđene činjenice i da se uzdrže od ponavljanja tvrdnji koje su već opovrgnute međunarodnim istragama. Takođe, pozivamo medijske organizacije da poštuju profesionalne standarde, posebno u vezi sa verifikacijom informacija i izbegavanjem senzacionalističkog izveštavanja koje može doprineti pogrešnom informisanju javnosti. Pozivamo i međunarodnu zajednicu da ostane pažljiva prema uticaju javnog diskursa na međuetničke odnose i da podrži napore koji promovišu odgovornu i činjenično zasnovanu komunikaciju“ .
„Ovo saopštenje nema za cilj ponovno otvaranje rasprava o prošlosti niti osporavanje stradanja bilo koje zajednice. Međutim, održiva i mirna budućnost zavisi od zajedničke posvećenosti istini, odgovornosti i zaštiti svih zajednica. Reinterpretacija događaja kroz netačne ili nepotpune narative ne doprinosi pomirenju, već može dodatno produbiti nepoverenje i potkopati temelje na kojima bi ono trebalo da se gradi“ .
Potpisnici
Saopštenje potpisuju:
Ko je postao krivac: Narativi o 17. Martu između činjenica i interpretacije
Zastave najviše bole kada su na zemlji
UNS sa ogrankom na Kosovu: Neprihvatljivo prenošenje neistinitih informacija koje su bile okidač za…
Nacionale: „Zaboravljena istorija marta 2004.“
Kolumnista Kohe o 17. Martu: Beograd ciljao podelu Kosova, Mart 2004. predstavlja provokaciju
Bljakaj: Još nema potpunog izveštaja o događajima iz martovskih nemira
Na 17. Mart u Beogradu skup „Za odbranu KiM“, Vučiću: Izdajnik!
Na kosovskom MUP-u: Grupe mladih Srba progonile tri albanska dečaka pre utapanja
Mitropolit Teodosije: Kosovo možemo izgubiti samo ako ga se sami odreknemo
22 godine kasnije, Peci ponavlja optužbe koje su pokrenule Martovsko nasilje
U severnom delu Mitrovice obeležena godišnjica Martovskog pogroma
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
