Žbogar EKSKLUZIVNO: Normalizacija odnosa podrazumeva popravljanje odnosa između Beograda i Prištine, kosovskih Srba i Albanaca i Kosova sa EU

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja prvi ugovorni odnos i prvi formalni politički dijalog između Kosova i Evropske unije. Sa druge strane, zvanični Beograd otvoriće uskoro pregovaračka poglavlja sa EU. Od ovih procesa se očekuje da i jedni i drugi nastave svoj evropski put, a da pri tom izbegavaju uzajamno blokiranje, te da "postepeno dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa" između Kosova i Srbije. Za one koji imaju nedoumicu da li se normalizacija odnosa odvija između zvaničnog Beograda i Prištine – kako političari u Beogradu tumače svojim biračima, ili Kosova i Srbije, kako se tumači na Kosovu, Evropska unija je omogućila "dijalog između Beograda i Prištine u cilju jačanja procesa normalizacije između Kosova i Srbije". Sama normalizacija odnosa podrazumeva popravljanje odnosa između Beograda i Prištine, Srba i Albanaca na Kosovu i Kosova sa Evropskom unijom. Ovo u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev kaže Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu i šef Kancelarije EU u Prištini – Samuel Žbogar, nekoliko sati pred posetu evropskog komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanesa Hana, koji će danas razgovarati sa najvišim kosovskim zvaničnicima o sprovođenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU, ratifikovan ranije ove nedelje u kosovskom parlamentu bez glasova opozicije, ali sa glasovima srpskih poslanika. Intervju sa Žbogarom rađen je putem mejla.

Šta je to konkretno drugačije za kosovsku politiku, ali i život građana nakon potpisivanja SSP-a?

Potpisivanje i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU je veoma dobra vest i veliki korak napred u odnosima Kosova i EU, od kojih će koristi imati svako na Kosovu. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja prvi ugovorni odnos i prvi formalni politički dijalog između Kosova i Evropske unije. Sporazum će obezbediti veći ekonomski prosperitet, pravnu sigurnost, odgovornost vlade, kao i političku stabilnost na Kosovu. On će omogućiti postepeno usklađivanje zakonodavstva Kosova sa zakonima i standardima Evropske unije. Veći standardi za zaštitu potrošača dovešće do povećanja bezbednosti za potrošače. SSP će povećati konkurenciju, potencijalno dovesti do sniženja cena i proširenja asortimana roba i usluga. I na kraju, usklađivanje sa standardima EU dovešće do predvidljivijeg  poslovnog ambijenta, uz veću sigurnost za domaće i strane investitore, a to znači više radnih mesta za ljude na Kosovu.

Koja je glavna karakteristika, odnosno razlika procesa potpisivanja SSP-a od strane Prištine i procesa pridruživanja Kosova EU, u odnosu na proces koji sa EU vodi zvanični Beograd? Odnosno, da li su jedno drugim uslovljeni i na koji način?

Kosovo je potpisalo SSP, a Srbiji će se uskoro otvoriti pregovaračka poglavlja sa EU. Oba procesa pokazaće posvećenost Srbije i Kosova u daljem angažmanu ka vidljivom i održivom poboljšanju međusobnih odnosa. Ovaj proces osiguraće da i Srbija i Kosovo mogu da nastave svojim evropskim putevima, a da pri tom, u tim naporima, izbegavaju uzajamno blokiranje. Takođe, taj proces treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Šta se od Kosova u 2016. očekuje konkretno da uradi na putu pridruživanja EU, odnosno, posle potpisivanja SSP-a? I koji su glavni problemi, odnosno izazovi?

Trebaće vremena da taj Sporazum deluje. To nije magični lek za sve – koji će odmah da pokaže rezultate. Sporazum treba da se sprovede na dogovoren način i dogovorenim tempom. SSP nosi nove odgovornosti vlastima na Kosovu koje će one morati da ispune. Kosovske institucije su se obavezale da postojeće zakone i buduće zakonodavstvo postepeno usklade sa zakonima EU i da relevantno zakonodavstvo bude u potpunosti primenjivano. Dakle, SSP treba da se iskoristi, a Vlada Kosova ima ključnu ulogu u daljem sprovođenju vladavine prava i pravosuđa – da osigura funkcionisanje relevantnih institucija, da poboljša poslovnu klimu, ojača izvoz, kao i da se fokusira na kvalitet domaćih proizvoda kroz jačanje institucija za osiguranje kvaliteta.

Kako biste prosečnom stanovniku Severa Kosova objasnili vrlo konkretno šta u paketu političkih odluka, konkretnih mera i krajnjih rezultata – znači pojam "normalizacija odnosa"?

Kada govorimo o normalizaciji, mislio sam na nekoliko nivoa: normalizacija između Beograda i Prištine, normalizacija između Srba i Albanaca na Kosovu i normalizacija odnosa Kosova sa Evropskom unijom. Ovo su procesi koji treba da budu izgrađeni tokom dužeg vremenskog perioda. Dva premijera su od 2012. postigla nekoliko sporazuma koji grade i jačaju ove procese normalizacije. Mi sada imamo situaciju u kojoj se dva premijera sastaju, razgovaraju, pregovaraju i na kraju rešavaju zajednička pitanja. Oficiri za vezu sede u Beogradu i Prištini. Kosovo je član nekoliko regionalnih organizacija, zajedno sa Srbijom i zemljama regiona. Policija na Severu je kosovska policija, a ipak ne pobuđuje strah među građanima. Radi sa na tome da se isto učini i kada je u pitanju pravosuđe. Prihodi sa prelaza na Severu se koriste za razvoj severnih opština. Posle izbora u kojima je značajan broj kosovskih Srba učestvovao, predstavnici Srba sede u Skupštini, i imaju važne odgovornosti u okviru Vlade. Ovo su sve procesi koji vode ka normalizaciji.

Da li se radi o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine, kako političari u Beogradu tumače svojim biračima, ili Kosova i Srbije, kako se tumači na Kosovu?

Evropska unija omogućila je dijalog između Beograda i Prištine u cilju jačanja procesa normalizacije između Kosova i Srbije. Video sam da je u glavama pregovarača sa obe strane cilj da se situacija poboljša. Stoga, ne verujem da po o ovom pitanju postoji pogrešna percepcija bilo na Kosovu, ili u Srbiji.

Nasilje koje se direktno primenjuje u političkom – institucionalnom i parlamentarnom životu Kosova, na primer, od prošle godine, sve do uzastopne primene otrovnog gasa – suzavca, i drugih oblika nasilnog ponašanja na ulicama i u parlamentu Kosova, za Vas je slika čega? Zrelosti društva, građanskih sloboda, sazrevanja mlade demokratije, ili radikalizacije društvenog i političkog života i procesa?

Nasilje je, u bilo kojoj sferi života, nešto što ne bi trebalo da bude prihvatljiva norma nijednom ljudskom biću, jer direktno ugrožava zdravlje i verovatno živote ljudi. To je daleko iznad građanskih prava. To je, takođe, naravno i protiv zakona. Nasilje u parlamentu, koje su podstakli članovi parlamenta, a koji bi, po definiciji, trebalo da budu primer za sprovođenje zakona koje su oni prethodno usvojili – neprihvatljivo je, neopravdano, i predstavlja pogrešan primer ljudima na Kosovu. Unutrašnje probleme Kosova bi, stoga, trebalo da reše kosovski političari i to kroz dijalog i demokratski proces. Političke elite na Kosovu bi trebalo da nađu način da bolje komuniciraju.

Da li je za EU legitimna odluka kosovske predsednice da međunarodno postignut sporazum, to jest, sporazum direktno postignut na briselskom stolu, uputi kosovskom ustavnom sudu na ocenu njegovog legitimiteta i ustavnosti? I da li to znači da se kosovski zakon stavio iznad međunarodnog sporazuma? Šta bi se po Vama, sa aspekta EU politike na Kosovu, moglo desiti ukoliko bi kosovski ustavni sud odbacio Sporazum o ZSO kao neustavan?

U sporazumu iz avgusta 2015. godine, strane su se složile da će Ustavni sud da razmotri dekret Vlade sa opštim principima/glavnim elementima sporazuma. S obzirom na trenutnu političku situaciju na Kosovu, predsednik je odlučio da, umesto Vlade, zatraži mišljenje suda. Ustavni sud ima 60 dana da odluči o zahtevu. Kao i uvek, u principu, mi ćemo poštovati odluku Ustavnog suda o ovom pitanju.

Šta će se nalaziti na i oko glavnog ibarskog mosta nakon što se ograde budu skinule narednog leta? Kako zamišljate život dva dela grada? Da li je Kosovska Mitrovica za Vas jedan grad ili dva?

Prema odredbama sporazuma o slobodi kretanja, Evropska unija je preuzela odgovornost za revitalizaciju mosta i okoline. Uskoro ćemo raspisati lokalni tender za izvođenje radova na mostu. Kako stvari stoje, most će, pored pešačkog prolaza, imati biciklističke staze i klupe. U blizini mosta su planirane i dve kružne raskrsnice – severno i južno, košarkaški teren, rekonstrukcija čitavog područja sa drvećem, popločavanje i osvetljenje duž nasipa. Pored toga, planirano je i dečje igralište. Dakle, pored mosta biće dosta objekata koje će građani sa obe strane mosta neposredno da koriste. Jasno je da su dve opštine sada u Mitrovici. Trebalo bi da za cilj imamo stvaranje uslova u kojima opštinske granice neće predstavljati prepreku za saradnju i interakciju ljudi sa obe strane mosta.

Zašto je čitav proces revitalizacije mosta, od prvih planova pre godinu dana, prolongiranja, pa sve do sada, bio tako malo vidljiv u javnosti? Donosile su se velike odluke i planovi, ali javnost i na severu i na jugu ima nepodeljen utisak da je to rađeno daleko od njenih očiju?

Sporazum u vezi sa revitalizacijom mosta postignut je u kontekstu jednog od sporazuma dijaloga –  dogovora o slobodi kretanja. Kao i kod drugih sporazuma, pregovori se odvijaju u Briselu. Ovo je izbor i srpskih i kosovskih vlasti. I kao princip, EU kao posrednik obema stranama ostavlja da tumače i objašnjavaju sporazum. Sa naše strane, mi smo javnost obavestili o početku radova na revitalizaciji. EU će nastaviti da informiše javnost o svim važnijim događajima u vezi sa mostom i njegovom okolinom.

Javnost na Severu nema puno prilika da zvaničnike EU viđa na Severu, čak ni same činovnike iz lokalnih kancelarija. Da li ćete promeniti praksu, i možda češće dolaziti na teren, na Sever Kosova?

Tokom poslednje dve godine redovno sam bio u kontaktu sa gradonačelnicima i opštinskim zvaničnicima. Ja redovno putujem na Sever, zaista mnogo češće nego u bilo koji drugi region na Kosovu. Lično i kada to prilike zahtevaju, svakodnevno se bavim pitanjima koja su za ljude na Severu relevantna, kao što je Fond za razvoj Severa. Moje osoblje koje upravlja brojnim projektima na Severu, takođe svakodnevno putuje tamo. U Severnoj Mitrovici imamo malu kancelariju sa dva međunarodna i tri nacionalna službenika. Kancelarija je otvorena za javnost i u stalnom je kontaktu sa zvaničnicima sa Severa i predstavnicima civilnog društva. Prošle nedelje smo, takođe, zaključili šestu raspravu o širokom spektru tema u cilju povećanja podrške medijima na Severu i povećanja vidljivosti predstavnika institucija sa centralnog nivoa na Severu. Debate su održane u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Zaista, svaka tema je u saradnji sa medijima na Severu pažljivo odabrana kako bi odslikala i bila glas onoga što brine građane koji tamo žive. Takva kampanja na terenu za vidiljivost nastaviće se, takođe, u narednim mesecima.

Sa kojim medijima sa Severa ste pažljivo odabrali te teme?

Poziv za izjavu o zainteresovanosti za saradnju poslat je u avgustu na adrese KoSSeva, televizije "Mir", televizije "Most" i radija "Kontakt Plus". Samo je televizija "Mir" odgovorila, tako da su oni bili implementni partner. Ipak, tokom sprovođenja projekta sarađivali smo i sa drugim medijima, pa ste tako i Vi bili učesnik debate o slobodi medija koja se održala 8. oktobra u Leposaviću, zajedno sa direktorom srpskog kanala Radio-televizije Kosova, Žarkom Joksimovićem, predsednikom Društva novinara Kosova i Metohije, Budimirom Ničićem i urednikom radija "Kontakt plus", Željkom Tvrdišićem. 

Očekuje se odluka o učlanjenju Kosova u UNESCO-a. Podržavate li, profesionalno i lično, prijem Kosova u UNESCO?

EU nije član UNESCO-a, nećemo glasati, a mi nemamo stav o kandidaturi Kosova za članstvo u UNESCO. Na svakoj pojedinačnoj državi članici je da odluči. Ipak, jedna stvar je jasna. Kampanja je, nažalost, srušila veliki broj mostova koje ćemo mi zajednički morati da ponovo da izgradimo posle glasanja, bez obzira na rezultat.

Hvala što ste odgovarali za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.