Zašto toliko srpskih lekara umire od kovida-19?

Foto: Irfan Ličina, Nova S

Izvor: Euronews (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Ukupan broj smrtnih slučajeva u Srbiji od koronavirusa je relativno nizak – oko 3.600, ali je stopa preminulih u medicinskoj struci daleko veća nego u drugim zemljama.

Podaci Sindikata lekara i farmaceuta (SLFS) otkrivaju da su u Srbiji, zemlji od sedam miliona stanovnika, umrla čak 72 lekara od koronavirusa u poređenju sa 43 – koliko je umrlo u Velikoj Britaniji koja ima više od 60 miliona stanovnika.

U Srbiji je ukupno zabeleženo samo 3.600 smrtnih slučajeva u poređenju sa više od 80.000 zabeleženih u Velikoj Britaniji.

Kritičari krive stanje zdravstvenog sistema u zemlji, koji je masovno nedovoljno finansiran još od zamrzavanja zapošljavanja radnika u javnom sektoru iz 2013. godine, uključujući lekare i medicinske sestre. Kada je koronavirus napao, zdravstveni sektor je bio nespreman.

„Loša organizacija, umor osoblja, nedostatak opreme: sve je to doprinelo velikom broju smrtnih slučajeva među lekarima“, rekao je Rade Panić, predsednik SLFS, u izjavi za Euronews, dodajući da bi broj preminulih mogao biti veći od izbrojanih 72.

Drugi problem je to što se, navodi Panić, na višim pozicijama u srpskim bolnicama uglavnom nalazi osoblje koje je na ta mesta politički imenovano, što znači da je lojalnost upravnika bolnica vladajućoj eliti u zemlji važnija od njihovih menadžerskih sposobnosti.

‘Naši članovi su uplašeni’

Od početka, rekao je on, srpske bolnice nisu uspevale da održe odvojenim odeljenja sa kovid-19 pacijentima od odeljenja sa pacijentima obolelih od drugih bolesti, dok se medicinski sektor suočavao sa velikim manjkom lične zaštitne opreme (LZO).

Kada su zdravstveni radnici putem medija pokušali da podele svoju zabrinutost, ističe on, novinari koji su o tome izveštavali su sankcionisani, uključujući jednu novinarku koja je uhapšena u aprilu nakon što je izvestila o lošem stanju u jednoj bolnici.

„U Srbiji ne postoji slobodan protok informacija, pa podatke prikupljamo delimično prikriveno. Čak se i naši članovi plaše da javno razgovaraju o problemima u zdravstvenom sistemu“, rekao je Panić.

Euronews je kontaktirao ministarstvo zdravlja Srbije za komentar, ali odgovor nije stigao.

Srpski zdravstveni sektor već godinama muči muku, budući da lekari napuštaju zemlju, i plate u njoj – koje iznose oko 750 evra mesečno za lekara opšte prakse i 880 evra za specijaliste – i odlaze u druge evropske zemlje.

Medicinskim radnicima koji rade u crvenim kovid zonama tokom pandemije je povećana plata za 10% i oni mogu da dobiju dodatnih 30 – ili više evra mesečno, rekao je Panić, ali pravila se razlikuju i ni povišica, ni bonusi nisu zagarantovani.

Od njih se očekuje da rade u smenama od 24 sata pa da zatim odmaraju dva do tri dana.

Medicinske radnike su od vlade takođe udaljile izjave poput one šefa vladinog Kriznog štaba, Predraga Kona, koji je na srpskoj televiziji u utorak tvrdio da su se lekari inficirali koronavirusom tokom pauze za ručak – a ne u bolnicama.

Kon, kojeg je u novembru predsednik Aleksandar Vučić nagradio medaljom za njegov rad u borbi protiv virusa, povukao je ovu izjavu nakon negodovanja javnosti.

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije na Univerzitetu u Beogradu i bivši Konov kolega, rekao je u izjavi za Euronews da je šokiran izjavom.

„Možete li da zamislite da lekari uzimaju pauzu za kafu noseći zaštitnu opremu? Neki čak i ne piju vodu pre nego što odu na posao, jer nije praktično ići na pauzu za toalet“, rekao je.

Radovanović takođe strahuje da bi broj medicinskih radnika koji su umrli nakon inficiranja koronavirusom mogao da bude veći od 72 – cifru koju je naveo sindikat lekara.

Nedostatak LZO je akutan, navode medicinski stručnjaci, u prvim danima pandemije lekari su dobijali maske protiv prašine, a ne medicinske maske kako bi se zaštitili. Ovo se dešavalo u ono vreme kada je Vučić medicinsko osoblje nazivao „borcima na prvoj liniji fronta“.

Panić je rekao da su na početku pandemije pacijenti u bolnicama dobijali testove na antitela, a ne PCR testove, a koji mogu biti netačni, jer antitelima na kovid-19 može da treba i nedelju dana da se razviju. Kao rezultat toga, inficirani pacijenti lečeni su na običnim odeljenjima.

„Oboleli su odvođeni na ’čista’ odeljenja gde su ih lekari lečili bez zaštitne opreme“, rekao je.

Čak su i dve nove bolnice – opremljene uz pomoć donacija iz Kine, Evropske unije, Rusije i UAE – patile od ozbiljnog nedostatka osoblja. Dugi redovi se mogu uočiti ispred bolnica u Srbiji, uključujući i ispred trudničkih odeljenja.

Ovo je podstaklo neke, poput penzionisanog pulmologa Slavice Plavšić, da uzmu stvari u svoje ruke.

Ljuta zbog toga što vlada – kao u drugim evropskim državama – nije pozvala penzionisane lekare da pomognu u lečenju pacijenata sa koronavirusom, počela je da nudi svoje znanje na Tviteru. U bar jednom slučaju uspela je da spasi nečiji život, rekla je ona u izjavi za Euronews.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.