„Ja sam u okviru unutrašnjeg dijaloga rekao šta je moje mišljenje, to je razgraničenje. Razgraničenje sa Velikom Albanijom. Velika Albanija se mora zaustaviti na Kosovu“ – poručuje srpski ministar vojni, Aleksandar Vulin. U jučerašnjem obraćanju za Tanjug nije precizirao kada, kako i gde bi se moglo tačno na Kosovu dogoditi razgraničenje između, kako je naveo, „nas“ i „Velike Albanije“. Ali, ako se „to ne uradi“ imaćemo, kaže, „destabilizaciju za koju niko neće znati gde će se završiti“. „Mislim da je vreme da se to uradi, i mislim da to svakako može da se uradi,“ smatra. „Na prvom mestu mene najviše zanima šta će srpski narod reći o tome,“ dodaje takođe.
Ideja o „razgraničenju“ je, objašnjava, „samo okvirna ideja“:
„Koja bi naravno morala da se posebno razradi – i šta sa Srbima koji ne bi ušli u sastav ovog razgraničenja, šta sa obavezama zemalja koje se nalaze oko nas.“
Identičnu poruku o razgraničenju ministar vojni uputio je početkom godine – tokom februara i to u dva navrata.
Istog meseca u kosovskoj štampi pojavili su se napisi o tome da Aleksandar Vučić, Edi Rama i Hašim Tači navodno razgovaraju o podeli Kosova, odnosno razmeni teritorija, odnosno etničkom razgraničenju, a potom i Tačijevi demantiji, te snažne osude međunarodne zajednice, kao i igumana Visokih Dečana Save Janjića koji je upozorio da će u slučaju podele Srbi nestati. Da su ovakvi razgovori vođeni, demantovao je potom i Aleksandar Vučić.
Pročitajte još:
Vulin predložio razgraničenje između Srbije i „Velike Albanije“ – na Kosovu i Metohiji
Unutrašnji dijalog o KiM: Adresa za rešenje srpsko-albanskog sukoba – Tirana, ne Priština
Javnosti je ove nedelje takođe iz Beograda predstavljena još jedna ideja za rešenje pitanja KiM-a. „Korekcija administrativne linije između Srbije i Kosova“ u „najvećem delu“ duž linije sadašnje četiri opštine na Severu (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), a „bez ikakve ideje o razmeni teritorija“ sa albanskim stanovništvom na jugu Srbije, koja bi se izvršila u formatu pod okriljem Zapada; usledilo bi potom usvajanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije; ovo bi moglo da se realizuje u okviru šireg formata u prisustvu Albanije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, i Hrvatske na kome bi se rešavali i granični sporovi Srbije sa BiH i Hrvatskom, ali i druga otvorena pitanja koja su „posledice raspada SFRJ i ratova devedesetih“ – predlog je Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, u studiji „Priča sa zapadne strane“.
Iako je ključni predlog „korekcija granice“, iz iste organizacije ističu da „ovaj predlog nije predlog za etničku podelu Kosova zato što većinsko srpsko stanovništvo na Kosovu živi južno od ovog (severnog, prim. red.) dela.“
U istoj studiji se ističe i da je „nepotrebno“ da vlast u Beogradu svoju politiku u vezi sa Kosovom „temelji i na proizvodnji lažnog straha od ‘Velike Albanije’“, a da „nekadašnji strahovi da bi korekcija granica Srbije i Kosova izazvala domino efekat sa potencijalno nasilnim posledicama u 2018. – ne stoje“, jer Crna Gora i Albanija su članice NATO, Makedonija je „na putu da uskoro postane članica“ NATO, a na Kosovu i Bosni i Hercegovini su KFOR i EUFOR.
„Ja nikada ne bih morao da napravim takav dogovor o razgraničenju u kome bi bilo moguće da se Albanija i Kosovo posle toga ujedine, a da Srbi ostanu razjedinjeni. To bi teško bilo moguće. Dakle, sve su to stvari o kojima bi se i te kako moralo razgovarati. Ono što mogu u ovom trenutku da kažem, što smatram najgrubljom, ali najjasnijom stvari, razgraničenje između nas i velike Albanije. Zaustavljanje širenja Velike Albanije.“
A da li će razgraničenje da bude moguće „zavisi od mnogo faktora“, kaže ministar vojni:
„Na prvom mestu mene najviše zanima šta će srpski narod reći o tome, da li se on slaže ili ne slaže, a onda naravno i šta će reći Albanci i šta će reći velike sile. Nikada se promena granica ne može raditi bez velikih sila, to jednostavno tako mora. Ali ako je velikim silama stalo do trajnog mira na Balkanu, onda će morati da postave jasne granice i moraće da zaustave širenje Velike Albanije.“
„Svako rešenje koje budemo doneli, moraće da bude potvrđeno od strane naroda,“ ističe i dodaje da to „nije nikakvo sakrivanje iza naroda“.
Istovremeno ministar vojni imao je i poruku za Evropu:
„Ja želim da upozorim Evropu još jednom na Veliku Albaniju, na politiku krvi i tla, koja se sve češće čuje, na politiku koja se nužno sukobljava i sa Srbima, ali i sa drugim narodima koji žive na putu širenja Velike Albanije“; „Želim da upozorim Evropu da ozbiljno shvati Edija Ramu kada govori o jednoj zemlji sa jednim predsednikom, ma koliko on demantovao posle sam sebe mi vidimo da su ukinuli carine, između naše AP KiM i Albanije, onda vidimo da se traži jedinstven udžbenički program za svu deca gde god žive Albanci, onda vidimo da se u državama našeg okruženja traži da Albanci bez obzira na svoju veličinu imaju prava kao da su većinsko stanovništvo ili pola-pola, u najmanju ruku. I onda vidimo da se granice apsolutno iscrtavaju.“
Aleksandar Vulin je otišao i korak dalje – smatra da Evropa „ne sme da ponovi grešku koju je učinila 90-tih godina“, kada su u BiH „imali odrede El mudžahedin“ koji su „prva odsecanja hrišćanskih glava vršili na Ozrenu“.
Evropa sada nema prava da ćuti, dodaje, i „nema prava da se pravi da ne razume da postoje politički krugovi koji hoće da naprave Veliku Albaniju“.
„Velika Albanija je najveća opasnost na ovom prostoru i ako ne bude zaustavljena dok je još politička ideja, moraće da se zaustavlja kasnije kada će biti mnogo skuplje i mnogo, mnogo teže,“ zaključio je srpski ministar odbrane.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
