CEAS: Dijalog u „ćorsokaku“, „korekcija administrativne linije“ duž četiri opštine na Severu za postizanje sveobuhvatnog sporazuma

„Korekcija“ administrativne linije između Srbije i Kosova u „najvećem delu“ duž linije sadašnje četiri opštine na Severu (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), „bez ikakve ideje o razmeni teritorija“ sa albanskim stanovništvom na jugu Srbije, u formatu pod okriljem Zapada; usledilo bi usvajanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije; ovo bi moglo da se realizuje u okviru šireg formata u prisustvu Albanije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, i Hrvatske na kome bi se rešavali i granični sporovi Srbije sa BiH i Hrvatskom, ali i druga otvorena pitanja koja su „posledice raspada SFRJ i ratova devedesetih“ – predlog je Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda. U studiji „Priča sa zapadne strane“procenjuje se da je ovaj predlog „najbrži potencijalno ostvariv scenario“,  kompatibilan sa „polaznim principima razloga NATO vazdušne kampanje protiv bivše Savezne Republike Jugoslavije i razlozima prava na ostvarivanje novog statusa Kosova“.

Dijalog u „ćorsokaku“, niz političkih i bezbednosnih izazova

Kao razlog za ovakav predlog, CEAS navodi da je sadašnji format pregovora o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova pod okriljem EU u „potpunom ćorsokaku“. Ovaj „zastoj“ proizvodi „niz političkih i bezbednosnih izazova za Srbiju, Kosovo, region, ali i EU i NATO“, dok, pet i po godina od usvajanja prvog Briselskog sporazuma, „pet zemalja EU, od čega su četiri i članice NATO, i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova“, navodi se.

Povoljniji uslovi za saradnju; oduzimanje argumenata sadašnjoj vlasti

Nije precizirano, međutim, šta konkretno podrazumeva „korekcija administrativne linije“, to jest, da li to podrazumeva da četiri opštine na Severu budu pod okriljem zvaničnog Beograda, odnosno Prištine.

Sa druge strane, dok se ističe da bi to bio „mali ustupak“ Srbiji, te da kosovska vlast mora da razmisli o implikacijama odbijanja „kompromisnog rešenja“, istovremeno se  navodi:

„Ovaj predlog nije predlog za etničku podelu Kosova zato što većinsko srpsko stanovništvo na Kosovu živi južno od ovog (severnog, prim. red.) dela.“


Sporna pitanja poput Gazivoda rešiti na međunarodnoj konferenciji:

„Sporna pitanja oko upravljanja vodosistemom Gazivode od koga značajno zavisi snabdevanje Kosova vodom, koji delom leži u unutrašnoj Srbiji, a drugim manjim delom u jednoj od opština na severu Kosova, u slučaju korekcije administrativne linije i eventualna druga
pitanja od strateškog značaja za Zapad, a pre svega za NATO, oko pojedinih lokacija u spomenute četiri opštine, mogu se rešiti na međunarodnoj konferenciji, ili u nekom drugom formatu, čiji bi politički pokrovitelj trebale biti zemlje članice NATO. Na konferenciji, osim usvajanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji bi morao uslediti odmah po korekciji administrativne linije, bi pored BiH i Hrvatske trebale biti pozvane Albanija, Makedonija i Crna Gora. Na njoj bi se mogla postići i kompromisna rešenja graničnih sporova Srbije sa BiH i sa Hrvatskom, eventualno i drugih, kao i neka druga nerešena pitanja sukcesije i posledica ratova devedesetih, od imovine do pitanja nestalih i nastavka regionalne saradnje u procesu tranzicione pravde.“


Podsetimo, prošle nedelje je beogradski list Danas, pozivajući se na neimenovane predstavnike najviših diplomatskih krugova na Zapadu, izvestio da „postoje realne šanse da ‘kosovski čvor’ bude raspleten organizovanjem međunarodne konferencije na kojoj bi Beograd i Priština pregovarali uz učešće ‘najvećih svetskih igrača'“.

Isti list izvestio je i da bi održavanje ovakve međunarodne konferencije predstavljao „poželjan scenario za Srbiju“.

„Mene interesuju suština i rezultat. Da li se pravi konferencija u balskoj dvorani ili običnoj sali, ispred na putu, meni je potpuno svejedno. Želimo da vidimo rešenje, a da Srbija hoće i može da ga prihvati, sačuva obraz, da se narod ne oseća poniženim, zna da ima budućnost, i pre svega da Srbima na KiM budu zagarntovani budućnost, mir i bezbednost, ali i zaštite interesi Srbije. Kada to budemo videli mogu da kazažu konferenciju gde god hoće, u Los Anđelesu ili Tokiju, ili bilo gde drugo,“ poručio je srpski predsednik, Aleksandar Vučić, komentarišući navode medija.

Sa druge strane, normalizacijom odnosa „Srbije i Kosova“ koju je „možda moguće postići korekcijom administrativne linje kao malim ustupkom Srbiji“, stekli bi se „povoljniji uslovi za saradnju“ Srbije sa NATO-om u okviru ranije usaglašenog Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), ocenjuje CEAS.

Formalizacijom normalizacije – „logičnije i koherentnije ustavne izmene“, bez „limitirajućih faktora“ u vezi sa Kosovom i „posledično Rusije“

Takođe, korekcija administrativne linije i normalizacija odnosa sa Kosovom „oduzela bi neke od argumenata koje sadašnja vlast u Srbiji oportuno koristi“:

„A koji u suštini obaraju podršku za evropske integracije Srbije, istovremeno ne umanjujući njihove šanse da u slučaju propasti pregovora opet ostanu na vlasti, sa politikom odustajanja od evropskih integracija.“

Ali, ako bi „formalizacija normalizacije odnosa sa Kosovom bila postignuta“, Srbija bi, ocenjuje se dalje – lakše mogla da uđe u „logičnije i koherentnije ustavne izmene te usvajanje novih strateških i doktrinarnih dokumenata, bez sadašnjih limitirajućih faktora oko Kosova i posledično Rusije“.

„Mali rizici, velika dobit“

Takođe, Zapad bi ovim potezom, a „uz male rizike s mogućnošću velike dobiti“ u stvari „postavio predsednika Vučića i Vladu Srbije u situaciju da na delu, sa manje izgovora, pokažu pravu spremnost da Srbiju povedu putem evropskih integracija“:

IZ CEAS-a takođe ističu:

„Nekadašnji strahovi da bi korekcija granica Srbije i Kosova izazvala domino efekat sa potencijalno nasilnim posledicama u 2018. ne stoji. Crna Gora i Albanija su članice NATO, Makedonija je na putu da uskoro postane članica NATO, a na Kosovu i Bosni i Hercegovini su KFOR i EUFOR.“

Ocenjuje se i da bi ovo „morala imati u vidu i vlast u Beogradu“ koja, kako se dalje navodi:

„Nepotrebno svoju politiku
oko Kosova temelji i na proizvodnji lažnog straha od ‘Velike Albanije’, ali i drugi akteri koji unapred odbacuju i pomisao na korekciju granica kao korak ka sveobuhvatnom rešenju odnosa koji bi vrlo verovatno doprineo stabilizaciji Zapadnog Balkana.“

„Ovo se pre svega odnosi na jačanje vladavine prava i smanjivanje prostora za maligni ruski uticaj.“

Odgovornost i na kosovskom rukovodstvu, da razmisle o implikacijama. SAD, EU i NATO ako hoće mogu da podstaknu rukovodstvo i javnost da prihvate predloženi kompromis

Istovremeno se ocenjuje da „velika odgovornost“ leži na kosovskom rukovodstvu, ali i javnosti Kosova koja se „nije proslavila zahtevima za nastavkom sprovođenja mehanizama tranzicione pravde i poštovanjem argumenata da je novi status Kosova sui generis slučaj“:

„I oni bi pre apriori odbijanja ponuđenih kompromisnih rešenja, poput usaglašavanja administrativne linije sa Srbijom, morali razmisliti o političkim i bezbednosnim implikacijama pojedinih scenarija na Zapadu koji smatraju svojim prijateljem. Prijateljstvo je dvosmerna ulica. Bez obzira na komplikovanu političku situaciju na Kosovu, SAD, EU i NATO još uvek imaju dovoljno resursa na raspolaganju da, ako hoće i vide smisao, podstaknu rukovodstvo i javnost Kosova da prihvate predloženi kompromis.“

Srbija bi mogla da ponudi Zajednicu albanskih opština i formiranje ZSO u sastavu Kosova u „novim granicama“

Ocenjuje se dalje da bi Srbija „verovatno“, u procesu pregovora u okviru ideje o korekciji administrativne linije, „mogla ponuditi formiranje Zajednice albanskih opština na jugu Srbije“, a uz „komplikacije s kojim bi se na unutrašnjem planu mogla suočiti“.

„Srbija bi verovatno zahtevala privilegovan položaj u procesu političkog odlučivanja za Srbe koji ostaju da žive južno od Ibra, što je u suštini nešto na šta je Kosovo usvajanjem Ahtisarijevog plana već pristalo, te formiranje Zajednice srpskih opština koje bi ostale u sastavu Kosova u novim granicama,“ dodaje se.

SAD bi olakšala izazove, EU da nagradi spremnost za kompromis

CEAS takođe smatra da bi aktuelna administracija SAD, „kao ključna zemlja članica NATO,“ spremnošću na podršku pristupu koju su izneli, „olakšala“ prevazilaženje izazova, te tako pokazala svoju „standardnu sposobnost kreiranju novih naprednih okolnosti na terenu“, ali i „beskompromisnost prema Kremlju, podršku EU, a pre svega zrelost u razmatranju jačanja kohezije NATO, bez velikih političkih i finansijskih ustupaka.“

EU bi, „umesto sadašnje nefleksibilnosti“, ocenjuje se, „morala da nagradi svaku spremnost na kompromis kosovskog i srpskog rukovodstva u novonastalim okolnostima u slučaju postizanja kompromisa, finansijsko‑političkom pomoći za ubrzavanje procesa EU integracija Srbije i Kosova, što je svima u interesu“.

Na kraju svoje studije, CEAS poručuje:

„U šesnaestovekovnoj Šekspirovoj tragediji Romeo i Julija umiru i Romeo i Julija. U legendarnom brodvejskom mjuziklu Priča sa zapadne strane iz kasnih pedesetih Toni umire, ali bar Marija ostaje živa. Može li Zapad‑Zapadni Balkan produkcija 2018. godine napraviti scenario sa win win situacijom i za Srbiju i za Kosovo?“

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.