Vest je ažurirana u 19:30
Nesporno da je prava adresa za rešavanje istorijskog sukoba dve nacije, albanske i srpske, Tirana, a ne Priština, jer se u Albaniji formuliše politika Albanaca. Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na prostoru Kosova i Metohije, ali proces razgraničenja i proces političkog završetka ne može da se okonča, a da sve nije ispunjeno, dogovoreno i završeno. Podrazumeva se da Briselski sporazum, sa svim njegovim rezultatima, mora biti najpre do kraja sproveden, i formiranje Zajednice srpskih opština i sve ostalo – poruke su ministra odbrane Srbije, Aleksandra Vulina. On je danas učestvovao na okruglom stolu "Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema", u okviru unutrašnjeg dijaloga o KiM-u. Okruglom stolu su prisustvovali i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, direktor policije Vladimir Rebić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, kao i predstavnici sektora bezbednosti – navode iz Ministarstva odbrane Srbije.
Srbija ne može sebi da dozvoli "ustupanje prostora"
Srbija ne može sebi da dozvoli "ustupanje prostora, ni političkog ni ekonomskog, ne može sebi da dozvoli da se Velika Albanija stvara na njenim granicama, a da njene granice određuju drugi" – ocenio je Aleksandar Vulin, otvarajući okrugli sto, saopšteno je iz ministarstva kojim rukovodi:
|
Srpsko nacionalno pitanje rešavati u celini, ništa što ćemo uraditi na Kosovu i Metohiji neće biti uzrokovano našim putem ka EU Upitan da komentariše izjavu kosovskog predsednika Hašima Tačija da bi "istorijski sporazum" između Beograda i Prištine mogao da bude postignut ove godine, Vulin je odgovorio da postoje Ustav, zakoni i načini na koje se to dešava i da ne misli da se može rešavati samo jedan deo srpskog nacionalnog pitanja. "Neophodno je da se srpsko nacionalno pitanje rešava u celini kako bi mogli obezbediti trajan i održiv prostor za život i mir naše dece," dodao je. Poručio je da, kada je reč o novoj strategiji Evropske komisije, postoji kolizija u samom tekstu, jer Srbija treba da postigne pravno obavezujući sporazum sa Kosovom koje, kaže – "ne pominju i ne vide kao državu". "Ništa što ćemo uraditi na Kosovu i Metohiji neće biti uzrokovano našim putem ka EU, već samo time što mislimo da je dobro za srpski narod, a ne što će se svideti evropskoj birokratiji," naglasio je. Rojters: "Srpski ministar odbrane: Beograd bi trebalo da traži dogovor o podeli sa Kosovom" O izjavi srpskog ministra odbrane o "razgraničenju između Srba i Albanaca" na KiM-u danas je pisao i Rojters. "Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na Kosovu," citira Rojters Aleksandra Vulina. "Govoreći na okruglom stolu o Kosovu, ministar odbrane Aleksandar Vulin nije precizirao koji deo zemlje veruje da bi trebalo podeliti, ali slični pozivi u prošlosti ukazivali su na sever Kosova," navela je takođe ova agencija. "Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ranije je predložio podelu kao moguće rešenje za teritorijalni spor, ali to nije politika vlade," dodaje Rojters, podsećajući da se na severu Kosova, „odvojenom od ostatka zemlje“ – nalazi „50.000 Srba koji se protive Prištini i još uvek gledaju na Beograd kao svoju vladu“, dok su većina na Kosovu Albanci, te da je 2013. postignut sporazum između Beograda i Prištine za koji „Beograd kaže da ga Priština nije poštovala“, dok „kosovski zvaničnici to negiraju“. O izjavi srpskog ministra izvestili su i kosovski mediji, prenoseći Rojtersovu vest. |
"Otuda moramo priznati da mi ne pregovaramo i ne razgovaramo i ne tražimo rešenje sa Prištinom. Mi rešenje tražimo, bar sada, sa Tiranom. Albanski faktor na Balkanu nije nasumičan, nije rascepkan, ne živi u više država. On je jedinstven, određen, sa vrlo jasnim idejama i pravcima. Ne može se zamisliti različito političko delovanje predstavnika albanske zajednice, bez obzira gde oni žive na prostoru Balkana."
A zašto se onda tako često insistira na tome da predstavnici Srba u različitim državama treba da misle različito, da se različito ponašaju i da se prema svojoj matici, vrlo često, odnose gotovo sa neprijateljstvom? – upitao je srpski ministar.
"Sve su ovo stvari koje nas moraju nositi kada se budemo određivali kao nacija, ne samo kao političari, već kao nacija, po pitanju unutrašnjeg dijaloga, odnosno odnosa prema Kosovu i Metohiji," naglasio je Vulin, istakavši na kraju svog obraćanja na okruglom stolu da se radi o njegovom mišljenju "kao političara" i kao pripadnika srpskog naroda, a ne o mišljenju ministarstva odbrane, ili Vojske Srbije.
"Mi govorimo o istorijskom sukobu dve nacije, ne dva dela teritorije, ili dva dela te nacije. Gde god Tirana ima pretežan uticaj, a ima ga svuda gde je albanska zajednica zastupljena u vlasti – i tamo je zastupljen negativan odnos prema Srbima i Srbiji," rekao je dalje, u obraćanju medijima povodom održavanja okruglog stola.
Kazao je da je reč i o Velikoj Albaniji, ne samo rešavanju kosmetskog problema.
"Radi se o sukobu sa 'Velikom Albanijom' koja vrlo jasno u političkom i geografskom smislu pokušava da nacrta svoje granice," naveo je Vulin, dodajući da se suočavamo sa "ideologijom ekspanzionizma".
Prema njegovim rečima, dogovor koji bi se postigao bio bi taj da se "posle čitavog veka Velika Albanija zaustavi", jer je do sada, tvrdi on – samo napredovala.
"Za mir i budućnost Balkana je bitno da Velika Albanija ne nastavi sa agresivnim kretanjem," kaže on.
Kritikovao je, istovremeno, što vladaju "muk i tajac kada Albanci izjavljuju da će stići do Niša“.
"Samo jedinstvena i ekonomski jaka Srbija je jedina brana Velikoj Albaniji," poručio je on.
Ponovio je da je tačno da se zamrznuti konflikt Kosova i Metohije ne sme ostaviti deci, ali i da se ne smeju ostaviti i drugi nerešeni problemi srpskog naroda na drugim prostorima.
Đurić: Unutrašnji dijalog će doprineti bezbednosti
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predsednik Radne grupe za vođenje unutrašnjeg dijaloga, Marko Đurić, ocenio je da "nema sumnje da će unutrašnji dijalog doprineti ukupnoj bezbednosti Srbije", navodeći da je pitanje Kosova i Metohije "pitanje od kojeg zavisi bezbednost cele naše zemlje – od sela u opštini Gora do Horgoša".
"Rešavanje kosmetskog problema je jedno od ključnih determinanti bezbednosti naše zemlje i zato je važno da o tome razgovaraju najumnije srpske glave, najbolji strateški mislioci," naglasio je Đurić.
|
O prethodno održanim okruglim stolovima u okviru unutrašnjeg dijaloga, sa čijim se održavanjem počelo od kraja otkobra 2017., čitajte u vestima: Zdravstvo – jedan od najvažnijih faktora opstanka Srba na KiM Ekonomisti o KiM-u: Insistirati na pitanju otete uzurpirane imovine Srbije Unutrašnji dijalog: Sportisti traže obavezujuće uputstvo kako se ponašati sa Kosovom Unutrašnji dijalog: Otvorena pitanja trgovine između Beograda i Prištine Drugi okrugli sto o unutrašnjem dijalogu: Status Kosova najvažnije pitanje, ne postoji brzo rešenje Otvoren unutrašnji dijalog: Kosovo nije izgubljeno dok 120 000 Srba tamo živi |
Ocenio je da je za Srbe na KiM veoma važna poruka predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće dozvoliti da se srpskom narodu na KiM-u ponavljaju "pogromi, progoni, dani kao što je bio 17. Mart i nasrtaj na srpski narod".
"Mi ćemo u 2018. udvostručiti naše napore da pomažemo Srbima na KiM da opstanu. Srbija je i danas, kada već 18 godina nema punu kontrolu i ne vrši u punoj meri vlast, najveći davalac doprinosa školstvu, zdravstvu i mnogim drugim aspektima. Na to smo ponosni i sa tim ćemo nastaviti. Pokazujemo tako da je država Srbija matična država svih koji žele da budu njen deo," naglasio je Đurić, najavivši i izveštaj sa detaljima šta je Srbija učinila kako bi pomogla srpskom narodu.
Rekao je i da deli mišljenje Aleksandra Vulina da srpsko nacionalno pitanje treba posmatrati celokupno i da sigurno položaj Srba na Kosovu i Metohiji jeste povezan sa sudbinom Srba na čitavom prostoru.
Izvršiti "adekvatan pritisak" na Prištinu
|
Đurić: Za pravno obavezujući sporazum pitajte birokrate u Briselu Što se pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine tiče, koji je u danas usvojenoj strategiji za Zapadni Balkan i proširenje EU ocenjen kao "hitan je i presudan da bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svom evropskom putu", Marko Đurić poručio je novinarima da o tome treba da "pitaju birokrate u Briselu". "Voleo bih da među uslovima i zahtevima, na mnogo značajnijem mestu vidim formiranje ZSO," kazao je takođe. Kada je reč o dijalogu sa Prištinom rekao je da je Srbija duže od godinu dana čekala na Prištinu zbog, kako je naveo – neopravdanih okolnosti, i da "nikada nije bežala", ali da sada ima ozbiljne razloge da se najpre utvrde činjenice u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića. |
Direktor Kancelarije za KiM je takođe zatražio od međunarodne zajednice da izvrši "adekvatan pritisak" na Prištinu kako bi sprovodila preuzete obaveze, podsećajući da se na Zajednicu srpskih opština čeka četiri godine.
"Da su posvećeno vršili pritisak, kao što je slučaj kada je nešto u njihovom interesu, čekanje ne bi bilo tako dugo. U našim očima to utiče na njihov pregovarački kredibilitet, ako ne i kapacitet," kazao je Đurić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
