Vujačić: Fascinantno što niko ne zna da objasni šta je razgraničenje

vujacic
Foto: FoNet, Zoran Mrđa

Američko pomeranje ka rešavanju pitanja Kosova, na neortodoksan i neuobičajen način, proističe iz shvatanja politike njenog predsednika, kao pravljenja dogovora u kojima se trguje sa zainteresovanim stranama, izjavio je FoNetu nekadašnji ambasador u SAD Ivan Vujačić, ali i sa pokušajima administracije da „zatvori otvorena pitanja“.

Mada SAD imaju „veće prioritete od ovih prostora“, cilj je da se na taj način dezangažuju, kao što im je to namera u Avganistanu, Iraku i Siriji, objasnio je Vujačić.

On je rekao da je „Kosovo za SAD mali problem, ali da oni pokušavaju da nađu rešenje koje je prihvatljivo za obe strane, s tim što moraju da vode računa i o tome šta misle evropski partneri“. U kontekstu neslaganja nekih evropskih partnera sa američkim konceptom razgraničenja, Vujačić kaže da je „fascinantno to što niko ne zna da objasni šta je razgraničenje“.

Prema njegovom shvatanju, „ono podseća na Roršahov test koji se koristi u psihologiji, kada pacijenti treba da učitaju na šta ih asociraju crne mrlje na belom papiru, koje ne znače ništa, same po sebi“.

„Ne znamo da li je razgraničenje 200 metara pomeranja granice na Kopaoniku, da li su to Gazivode, razmena velikog dela teritorije ili nešto četvrto. Što više pričaju o tome, sve manje znamo šta to znači,“ predočio je Vujačić.

Prema njegovom uverenju, ni Amerika nema „jasan koncept razgraničenja, pa će njihov razgovor sa Evropljanima na tu temu biti od ogromnog značaja“. Pogotovo što su se na mnogim pitanjima razišli sa Evropom, ukazao je on i predvideo da će, „iz tih razloga, kada se ovo pitanje stavi na sto,“ pokušati da se dogovore, da ga zatvore i „prepuste EU“.

Osvrćući se na Trampova pisma upućena Beogradu i Prištini, u kojima se međusobno priznanje apostrofira kao trajno i održivo rešenje, Vujačić je ocenio da „pisma i dalje ne znače da se Vašington na najdirektniji način uključio u rešavanje problema“. Ta pisma su više „u funkciji podilaženja sujetama lokalnih aktera“ i još nema „supstancijalnih poteza“, ali on podozreva da SAD žele i Rusima da pokažu da su prisutne na ovom terenu, „kako bi to sutra bila karta za neke druge pregovore“.

Objašnjavajući jasan stav Amerike da bi takse, koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije i BiH, trebalo da budu povučene, Vujačić je istakao da Vašington računa na „veliki uticaj i meku moć u albanskom narodu“. Taj apel je više upućen građanima da izvrše pritisak na svoju vlast da ukine takse, uveren je Vujačić, koji skreće pažnju na to da je u međunarodnoj politici „komplikovan odnos patrona i klijenta“.

Priština je taksama, prema njegovom stavu, u priču ubacila „kartu obaveznog priznanja“, čime je „cena podignuta“, pa završni dokument „neće izgledati onako kako je EU zamislila“.

Stav prištinske strane je da bi „spuštanje taksi bilo argument da su popustili i da, u tom slučaju, traže od Amerikanaca da pritisnu Brisel“ da se u preambulu pravno obavezujućeg sporazuma „ubaci priznanje“, rekao je Vujačić.

S druge strane, Brisel diplomatskim kanalima i mimo javnosti „vrši pritisak na Kosovo da ukine takse“, ali on „nije siguran u nezvanične informacije u našim medijima da se zemlje Kvinte nisu saglasile sa Britancima u vezi sa ovom temom“. Vujačić ukazuje da optužbe predstavnika političkog vrha Srbije na račun Nemaca i Britanaca u vezi sa taksama nisu dobre, već su antidiplomatske, „ruše našu poziciju i stvaraju animozitet prema nama kod većih zemalja“.

On nije saglasan ni sa ocenama da su takse Kosova istovremeno i posredan međunarodni pritisak uperen protiv Srbije, smatrajući da je „centralna igra Haradinajeva unutrašnja borba za uticaj“. Prema Vujačićevoj proceni, vrlo brzo će doći do suspenzije taksi, „za par meseci, ukoliko se misli da se dijalog nastavi“, ali to ne znači i da će rešenje biti brzo.

„Ako dođe do potpunog sloma dijaloga,“ upozorio je on, „to će biti na štetu celog regiona i mi ostajemo tamo gde smo i bili“.

Upitan zar dijalog nije već slomljen, Vujačić je odgovorio da „uvek ima nastavka, ali da se moraju naći novi okviri i parametri.

„Pre svega, da se vidi ko zastupa albansku stranu i sa kim se pregovara,“ objasnio je on i napomenuo „da smo u velikoj meri postali taoci političke situacije na Kosovu“. Vujačić ne očekuje da će, umesto „foruma u Briselu“, biti nekog drugog, poput međunarodne konferencije ili „novog Dejtona“, uz učešće svih velikih sila.

Prema njegovom tumačenju, dijalog na „međunarodnom forumu bi stvari dodatno zakomplikovao do mere da se to pitanje ne bi nikada završilo. Kako je ukazao, to je „recept za neuspeh“, jer bi velike sile „unele sopstvene međusobne interese i nerešene probleme i Kosovo bi bilo korišćeno da se postignu dogovori oko drugih tema“.

Govoreći o „autoritetu EU“ i moći da privede kraju briselske pregovore, Vujačić je ocenio da se „postavlja pitanje da li EU ima autoritet da završi svoje poslove“. On smatra da je „žalosno što zemlje, koje imaju aspiracije da idu ka EU, vide da ona ne može da reši svoje fundamentalne probleme“, a razlog za to vidi i u kontradiktornoj politici EU.

S jedne strane, Unija drži sankcije prema Rusiji, a na drugoj zida Severni tok, „priča o demokratiji, a ne može da izađe na kraj sa kršenjem elementarnih demokratskih principa i demontiranjem institucija u Mađarskoj ili Poljskoj“, ilustrovao je Vujačić.

Sve su to problemi „koji opterećuju i ovu našu priču“, ali on ne veruje da će se, „zbog nas“, produbiti problemi u odnosima Amerike i EU i njenih pojedinih članica.

„Možda bi čak Kosovo moglo da bude tema za približavanje stavova, iako se ne slažu u vezi sa razgraničenjem,“ rekao je Vujačić.

O odnosima sa SAD: Šizofrena situacija

Govoreći o problemima koji opterećuju odnose Srbije i SAD, poput slučaja braće Bitići ili odnosa zvaničnog Beograda prema Venecueli, on je konstatovao da je reč o „šizofrenoj situaciji“.

Uprkos problemima, Vujačić je istakao da „nikada nismo imali bolje odnose sa Amerikom“, dok prema američkom ambasadoru, na drugoj strani, „u javnosti povremeno sprovodimo hajku“.

On je ukazao na „fundamentalnu grešku“ da su odnos prema ambasadoru i prema nekoj zemlji dve različite stvari i obrazložio da „odnos prema ambasadoru ne može da bude različit od odnosa prema zemlji koju taj ambasador zastupa“.

„Bilo bi mnogo bolje da u Srbiji postoji konzistentna politika,“ naglasio je Vujačić, ali „živimo u vremenu u kome se iz dana u dan menjaju stavovi“.

Kako je uočio, „jednog dana je stav da nikada nismo bili u boljim odnosima sa nekom zemljom, „a sutradan čujemo da neće oni da nam sole pamet“.

„Ono o čemu bi trebalo da pričamo, kada je reč o Kosovu, jeste kako će da izgleda finalno rešenje i da li je cena za sporazum priznanje, jer su se svi zakleli da to neće da prihvate,“ zaključio je Vujačić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.