Vučić u parlamentu: Postoji li taj Obilić koji će jednim činom da vrati svetu zemlju

Pošto Albanci neće status kvo, pitanje je trenutka, odnosno dana i meseca kada će da napadnu Srbe. Dve su mogućnosti rešenja kosovskog pitanja – priznanje nezavisnog Kosova, kako to vide Albanci i međunarodna zajednica i druga mogućnost koja je zapravo u potpunosti propala – razgraničenje. Uprkos više ponavljanja o napadima na Srbe, ipak u kasnijem delu reći će i da nikakvog progona i pogroma neće biti, te će ostaviti mogućnost i za kompromis, uprkos tome što je i skeptik, a što je takođe više puta ponavljao. Ali će tada narod na referendumu reći svoje. 

Ako se izuzmu delovi iz izveštaja Kancelarije za KiM o Kosovu i Metohiji, koje je čitao, ovako bi se u najkraćem opisao deo današnjeg izlaganja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Skupštini Srbije.

Pred poslanicima svoje stranke i njenim koalicionim partnerima, delu formalne opozicije, prvacima Srpske liste i diplomatskim korom, govorio je skoro tri sata, kako su prethodno i tabloidi najavili. Dočekan i prekidan aplauzima, ipak najduži je bio onaj na samom kraju govora u kojem Srbiju čeka sumorna budućnost gubljenja svog stanovništva, kao što je sumorna bila i slika u uvodnom delu odliva Srba sa Kosova i Metohije tokom decenija.

Priznaće da je izdajnik i da je prodao najskuplju srpsku reč ako postoji taj Obilić koji će jednim činom da vrati pod srpsko okrilje njenu svetu zemlju, obećao je predsednik. Besedu je završio državničkom porukom – stihovima ne epske, već pesme velikog Borislava Pekića: „Treba ljubiti zemlju dece svoje a ne dedova svojih“. 

U nastavku objavljujemo delove predsednikovog govora a koji se ne tiču izveštaja Kancelarije za KiM, koji smo prethodno detaljno analizirali u posebnoj vesti.

Sednici o KiM-u prisustvovali su i poslanici i gradonačelnici u kosovskom sistemu, dva bivša ministra „Republike Kosovo“, kao i potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić, kojeg kosovske vlasti traže zbog sumnje u umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića.

---

Šta se dešavalo pre Vučićevog dolaska u skupštinu, kao i pre samog početka sednice čitajte u: Počela sednica o KiM-u, Vučić se obraća poslanicima (VIDEO)

Pitanje dana, meseca i trenutka kada će da napadnu Srbe, razgraničenje u potpunosti propalo

Kao dve mogućnosti rešavanja kosovskog pitanja predsednik navodi normalizaciju odnosa Srba i Albanaca i status kvo.

Međutim „status kvo neće Albanci“, poručio je predsednik, dodajući potom da je „samo pitanje trenutka kada će da napadnu Srbe“.

Pitanje je dana i meseca kada će da napadnu Srbe, jer oni to ne mogu da podnesu više. Mi možemo, ali oni ne mogu

Pošto se vratio na temu normalizacije, tu je izneo dve moguće opcije: priznanje nezavisnosti Kosova i neka vrsta razgraničenja.

Drugu opciju opisao je kao:

„Ideju koju smo mi ispustili i zbog koje sam bio mnogo napadan, a o kojoj su mnogi pre mene govorili i to u desetostruko povoljnijoj situaciji“.

Dakle, da ponovim po pedeseti put večeras, u desetostruko povoljnijoj situaciji su nudili neku vrstu razgraničenja da spasemo zdravo tkivo na Kosovu i Metohiji, da sačuvamo naš narod od daljeg progona, da sačuvamo celu Srbiju, da je ekonomski unapređujemo, da možemo da radimo i da živimo mirno u budućnosti

Predsednik kaže da je upravo zbog ove ideje doživeo „najveću hajku“, kako zapada koji je „naučen da Srbija ne treba da dobije ništa“, tako i od dela „lažnih rodoljuba u Srbiji koji su im već sve predali, koji su im dali nezavisnost na tacni“.

Međutim, kako je sam potvrdio, ta ideja je „u potpunosti propala“, a njome su u celom svetu „zgroženi“. Međutim, predsednik je to preveo „i na srpski jezik – zgroženi su idejom da Srbi bilo šta dobiju“.

Srbija nema na Kosovu ništa osim zdravstva i školstva. Nije baš tako

Iako je predsednik tokom pređašnjeg dela izlaganja poručio da osim zdravstva i školstva Srbija nema vlast na Kosovu, kasnije je poručio poslanicima, a to rekao i međunarodnoj zajednici da i „nije baš tako da Srbija nema ništa na KiM-u“, zbog čega su ga „napadali agenti dela međunarodne zajednice na različite načine u svim regionalnim zemljama i ovde“.

Postojeće stanje koje nije istinito

Uprkos tome što je prethodno govorio o negativnom stanju na Kosovu i Metohiji, pre svega za Srbe, u daljem obrazlaganju rekao je i da bi ljudi u Srbiji „po svim istraživanjima“ najviše voleli da stvari zapravo „ostanu kakve jesu“, ali da za to „nema garancije“ i da je to „neodrživo“.

Štaviše, u daljem odgovoru predsednik je konstatovao da je Srbima, postojeće stanje „srcu draže“, ali i da „nije istinito“. Nije precizirao kakvo je to postojeće stanje srcu draže, te nije objasnio kako „postojeće stanje“ može da bude i „neistinito“.

I svako ko to govori, taj ne govori istinu našem narodu. Ja znam da vam je to srcu draže, ali to nije istinito i ponavljam, treći put večeras, ne bude li kompromisnog rešenja, samo čekajte napad Albanaca na Srbe. To će se dogoditi jer oni gube živce, sve su nervozniji, nervozniji zbog tribunala, zato osnivaju tribunal za Srbe i zato to sve rade

Albanci će napasti Srbe ukoliko ne bude bilo kompromisnog rešenja. Neće biti nikakvog progona i pogroma

Aleksandar Vučić je nekoliko puta i večeras istakao da će se dogoditi napad Albanaca na Srbe u slučaju da ne bude bilo kompromisnog rešenja, za koji je inače skeptik, što je takođe ponavljao više puta tokom svog višečasovnog govora. Nasuprot tome, naglasio je da nikakvog progona i pogroma neće biti za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Kao prvi problem predsednik vidi to što su zapadne sile – koje su prihvatile nezavisnost Kosova, „apsolutno odlučne da to isteraju do kraja po svaku cenu i na svaki način“.

Protivpravne akcije Albanaca kojima stvaraju novu realnost i pokušavaju da prihvate kao novu normalnost su drugi problem za srpskog predsednika, navodeći uvođenje carinskih dažbina od 100% kao primer. I takse je više puta pominjao u svom govoru, ponavljajući da onog trenutka kada se budu ukinule, Srbija će se naći za pregovaračkim stolom.

I tokom trajanja carinskih dažbina, u pokušaju da se otkoči dijalog, u Berlinu je, uz podršku Nemačke i Francuske, u aprilu došlo do susreta i sastanka sve delegacije, a novi se susret očekuje u julu u Parizu.

I danas podseća na ono što ponavlja kad god mu se ukaže za to prilika – on je skeptik po pitanju mogućnosti da dođe do kompromisa.

Ipak, ostavlja mogućnost za tako nešto, doduše „slučajnu“.

„Ukoliko ga slučajno bude, a skeptik sam po tom pitanju, doći ćemo i pred parlament i pred narod i pred građane Srbije da se o tome izjasne; i za razliku od nekih drugih zemalja i članica EU i nečlanica EU, kod nas će odluka naroda da bude obavezujuća a ne – referendum nije prošao, al’ koga briga za referendum, ako odluče političke elite. Kod nas će biti onako kako narod odluči“.

Onako kako narod odluči i onako kako narod bude rekao i pitaćemo narod i narod će reći svoje

Ali, ukoliko „ništa od toga ne bude“, i ukoliko dođe do „najgoreg scenarija“ i „Albanci napadnu naš narod na Kosovu i Metohiji“:

„Ma koliko to bilo teško, a veoma je teško, jer se na Kosovu i Metohiji nalazi NATO, mi progon i pogrom srpskog naroda nećemo dozvoliti. Imali smo dovoljno Oluja, Bljeska, mnogo nesreće i više takve nesreće našeg naroda nećemo dozvoliti“.

Tvrdi da su najviši međunarodni predstavnici upoznati i da je to „jedan od razloga zato što neće biti progona i pogroma srpskog naroda na KiM-u“.

Predsednik je najavio i mogućnost za novu nestabilnost. Kako je rekao, ona stiže od strane pojedinih političara Bošnjaka iz raške oblasti, o traženju specijalnog statusa i napuštanju vojske i policije, a potom rekao „i Bošnjacima i Srbima da nikakve nove nestabilnosti neće biti“, i da to što „ćuti“, a kako sebe opisuje kao „pesimističnog“, znači da „u tome nema ničeg opasnog“.

„Ne mogu ništa pod milim Bogom da urade“, kazao je.

Takođe je najavio potrebu da se poboljšaju odnosi sa Severnom Makedonijom i Hrvatskom.

Dok sam predsednik još tri godine daću sve od sebe za kompromis

Predsednik je uprkos ovome, prethodno uspeo da iznese planove za budućnost kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja.

„Dok sam predsednik, još tri godine, daću sve od sebe, ukoliko oni ukinu te takse, da pokušamo da pronađemo nekakvo kompromisno rešenje u kojem će se voditi računa, ne samo o interesima samo našeg naroda, bezbednosti, sigurnosti, crkvama i manastirima, ali i o interesima Srbije. Zalagaću se za nekakvo kompromisno rešenje“, podrctao je Vučić.

Ali je i odmah zatim poručio da je moguće da u narednih pet do deset godina uopšte ne dođe do kompromisa što će, kako ocenjuje, biti katastrofa i za Srbe i za Albance.

Srbi nestaju…

Kada je o katastrofi reč, govorio je o neuspesima prethodnih srpskih vlada i političara u politici prema Kosovu i Metohiji, ali i o još važnijem, negativnom prirodnom priraštaju.

Tvrdi da ukoliko ne bi bilo sporazuma sa, kako kaže, Albancima, Srbija bi imala negativni priraštaj od 2.693.000 ljudi, što je za Srbiju „neizdrživo“ i „nešto što ne može da preživi“.

„Danas na Zapadnom Balkanu živi 7,46 miliona Srba, a oko četiri miliona i 70.000 Albanaca, i ukoliko se nešto ne promeni, prema proceni UN, 2100, Srba će biti dvostruko manje nego Albanaca“, upozorava Vučić.

Izneo je predsednik projekciju – žene u Srbiji treba da rađaju 3,2 dece, kako bi se ostvario pozitivan priraštaj, inače ćemo imati malu šansu da govorimo o sopstvenom opstanku.

…Budućnost za našu decu

Predsednik je poručio i da svako ko pokuša da dogovor i kompromis predstavi kao rešenje bude proglašen za izdajnika u Srbiji.

„Naslušao sam se toga, naslušao sam se za najbolje Srbe da su bili izdajnici, od Kosova polja ili u predvečerje Kosovske bitke pa do dana današnjeg, a to su im uvek saopštavali najgori Srbi, i najteže epitete koristili, najteže uvrede izgovarali, a da nikada nisu ni sagledali šta ko radi ni šta su nečiji rezultati, i zato sam ja uvek tražio da se pogledaju rezultati i da se vidi šta je to što ostaje iza nas. Ja bih postavio pitanje za sve njih – Je l’ postoji taj junak, taj Obilić, taj osvetnik Kosova danas, koji će jednim činom i tako lako kako oni pričaju, da vrati pod naše okrilje svetu zemlju Kosovo, i gde je on? Ili među vladikama, pesnicima, intelektualcima, političarima, pokažite mi tog junačkog sina, i verujte mi, odmah ću da se sklonim i pustim ga da završi taj sveti posao, jer ja nisam u stanju, i priznaću da sam bio izdajnik i da sam prodao tu najskuplju srpsku reč – Kosovo. U suprotnom, to nikome neću da dozvolim, jer znam koliko se borim i koliko vrede ljudi sa kojima to zajedno radimo i sa kojima se zajedno borimo i za KiM i za Srbiju na KiM. Samo pre toga, neka mi oni pokažu šta su tačno do sada velikim rečima i busanjem u nacionalna prsa i parolama sačuvali. Neka mi pokažu kako je to u Peći, Prizrenu, Uroševcu, Đakovici, njihov gorući patriotizam jednog jedinog Srbina sačuvao a kamoli teritoriju pod našom kontrolom. Koliko ih je ko na Kosovo vratio, i zašto, kako Tijanić kaže, Kosovo, svi Srbi bi dali život za Kosovo, a ko to od njih hoće da ode da živi na Kosovu. Koliko su Tačija, Haradinaja i Veseljija naterali u beg, na kraju, zašto sve to pričaju ovde u Beogradu, po kafanskim baštama, a na Kosovu ih nema da proprate i jednu od reči koju izgovaraju. Zašto u Prištinu ne odu pa tamo ne organizuju proteste protiv nezavisnosti Kosova, ili bar jedno pesničko veče u Lebanu, ali da i Tači dođe da se pokaje i da im kaže da su u pravu. Zašto kukaju i zašto uvek nude za svoje skupe reči tuđe živote po najnižoj mogućoj ceni, obično za džabe. Dosta je toga bilo, ne može Srbija više da izdrži tu gomilu laži i licimerja, ne može da nastavi napred dok se guši u izmišljenoj prošlosti i lošoj sadašnjosti. Nemamo prostora za samoobmanu, za bajke, parole niti za lažne motive i lažne idole, ali nemamo vremena ni za one koji bi da predaju sve, koji bi da ogole Srbiju, da srpski narod ostave i bez njegove suštine i bez njegovog duhovnog postojanja. A ovi veliki junaci, slobodno neka me anatemišu, ja od toga što je istina neću da odstupim, a sve što sam vam danas rekao, apsolutna je istina, nemam pravo na to, neću da lažem i niko me za to nije ovlastio. I ako nešto hoću, i ako sam zbog nečega došao ovde, kao što sam otišao i na poziv patrijarha srpskog na Sabor SPC, to je da kažem istinu, onu koja će nam omogućiti da se oslobodimo balasta laži, koja će nam omogućiti da tačno vidimo i gde smo i šta nas je snašlo i šta i koliko možemo.“

„Za mene je važno šta će ostati iza nas i hoćemo li ostaviti budućnost za našu decu, zato sam se za ovo borio, zato sam ponosan na ovaj izveštaj i zato sam ponosan na sve vas koji razumete šta je istina, i koji razumete da moramo da se borimo i da je mnogo borbe pred nama“, poručio je predsednik.

Svoje obraćanje od skoro tri sata predsednik je završio rečima srpskog književnika Borislava Pekića:

„Treba gledati pravo, jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku, treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih, jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo“. Nakon čega je usledio skoro dvominutni aplauz dela poslanika i prisutnih u skupštinskoj sali.