Izveštaj Kancelarije za KiM: Sedam konkretnih koristi za srpsku stranu

“Nad Srbima u pokrajini se vrše gotovo svakodnevni akti zastrašivanja i nasilja, sprovode se brojna ograničenja njihove slobode kretanja i protiv njih vode fingirani sudski postupci koji imaju za cilj sprečavanje povratka, dalje etničko čišćenje i ugrožavanje opstanka Srba na prostoru Kosova i Metohije”, stoji u izveštaju o Kosovu i Metohiji i dosadašnjem dijalogu sa Prištinom, koji je pripremila kancelarija za KiM, a koji će danas u 16 časova u Skupštini Srbije predstaviti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na osnovu raspoloživih podataka, u protekle četiri godine izvršeno je 465 etnički motivisanih napada, navodi se u izveštaju vladine kancelarije, bez konkretnog navođenja izvora raspoloživih podataka.

Na osnovu ove brojke, statistički gledano, u periodu od 2014. – 2018. godine, na prostoru KiM na godišnjem nivou izvršeno je 116. etnički motivisanih napada ili na svaka tri dana po jedan napad u protekle četiri godine.

Ipak, iz Kancelarije za KiM uočavaju obrazac „usložnjavanja bezbednosnih prilika“, pa tako naglašavaju da je „činjenica da tokom trajanja intenzivnijih razgovora nije bilo ozbiljnijih bezbednosnih kriza“. Međutim, ni za ovu „činjenicu“ nisu izneti argumenti koji je potvrđuju.

Iako je, prema izveštaju, kosovska strana, kako tvrde, sve vreme opstruisala dijalog “ucenama, provokacijama, pa i nasiljem”, i “jednostranim potezima obesmišljavala nastavak svakog razgovora i normalizaciju odnosa” zaključuje se da je “politički dijalog u svakom smislu radio za interese srpske strane”, koja je, kako se navodi, u periodu pregovora “uspela da očuva mir na prostoru KiM i šire”.

Ponašanje kosovske strane u dijalogu, kako je navedeno, sastojalo se iz “neizvršavanja i opstrukcije obaveza iz dijaloga, donošenja zakona kojima se otima imovina Srba i Republike Srbije na KiM, ugrožavanja demokratskih i ljudskih prava srpskog naroda i posebno njihove lične i imovinske bezbednosti”, ali “politički dijalog doneo je opipljive i značajne koristi srpskom narodu”.

Te značajne koristi za „srpsku stranu na KiM“, uglavnom se sastoje od postignutih sporazuma. Međutim, prema navodima iz brojnih izveštaja, kao i izjava političara sa obe strane, implementacija ovih sporazuma na terenu je upitna.

Uprkos svemu, zaključuje se da “Republika Srbija i dalje ne vidi alternativu razgovorima i mirnom rešavanju problema“, a „posvećenost miru i stabilnosti regiona jedini je razlog zbog kojeg ni na jednu od navedenih mera Prištine, Srbija do sada nije odgovorila aktima retorzije.”

Svi rokovi za postizanje sporazuma su, prema izveštaju Kancelarija za KiM, puka spekulacija. Oživljavanje dijaloga, u najvećoj meri zavisi od spremnosti Prištine da u prvom redu bezuslovno ukine takse, a zatim i implementira postojeće dogovore. Nakon toga ocenjuje se da je moguće pristupiti pregovorima na principima kompromisa i odsustva pretnje bilo kakve vrste.

“Mere Prištine za narušavanje funkcionalnosti srpskih opština na KiM”

Iz Kancelarije za KiM optužuju Prištinu za „destruktivno delovanje protiv funkcionalnosti srpskih opština kao i pokušaja za nasilnu promenu etničke strukture u opštinama sa srpskom većinom južno od Ibra (Gračanica, Novo Brdo, Klokot, Štrpce, Ranilug i Parteš)“.

Te mere su:

„Ugrožavanje bezbednosti srpskog stanovništva pritiscima kriminalnih grupa (pljačke, zastrašivanja, i napadi u cilju pojačanog iseljavanja Srba);

Hapšenje i podizanje optužnica protiv lokalnih srpskih zvaničnika i viđenijih Srba pod izgovorom borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, u cilju razbijanja jedinstva i izazivanja sukoba među političkim liderima Srba, slabljenja uticaja Beograda i stvaranja straha kod srpskog stanovništva, što računaju da će se odraziti na pojačano iseljavanje Srba i prodaju imovine;

Otkup kuća i imanja Srba i njihovo trajno iseljavanje;

Kupovina najvrednijih imanja na važnim lokacijama za plansko naseljavanje Albanaca;

Izgradnja vikendica u vikend naseljima i na obodima većih opština, te masovna promena prijave prebivališta u pogodnom trenutku;

Ispisivanje albanskog stanovništva iz biračkih spiskova graničnih opština sa albanskom većinom i njihovo upisivanje u biračke spiskove opština sa većinski srpskim stanovništvom“.

Za razliku od gorenavedenih primera praksi usmerenih protiv srpskog stanovništva na KiM, Kancelarija za KiM je nešto konkretnija bila u navođenju onoga što vide kao opstrukcije Prištine dijalogu u proteklih godinu dana.

Najdrastičnije mere kojima Priština blokira dijalog su: pretnje premijera Kosova ratom; imenovanje Fatmira Ljimaja na mesto šefa pregovaračkog tima Prištine; nelegalni upadi  „paramilitarnih i parapolicijskih snaga na sever KiM“ pri čemu je brutalno korišćena prekomerna sila protiv građana i kršen sporazum o policiji; uvođenje takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i zahtev da se kao destinacija robe fakturiše „Republika Kosovo“, nelegalno ukidanje kontrole granice prema Albaniji; proklamovanje stvaranja velike Albanije; odluka o stvaranju vojske Kosova; odbijanje formiranja Zajednice srpskih opština; usvajanje statuta Trepče i otimanje imovine srpskih privrednih subjekata; zakonsko postavljanje članstva Kosova u UN i priznanja nezavisnosti od strane Srbije  kao jedinog mogućeg ishoda pregovora; tajne i fingirane optužnice protiv Srba, i najzad, rezolucija o navodnom genocidu Srbije tokom rata na Kosovu.

Svojevrsno strateško iznenađenje

Dok Priština kontinuirano „opstruira“ pregovore i „preduzima mere koje ugrožavaju stabilnost“, iz čitavog preseka političkog dijaloga, Kancelarija za KiM zaključuje da je Republika Srbija „odabirom mirovnog principa za aktivno i posvećeno angažovanje u pregovorima napravila svojevrsno strateško iznenađenje“.

U prilog tvrdnji da je mirovni pristup bio strateško iznenađenje Srbije ide i „činjenica da su PIS u Prištini od 2013. godine pokušavale da izbegnu ispunjenje svojih obaveza iz dijaloga, da napuste ovaj proces i/ili da primoraju Republiku Srbiju da učini to isto“.

Može se reći da je Republika Srbija, kroz manevar pristajanja na formalne nadležnosti PIS u Prištini bez faktičkog gubitka bilo koje od svojih funkcija, uspela da na samom početku političkog dijaloga obezbedi da se logika pregovaračkog procesa nadalje preusmeri na ispunjavanje dogovora u vezi sa zaštitom Srba u pokrajinskom sistemu

I pored svega gorenavedenog, navodi se da je „istinski povratak RS u proces odlučivanja o KiM i na KiM, koji je počeo 2013. godine, a koji je sproveden angažovanjem u političkom dijalogu, doneo opipljive i značajne koristi srpskom narodu“, na KiM.

“Kroz  ukupno 188 sastanaka, od kojih je 24 bilo na visokom političkom nivou, Prvi sporazum kao i sve druge sporazume i dogovore koji su postignuti na političkom, tehničkom i ekspertskom nivou, a kojih je bilo ukupno 45, u okviru političkog dijaloga su ostvarene sledeće konkretne dobiti za srpsku stranu na Kosovu i Metohiji:

Sporazumom o mostu međunarodno je priznata i uvažena zabrinutost Srba u Kos. Mitrovici za bezbednost, tj. njihova potreba da sloboda kretanja i saobraćanja preko glavnog mosta ne stvori mogućnost albanskim ekstremistima da pokušaju da izvrše etničko čišćenje Srba i iz te poslednje urbane sredine na KiM u kojoj su ostali da žive;

Međunarodni faktor je prihvatanjem sporazuma iz dijaloga priznao da u okviru pravnog sistema PIS u Prištini postoji potreba za dodatnom zaštitom političkih, verskih i drugih prava Srba na KiM u obimu koji je znatno širi od okvira koji formalno pružaju zakoni koji su trenutno na snazi u Pokrajini;

Kroz postizanje i implementaciju Sporazuma o slobodi kretanja, Sporazuma o IBM, Sporazuma o regionalnom predstavljanju i brojnim drugim sporazumima obezbeđena je zaštita principa statusne neutralnosti kada je u pitanju predstavljanje Prištine u regionalnim organizacijama, kao i korišćenje brojnih službenih, ličnih i putnih dokumenata koji omogućavaju punu slobodu kretanja građana i poslovanja;

Setom sporazuma o pravosuđu obezbeđena je puna pravna sigurnost Srba, za čije predmete su u pokrajinskom pravosudnom sistemu nadležne posebne pravosudne jedinice, koje većinski čine srpske sudije, tim sporazumima obezbeđeno je i da se u pokrajinskom pravnom sistemu konačno primene sve odluke i presude srpskih sudova koji su radili u sistemu Republike Srbije do 9. decembra 2016. godine;

Došlo je do širenja robne razmene, usled čega je Beograd do uvođenja nezakonitih carinskih taksi Prištine ostvario korist merenu u više milijardi EUR;

Kroz sporazume u oblasti komunikacija omogućen je signal mobilne telefonije i korišćenje 2G, 3G i 4G tehnologije za naselja na celom prostoru KiM koja imaju većinsko srpsko stanovništvo, kao i na mikro lokacijama još četiri manastira i…. ( prim. red – rečenica u izveštaju se prekida, ostaje nejasno da li je misao završena ili je reč o grešci u pisanju.)

Izvršena je zaštita privatne imovine Srba i SPC kroz odbijanje primene Sporazuma o katastru na način suprotan tom sporazumu iz 2011. godine. U tom smislu, zaustavljena je predaja PIS u Prištini originalne katastarske dokumentacije koja je 1999. godine izmeštena sa KiM, sve dok Priština dosledno ne ispuni sve odredbe Sporazuma o katastru, koje štite imovinsku sigurnost Srba i SPC.“

Ostaje nejasno na koji tačno način je izvršena zaštita privatne imovine Srba i SPC na KiM time što je odbijena primena sporazuma.

Bez obzira na sve primedbe Beograda na ponašanje Prištine u toku dosadašnjeg dijaloga, Srbija ostaje „odlučna da nastavi pregovore sa PIS u Prištini čim se za to stvore odgovarajući uslovi“. Dodaju i da neće doći ni do izmene strateškog pristupa mirovnom rešavanju pitanja KiM.

Neke specifičnosti položaja državljana Srbije na KiM

Srbija nije i nikada neće biti spremna da bilo koga diskriminiše, kao i da prihvati da bude diskriminisana po bilo kojem osnovu

Iako kancelarija za KiM tvrdi da je obezbeđena puna pravna sigurnost integracijom pravosuđa u kosovski sistem, državljani Srbije na teritoriji KiM, pravno zavisni od usluga srpskog pravosudnog sistema, ove usluge ne mogu ostvariti na teritoriji KiM već na teritoriji centralne Srbije.

Državljanima Srbije sa KiM izdaju se diskriminatorni pasoši koordinacione uprave koji su za razliku od pasoša koji se izdaju za ostatak Srbije isključeni iz bezviznog režima.

Pored toga, uredba o izdavanju ovih pasoša sadrži još jednu diskriminatornu odredbu kojom se za promenu prebivališta građana sa KiM propisuju posebne bezbednosne i druge provere koje ne važe za ostale državljane Republike Srbije.

Tokom osam godina pregovora, na tehničkom i političkom nivou, nije dogovoreno rešenje za snabdevanje apotekarskih ustanova u sistemu RS, zbog čega su državne apoteke na teritoriji KiM prazne, a građani su primorani da lekove koji se izdaju na recept podižu u državnim apotekama u centralnoj Srbiji.

Usluge E-uprave, kaousluge matičnih službi RS uglavnom su nedostupne građanima na teritoriji KiM. Tako u zavisnosti od mesta rođenja jedan građanin može biti primoran da ode i u tri različita grada u centralnoj Srbiji kako bi dobio izvod iz matičnih knjiga ili podneo zahtev za izdavanje putnih i ličnih dokumenata.

Uprkos tvrdnji Kancelarije za KiM da je došlo do širenja robne razmene, privrednici sa KiM negoduju zbog jednostranosti takvog pristupa i tvrde da im je izvoz robe u Srbiju otežan zbog nepriznavanja sertifikata o poreklu i kvalitetu kao i duplog oporezivanja.

Korisnicima nove MTS DOO mreže ograničen je pristup servisnim SMS uslugama u centralnoj Srbiji.

Državljani Srbije na teritoriji KiM ne mogu da polažu vozački ispit nakon gašenja bezbednosnih struktura Republike Srbije i njihove integracije u kosovski sistem.

Diskriminatorne prakse prema identifikacionim i putnim dokumentima dolaze i sa prištinske strane. Državljani Srbije sa prostora KiM uprkos činjenici da im kosovski ustav garantuje pravo na višestruko državljanstvo ne mogu da koriste putna i identifikaciona dokumenta RS južno od reke Ibar. Tako koristeći srpska dokumenta i registarstke oznake građani ne mogu da pređu prelaze prelaze prema Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, kao ni većinu prelaza prema Srbiji.

Mnogi privredni subjekti odbijaju da šalju svoje proizvode na teritoriju KiM.

Iako Kancelarija za KiM navodi da formiranjem kosovskih institucija srpske institucije faktički nisu izgubile nijednu funkciju, srpske opštine na KiM od avgusta 2013. nemaju skupštine već njihovu funkciju obavljaju privremeni organi, čije su nadležnosti ali i nivo odgovornosti manje u odnosu na obeveze lokalne skupštine, zbog čega je uvid u rad, utrošak sredstava ali i usvajanje strateških planova za razvoj opštine onemogućen.

Pročitajte ceo izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju, 

Skenirana verzija izveštaja dostupna je na sajtu Narodne skupštine Srbije.