Vučić: Dijalog sa PR na predsedničkom nivou. Želim diskusiju o promeni Ustava ali teško do konsenzusa

Mislim da će se dijalog Beograda i Prištine podići na predsednički nivo. U Briselu sutra nećemo imati precizno utvrđene teme, pričaćemo o tome kako vidimo Kosovo i Metohiju u budućnosti. Smatram da je važan unutrašnji dijalog za sva strateška pitanja, a među njima je svakako i Kosovo. Kada sam pričao o dijalogu za promenu Ustava, nisam ni razmišljao o preambuli o KiM-u. Teško ćemo doći do konsenzusa za promenu Ustava, ali ja želim da otvorimo diskusiju. Ponudio sam dijalog u Srbiji, a onda sam video da malo ko želi stvarni razgovor – poručio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u intervjuu za Sputnjik. U nastavku prenosimo deo intervjua u vezi sa Kosovom. Ceo intervju, pročitajte na Internet stranici ove novinske agencije. 

O čemu ćete razgovarati sa Tačijem kad Priština odbija da formira ZSO?

Kad pomislim na te razgovore, nikad mi nije lako, ali ne žalim se. Verujem da ni Tačiju nije prijatno da sreće mene. Ovoga puta nećemo imati precizno utvrđene teme, pričaćemo o tome kako vidimo Kosovo i Metohiju za godinu, pet, deset, petnaest godina. Važno je da se dijalog nastavi, jer se tako smanjuju tenzije. Sever Kosova ne može da bude ugrožen, ali razgovor je neophodan pre svega zbog našeg naroda na centralnom Kosovu, njegove egzistencije, sigurnosti i bezbednosti. Oni su u velikoj meri prepušteni sebi, jer nemamo ni policijsku ni vojnu niti bilo kakvu drugu zaštitu za njih.

Ali čemu da se nadamo od tih razgovora kad Priština ne ispunjava dogovoreno?

Mi, kao i uvek, nastupamo jasno, otvoreno i iskreno, u skladu sa našim ograničenjima, koja se odnose na državne interese. Albanci su u prethodnom periodu promenili ponašanje. Sve su počeli da tretiraju kao svoje unutrašnje pitanje i da nameću tezu da nemaju potrebe ni da pregovaraju sa Beogradom. Ponavljaju – "To je pitanje Kosova, a mi smo nezavisna država". Mi smo odgovorili – "Dobro, ako je tako, nemojte ni da pregovarate", pa da vidimo kako će to da im funkcioniše. A onda su shvatili da to tako ne može da funkcioniše.

Hoće li se pregovori Beograda i Prištine i zvanično podići na predsednički nivo, kako se to najavljuje?

Mislim da će se to dogoditi. Jer ako Srbi sa KiM moraju da sarađuju i razgovaraju sa svima, pa i sa Haradinajem, teško da neko može da natera Beograd da bude srećan i da sedne za sto sa nekim koga gonimo po poternicama za najteže moguće zločine.

Šta ako Haradinaj bude premijer Kosova? Hoće li ga Zapad prihvatiti?

Od zapadnjaka sam više puta čuo da bi to za njih bila neprijatna situacija, ali da bi radili sa svakim koga izaberu Albanci. Srbi će sa tom činjenicom morati da žive, a Beograd ne može da bude oduševljen ni Haradinajem ni Kurtijem. Između njih ne vidim razliku, osim što se jedan dokazao u borbi protiv Srba, a drugi još nije, pa bi možda da bude veći Haradinaj i od Haradinaja. U svakom slučaju, to je komplikovan proces, ali bolje da se razgovara nego da nema dijaloga.

Imate li utisak da su Srbi sa Kosova taoci – da bismo ih zaštitili prihvatamo i ono što ne bismo želeli, a još gore bi bilo da to ne prihvatimo?

Šta god da kažete u pravu ste. Istina je, lako je manipulisati tim činjenicama. Šta god da napravite, pojavi se neko iz centra Beograda i kaže da to nije pametno. A kad ga pitate, hoćeš li ti da odeš u Donju Guštericu, Ugljare, Veliku Hoču, ne bi otišao ni na sedam minuta. Ne znaju ni gde su ta mesta, ali znaju da nam drže pridike svaki dan.

Na šta ste mislili kada ste najavili unutrašnji dijalog o Kosovu? Premijerka Brnabić je pomenula za Sputnjik i dijalog o NATO-u…

Za NATO su stvari jasne, Srbija ostaje vojno neutralna. Sa druge strane, smatram da je važan unutrašnji dijalog za sva strateška pitanja, a među njima je svakako i Kosovo. Na konsultacijama za izbor Vlade pitali su me i DSS i radikali sa jedne, i Čanak i Čedomir Jovanović, sa druge strane, šta sam mislio pod tim dijalogom. Rekao sam im da je važno za društvo da ne stavljamo stvari pod tepih i da nemamo unapred pripremljene odgovore, nego da znamo šta nam je činiti. Da znamo težinu položaja na KiM, da znamo koliko je Srba, da znamo šta za njih možemo da uradimo i da vidimo šta je to što je realno. To što će neko na svaku moju reč da mi odgovori da je ona protiv nebeske, ili višnje Srbije, bolje da mi ne govori, jer je u manastire i crkve na KiM Srbija više uložila, nego što su ostali u prethodnih 30, ili 40 godina. To znaju i u Srpskoj crkvi.

Kad kažete „realnost na Kosovu“, mnogi pomisle da želite da prihvatite faktičko stanje da Kosovo nije u Srbiji?

O tome uopšte nisam govorio. Ja sam kao predsednik republike položio zakletvu držeći desnu ruku na Ustavu Srbije i izgovarajući reči o Kosovu i Metohiji. To ne znači da nisam spreman da čujem šta se zaista dešava na Kosovu. Pitam sve političke heroje koji mi zameraju – zašto nisu 2008. godine intervenisali kada je Kosovo protivpravno proglasilo nezavisnost. Zašto tad nisu rešili problem na svoj način kad su toliko hrabri. Zašto su pokvareni? Zašto to sada traže.

Opozicija postoji, da bi vlast bila bolja…

Da, bilo bi dobro kada bi oni zaista činili da vlast bude bolja i da Srbija bude bolja. Plašim se da se neki ne raduju uspesima države već se raduju da bude gore, kako bi oni dobili priliku. Ne razumem iracionalne stavove kada se bavite politikom. Hoće li deca da nam žive u zemlji koja ima rast od tri, četiri, pet odsto, ili ćemo da se lažemo da u Štimlju svi pevaju pesme Bore Čorbe i idu u srpsku crkvu, a u Štimlju i nema Srba.

Najavili ste i razgovore o promeni Ustava, a novi ministar Branko Ružić pomenuo je i mogućnost promene Preambule. Hoće li se menjati deo Preambule koji se odnosi na Kosovo i Metohiju?

Kada sam pričao o dijalogu za promenu Ustava, nisam ni razmišljao o Preambuli. Sada vam kažem, teško ćemo doći do konsenzusa za promenu Ustava, ali ja želim da otvorimo diskusiju. Imamo mi dve trećine u parlamentu, nije to problem, ali ja ne želim kao predsednik da menjamo Ustav bez širokog dogovora. Ustav se ne donosi na silu, pa da traje godinu, dve, ili pet. To je dokument koji treba da bude na snazi sledećih pedeset, ili sto godina. Užasno je važno da tako svi pristupimo tome. Dakle, ponudio sam dijalog u Srbiji, a onda sam video da malo ko želi stvarni razgovor. Neki misle da će preko noći da dođu na vlast tako što ne razmišljaju o Srbiju, nego će da viču „Vučiću, diktatoru", što će svi da objavljuju.

Zašto Vam među susedima nije prošla ideja o stvaranju regionalne ekonomske unije?

Rekao sam i u Dubrovniku – nećete, ni ne morate. Ali Srbija ima oko dve milijarde stranih direktnih investicija. Niko u regionu nema više od 400 miliona, ni Crna Gora, Makedonija, Albanija. Ako se udružimo, ujednačimo poreske stope, ukinemo carine, približimo subvencije – to je tržište od 20 miliona ljudi.

Nešto kao Jugoslavija?

Da, ali nije politički savez kao Jugoslavija. Svako ima svoju nezavisnost i suverenitet. Kao zajednica nezavisnih država koju imaju Rusi…Odjednom bismo postali neuporedivo atraktivniji i za investitore. Lakše bismo izvozili proizvode, bićemo tretirani kao snažniji i jači.

I šta im se onda ne sviđa?

Nisam čuo nijedan argument protiv toga, a ideja se dopala i EU. Shvatio sam onda da je neko sa strane protiv, pa su onda i pripadnici susednih zemalja izašli protiv. Zato sam rekao, zaboravite sve, kao da ništa nisam predložio. Ako je argument da ćemo svi zajedno da uđemo te tri-četiri godine u EU i da nam nije potrebna zamena za to, teško ćemo ući za to vreme. I EU traži više vremena, zbog svojih unutrašnjih problema, a mi moramo da živimo i u sledećih, pet, šest, deset godina, dok ne pristupimo EU.

Dakle, nisu ekonomski argumenti po sredi. Lepo je to što se vi u Dubrovniku ispričate, ali posle toga Sarajevo ne rešava ko je hteo da vas ubije u Srebrenici, a Crna Gora poručuje da može da ratuje i protiv Srbije. Diplomatski je možda pametno što ste to prećutali, ali to su strašne poruke…

Tačno je da nisam na to odgovorio uvredama, ali sam rekao nešto što je važnije od svega. To ću da ponovim. Ni NATO, ni Crnogorci, niti bilo ko neće napadati Srbe ni na Kosovu i Metohiji, niti bilo gde drugo. Izjava je jasna i fer. Mislim da je crnogorski zvaničnik Bošković pozvao Vulina da mu kaže da je ta izjava izvučena iz konteksta, ili tako nešto. Svakako, to što se Srbima dogodilo devedesetih neće se ponoviti i to sam rekao i u Jasenovcu i svuda. To sada govorim i kao vrhovni komandant. Nikoga da napadamo nećemo, ali nećemo dozvoliti ni proterivanje i ubijanje našeg naroda.