Tahiri: Odluka o formiranju ZSO dan nakon raspuštanja preostalih paralelnih struktura

Vreme je da se posle šest godina dijalog skrati, da se postave rokovi i da dođe do međudržavnog priznanja između Kosova i Srbije i da se do proleća možda sve završi. Priznanje između Kosova i Srbije važno je zbog njihove želje da postanu deo EU, ali je još važnije za jačanje stabilnosti i mira u regionu. To će biti investicija za budućnost generacija koje dolaze. Balkan je danas u vrlo osetljivoj situaciji. Delegacije bi u novim pregovorima trebalo da uključe predsednika, vladu i skupštinu. Blokirana je primena ključnih sporazuma. Uprkos suspenziji dijaloga, trebalo je nastaviti sa njihovom primenom. Srbija blokira sporazume o pravosuđu, energetici, priznavanju diploma. Kosovo blokira formiranje Zajednice srpskih opština. Asocijacija neće imati izvršna ovlašćenja i neće biti treći nivo vlasti na Kosovu. Biće u skladu sa kosovskim ustavom, briselskim sporazumom i sa odlukom kosovskog ustavnog suda. Izrada nacrta Statuta imaće nekoliko faza i sinhronizovano će se vršiti proces ukidanja "preostalih paralelnih institucija". Kada kosovska vlada donese odluku o formiranju Asocijacije – dan ranije, preostale paralelne strukture biće ukinute na Kosovu. Primenićemo isti model kao što smo uradili sa raspuštanjem policije. Isto će biti i sa nastavnicima i doktorima – ovo za KoSSev u eksluzivnom intervjuu kaže kosovska ministarka za dijalog i donedavna šefica kosovske pregovaračke delegacije – Edita Tahiri. U javnosti je nije bilo više meseci. Kada je skupština u Prištini suspendovala pregovore i ona je suspendovala komunikaciju sa medijima. Nisu mi bile potrebne prazne reči, kaže. Ističe da je "radila na miru između dve države", a za sebe kaže da je "pozitivni nacionalista". Razgovor smo vodili na prijemu u rezidenciji američkog ambasadora u Prištini održanom povodom Četvrtog jula.

Kako komentarišete sastanak koji se posle duže pauze upravo očekuje između srpskog i kosovskog predsednika na inicijativu Federike Mogerini, i šta kažete na kritike koje stižu iz Prištine i Beograda, a naročito sa kosovske strane o dijalogu, odnosno u vezi sa samim predstavnicima koji vode dijalog?

Mislim da je ova inicijativa g-đe Mogerini vrlo važna, jer vreme je došlo da se briselski dijalog nastavi, tako da je nastavljanje dijaloga, ali i diskusija o tome kako utvrditi konačnu fazu ovog dijaloga – vrlo važno. Posle šest godina, došlo je vreme da se dijalog skrati, da se za njega postave rokovi i da se pozabavi sa obostranim priznanjem između dve države. Što se tiče nekih glasova iz opozicije da li će predsednici obe države da budu uključeni u dijalog u Briselu, mislim  da ovaj dijalog treba da bude sveobuhvatan. On iz obe države treba da uključi jedan širi politički spektar, ali i više institucija – predsednika, vladu i skupštinu, jer to treba da bude konačna istorijska faza u obostranom međudržavnom priznavanju.

Kada kažete "obostrano međudržavno priznanje" – i kosovska opozicija i vlada slažu se u jednom – da je došlo vreme da Srbija prizna Kosovo. Međutim, kada pogledate kako srpska strana na to gleda, onda je situacija potpuno drugačija. Čija ideja će ovog puta za pregovaračkim stolom da bude prihvaćena? Da li mislite da je jedini način onaj koji se predlaže iz Prištine, ili mislite da će se Beograd i u ovoj novoj fazi dijaloga i dalje suprotstavljati takvom zahtevu?

Ono o čemu treba prvo da razmislimo i što treba da naglasimo jeste to da bi obe države volele da postanu deo Evropske unije. A prema  evropskim kriterijumima, dobri dobrosusedski odnosi između država – jedan je od glavnih kriterijuma. Srbija zna da ona ne može da postane deo Evropske unije bez da prizna Kosovo. To nije rečeno zvanično, ali nezvanično, sigurna sam da srpski zvaničnici to čuju na diplomatskim sastancima. Drugo, Balkan je u vrlo osetljivoj situaciji, ne samo zbog unutrašnjih ili domaćih pitanja, kakva su krhkost u vladavini prava, korupcija, nezaposlenost i ostali ekonomski problemi, već i zbog spoljašnjih faktora, kao što su povećanje nacionalizma, radikalizma, povećanje ambicija Rusije da pokuša da ostvari veći uticaj u regionu, dok mi iz svih zapadnobalkanskih zemalja imamo strategiju orijentacije prema zapadnom svetu. Tako da u takvoj situaciji priznanje između Kosova i Srbije nije samo važno za Kosovo i Srbiju u njihovoj orijentaciji ka EU, već je važnije za jačanje stabilnosti i mira u regionu i za to da se učini da region bude u mogućnosti da odgovori na spoljašnje izazove sa kojima se danas suočavamo u međunarodnim odnosima.

Kada kažete da je važno unaprediti mir i stabilnost na Balkanu, koliko bi priznanje Kosova sa srpske strane doprinelo toj stabilnosti? Zar ne mislite da bi upravo takav postupak isprovocirao nacionalizam, radikalizam i nestabilnost  koje pominjete – u samoj Srbiji?

Mislim da obe države i njihovi lideri treba da misle o budućnosti. Veoma je važno da dođe do obostranog priznanja, da nove generacije ne bi više imale nesporazume. Mislim da je to investicija za budućnost – za decu koja dolaze, za mlade generacije koje dolaze, koje treba da žive u miru i u dobrosusedskim odnosima između dve države – Kosova i Srbije. To ide iznad bilo kakve uske agende ili, kako spomenuste – nacionalizma, jer se na Balkanu nacionalizam nikad ne završava. Međutim, lideri su ti koji moraju da misle na nove generacije. To je bio i razlog za mene da izaberem da budem glavni pregovarač za Kosovo sa Srbijom. Nije bilo lako, jer je Srbija počinila zločine protiv Kosova, ali lično sam kao političar radila za taj dijalog da bi se došlo do mirnih odnosa između dve nacije – Albanaca i Srba i obostranog priznavanja. Naša odgovornost treba da bude nasleđe za mlade generacije.

Da li mislite da je izvesno i da je održivo da Srbija zvanično prizna Kosovo u situaciji kada još pet evropskih zemalja to nisu učinile. Koliko je tako nešto realno?

To je pitanje za Evropsku uniju – to je problem Evropske unije, jer EU treba da bude ujedinjenija kada je u pitanju spoljna politika. Pomenuli ste pet zemalja, ali postoji podeljenost EU u spoljnoj politici i kod drugih pitanja. Ovih pet zemalja podržalo je Kosovo u potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što znači da je Kosovo zvanično u procesu evropskih integracija i to je dobar signal iz ovih zemalja. Međutim, moja poruka za ove zemlje jeste da treba da priznaju Kosovo – ne samo zbog Kosova, već zato što bi time pomogli mir u regionu. Mir na Balkanu je mir u Evropi.

Da li ćete Vi biti deo nove runde razgovora? Imate li konkretnih saznanja o sastavu delegacija?

Upravo smo završili razgovore na Kosovu i moja stranka – ADK koja je reformistička stranka i sada je bila u koaliciji sa PDK – pobednici smo izbora. Sada radimo na uspostavljanju vlade. Ukoliko vladu bude formirala naša koalicija, ja ću verovatno biti deo vlade, a ukoliko budem u vladi, naravno da ću pokušati da doprinesem dijalogu, ali ne mogu ništa više sada da kažem, zato što ne znamo kakva će biti formula vlade. Lično sam optimista da će naša koalicija koju predvodi Demokratska stranka Kosova biti ta koja će formirati vladu.

Ukoliko se bude promenio format dijaloga, odnosno ukoliko se dijalog bude podigao na predsednički nivo, kakva će onda biti konkretno Vaša uloga?

Rano je da kažem, ali formula o kojoj razgovaramo u našoj zemlji je da delegacija treba da bude inkluzivna, da odrazi jedan širi politički spektar i da uključi sve tri institucije – predsednika, vladu i skupštinu.

Koga biste voleli da vidite na drugoj strani stola – sa srpske strane? Da li bi to bio g-din Đurić, ili neko drugi?

Ja nikada nisam govorila o drugoj strani, ko to treba da bude, jer ja poštujem drugu državu i to je njihova odluka. Iskreno, žao mi je da gledam taj nacionalizam koji je g-din Đurić upotrebio, sa onim pokušajem slanjem voza. Žao mi je zbog njega, mlad je i trebalo bi da bude više proevropski orijentisan, više okrenut ka budućnosti, a da iza ostavi vreme Miloševića.

Sa srpske strane i Vama se upućuju takve kritike. Šta biste Vi rekli drugoj strani koja Vas takođe često optužuje za nacionalističke, radikalne izjave sa kojima se ne primenjuju rešenja i ne doprinose dijalogu?

Vrlo dobro pitanje, ali oni me napadaju non-stop i ja slušam kritiku, ali sam ja ljubazna i oprezno uzvraćam odgovore. Želim da dam šansu miru između dve države. Bila sam mnogo opreznija. Svakako sam lično nacionalista, jedan sam od osnivača i lidera pokreta za nezavisnost Kosova, ali moj nacionalizam je isključivo za moj narod i moju državu – da rastu i ostvaruju napredak, a nije usmeren protiv druge države. Nazvala bih to pozitivnim nacionalizmom, odbranom nacionalnog interesa, a ne nečim što je usmereno protiv drugih.

Dijalog za šest godina dao vrlo važne rezultate. Žao mi je što su velika pitanja blokirana

"Mislim da je trebalo nastaviti sa primenom dogovora. Bez obzira na probleme sa kojima smo se suočili, žao mi je što se zaustavilo sa primenom dogovora, jer smo mi mogli da imamo primenu sporazuma bez obzira što nam je rečeno da prestanemo sa radom u Briselu. Sećam se da je poslednja runda bila početkom decembra. Onda su došli srpski predsednički izbori, potom sa naše strane i suspenzija dijaloga, pa naši izbori. Mislim da je za šest godina ovaj dijalog dao vrlo važne rezultate, ali mi je žao da su neka velika pitanja blokirana. Pravosuđe, energija, priznavanje diploma – to su pitanja koja blokira Srbija; Zajednicu, blokira Kosovo."

Mesecima Vas nema u medijima. Da li su tačne glasine da ste i Vi i gospodin Đurić nakon serije incidenata koje smo imali i pre i posle voza, kao glavni pregovarači i promoteri takvog dijaloga posavetovani da se uzdržite od takve medijske pažnje?

Znam da je nakon te ludosti sa vozom, gospodinu Đuriću u Beogradu rečeno da odustane od svoje medijske retorike. Međutim, meni niko ništa nije rekao. Ali, zašto nisam mnogo govorila u medijima, reći ću Vam – kao što znate, kada je srušen zid, a voz nije mogao da uđe na Kosovo, jer smo branili integritet i suverenitet naše države, Parlament Kosova je suspendovao dijalog  i uslovio nastavak puštanjem na slobodu gospodina Ramuša Haradinaja, koji je danas kandidat za premijera ispred naše koalicije. Zbog suspenzije dijaloga, i ja sam suspendovala svoju komunikaciju sa medijima. Kosovski mediji to znaju, jer sam svima rekla – dijalog je suspendovan, moja komunikacija sa medijima je suspendovana. Dakle, to se zbog toga desilo. Posle toga su došli izbori, pala je vlada i evo nas. Naravno da ne prihvatam, ne znam ni kako bih to rekla, da mi neko govori, čak ne prihvatam da mi i u Briselu tako nešto kažu. To je moj posao, ja sam ta koja igra jednu vrlo tešku ulogu, naročito kada ste na poziciji glavnog pregovarača, morate da znate i kako da postavite strategiju komunikacije s medijima. Znate takođe da nas kritikuju i zbog netransparentnosti – Kosovo, Srbiju, čak i EU. Uvek kažem da se ne može u javnosti deliti sve, treba da postoji neki nivo poverljivosti u ovom dijalogu.

Šta će se desiti do kraja 2017. kada je u pitanju dijalog? Koliko ćemo toga u novom formatu videti ove godine i šta će biti sledeći novi  konkretan korak da se nastavi dijalog u Briselu?

Mislim da će drugi deo godine biti period kojim se definiše okvir za obostrano priznavanje i vremenska dinamika. Drugim rečima – da se definiše dnevni red za razgovore, tako da se, možda, do proleća to i završi.

Gde je Zajednica u toj 'kutiji'?

Rekla sam. Neprimenjeni sporazumi treba da se primene. Odgovorila sam u prethodnom odgovoru već. To je naša odgovornost, dok – pravosuđe, energetika, priznavanje diploma – pitanja koja Srbija blokira, treba Srbija i da primeni.

Da li to znači da sve srpske institucije koje i dalje funkcionišu na Kosovu moraju da se u potpunosti raspuste pre nego da se osnuje Zajednica, ili će Zajednica biti formirana čak i sa nastavljanjem postojanja srpskih škola i bolnica?

Dobro pitanje. Asocijacija neće imati izvršna ovlašćenja i neće biti treći nivo vlasti na Kosovu. Biće u skladu sa kosovskim ustavom, briselskim sporazumom o Asocijaciji i sa odlukom kosovskog ustavnog suda. Izrada nacrta Statuta imaće nekoliko faza koje su istaknute u sporazumu, ali u tom procesu, istovremeno, sinhronizovano će se vršiti proces ukidanja preostalih paralelnih institucija. To znači da, kada kosovska vlada donese odluku o formiranju Asocijacije – dan ranije, preostale paralelne strukture biće ukinute na Kosovu.

Hajde da pomognemo da obični ljudi razumeju, a koji su veoma zabrinuti za ovo osetljivo pitanje. Da li to znači da će Asocijacija, dakle, biti uspostavljena istog trenutka kada srpske državne škole postanu deo jedinstvenog kosovskog obrazovnog sistema, a bolnica postane deo kosovskog zdravstva?

Da. Primenićemo isti model kao što smo uradili sa raspuštanjem policije. Ugašena je paralelna policija i bivši policajci koji su radili za Srbiju angažovani su. Isto će biti i sa nastavnicima i doktorima. Prestaće im ugovori i plate iz Srbije i biće primljeni u kosovski sistem zdravstva i obrazovanja. Ali to nisu jedine paralelne institucije koje su preostale. Ostale su i paralelne opštinske strukture i one takođe treba da se raspuste. Imamo dugačku listu, znate. Na primer, paralelna pozorišta, kulturne institucije…Da kažem u jednoj rečenici – sve preostale srpske paralelne institucije na Kosovu raspustiće se pre nego što Vlada Kosova bude uspostavila Zajednicu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.