Vučević o Bici za Košare: Zaborav je gora smrt, na našu sramotu bili na putu da vas zaborave, mi smo otrgli heroje od zaborava

„Ne želim da se zaboravi nijedan vaš dan, nijedan sat, nijedan minut ni na Košarama, i na Prokletijama, i vama koji ste bili na drugim mestima, Juničkim planinama, ni junacima sa Paštrika ni onima koji su se borili u Drenici, i oni koji su čuvali i Kosovsko Pomoravlje i Goru, i Labski deo, celu Metohiju, ali da se ne zaboravi ni ratna 1998. godina, da se ne zaborave svi stradalnici, mučenici, junaci koji su se te godine borili za Srbiju, a mi smo onda izbrisali 1998. godinu. Pa smo se tek nedavno setili da smo imali poginule na Košarama i 1998. godine“, kazao je aktuelni srpski ministar odbrane. Poručuje: Postoje večne granice, duže od država, one su tamo gde je prolivena naša krv.

Danas se obeležavaju 24 godine od početka Bitke na Košarama.

Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.

Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.

U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta ’98. U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na granici sa Albanijom.

Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 113 pripadnika OVK, kako saopštava Priština.

Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa KiM-a.

Kosovski premijer u današnjem obraćanju istim povodom navodi da je stradalo više od 100 pripadnika OVK, još više ranjeno, dok je sa srpske strane bilo preko 100 ubijenih a trostruko više povređeno. Takođe naglašava da je otpor jugoslovenskih/srpskih snaga bio neuspešan.

OVK je napala da razbije granicu Albanije i Kosova „za oslobođenje“, dok su se srpski vojnici borili za zemlju „koja nije njihova“.

Sa srpskim izvorima i načinom na koji se sagledava bitka na granici tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Albanije, slaže se samo u jednom – bila je to žestoka bitka sa mnogo žrtava na obe strane.

U sećanju dva naroda to je jedna bitka sa dva narativa. Jedno ime, dva pozivanja na otadžbinu. Dva amblema – jedno stradanje. Za jedne „Drugi kosovski boj“, ali i „klanica jugoslovenske/srpske mladosti“. Za druge „poslednji udarac srpskom genocidnom režimu“ i „uklanjanje nepravedne granice između Albanaca“. Svaka strana slavi svoje heroje, oplakuje žrtve, a one druge naziva zločincem, odnosno teroristom.

U Srbiji 24 godine od početka Bitke za Košare dan prolazi uz statističko podsećanje medija, bez vidljivijih osvrta zvaničnika, ako se izuzme Vojska Srbije.

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović prisustvovali su danas obeležavanju Dana početka agresije na karaulu „Košare“ u Domu Vojske Srbije.

Obraćajući se prisutnima, ministar Vučević istakao je da je, nakon godina ćutanja o istini, došlo vreme da se o njoj govori.

„Kažu ljudi da svaki čovek umire dva puta – jednom kada se prekida taj zemaljski život, i za one koji veruju u Gospoda Boga počinje večni, i kažu da postoji jedna druga, teža, gora smrt, a to je smrt kada oni koji umru budu zaboravljeni. Na sramotu svih nas u državi, mi smo bili na putu da se zaborave svi oni koji su, suštinski, besmrtni. Pošto smo ćutali, gotovo su nas ubedili da treba da se stidimo onih koji su bili najhrabriji, onih koji su bili najbolji, a onda oni koji su bili manje hrabri ili su imali više sreće, su hteli da nam nametnu da mi one najodvažnije treba da zaboravimo. Na našu sramotu, nije prvi put da nam se to dešava“ rekao je Vučević, upotrebivši zapravo narativ predsednika Vučića.

Tvrdi da danas u Srbiji, građani „imaju slobodu da pričaju“.

„Da se čuje istina, ali i da je to naš dug prema onima koji su stradali za svoju otadžbinu“.

„Ja vas molim da ne dozvolimo da se zaboravi nijedan učesnik rata, nijedan borac, nijedan heroj. Da ne zaboravimo porodice koje su prolazile kroz sve ovo, što opet na našu sramotu, su prolazile, da se deca poginulih boraca, ratnika, junaka ne osećaju manje vrednim zbog toga što su im očevi bili tamo gde je bilo najteže, već da budu uvaženi u društvu“.

Postoje večne granice duže od država

Svi oni koji danas crtaju mape i granice, donose obuke, rezolucije, sporazume, istakao je dalje ovaj ministar, moraju da znaju da se neke granice ne određuju administrativno.

„Postoje granice koje su večne, postoje granice koje traju duže od svih država, a te naše granice su omeđene tamo gde je prolivena naša krv, gde su kosti naših junaka. Vi možete da donesete kako god hoćete odluku, ne možete iz duše, iz srca, da uzmete ono što narod oseća. Slava našim najmilijim i besmrtnim vitezovima sa Košara i sa celog Kosova i Metohije, slava vama najboljim sinovima Srbije, neka živi, jača, napreduje i snaži naša vojska, Vojska Srbije, i neka je večna naša jedina otadžbina, slobodna i nezavisna Srbija“, zaključio je ministar odbrane.

Predsednik Skupštine Udruženja veterana organa bezbednosti i vojne policije Srbije Todor Petković rekao je da je NATO dva i po meseca brutalno bombardovao i bezdušno ubijao civile i da će mart uvek podsećati na odbranu zemlje od NATO agresije 1999. godine.

„Vojna agresija izvršena je bez odobrenja Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija što je još jedna potvrda ignorisanja svega na čemu je utemeljen pravni poredak na planeti. Da se nikada ne bi zaboravilo, treba iznova da ponavljamo kakve su poruke, pre agresije i pre nego što je bombama i raketama NATO nasrnuo na našu zemlju uz flagrantno kršenje međunarodnog prava, širile svetom. Zato se uvek sa posebnim pijetetom mora govoriti o hrabrom srpskom narodu, o brojnim herojima i pripadnicima legendarnog Prištinskog korpusa“, naglasio je Petković.

Veteran Vojne policije, učesnik bitke na Košarama i član Izvršnog odbora Udruženja Slobodan Radmilović istakao je da policajci nemaju strah, a na današnji dan prisetio se teških aprilskih dana 1999. godine.

„Zaustavili smo oko 2.500 terorista. To su zaustavili ovi ljudi koji sede ovde, sada zreli i ozbiljni ljudi, zajedno sa onima koji nisu sada sa nama. Ko ispriča drugu priču, ne odgovara istini“, rekao je Radmilović.

Prema rečima Rade Komarice, supruge nastradalog pripadnika Vojne policije za vreme agresije na karauli „Košare“, posle teških trenutaka proživljenih nakon pogibije supruga, najveću utehu pružile su joj suprugove kolega, koje su nažalost, proživljavale istu sudbinu i ukazala na značaj brige za porodice onih koji su živote dali u borbi za otadžbinu. Ona je, takođe, zahvalila predstavnicima Udruženja što neguju sećanje na njihovu žrtvu.

Učesnik bitke na karauli „Košare“ i veteran Vojne policije Željko Gavrilović obratio se u ime svih vojnika iz 5. bataljona Vojne policije.

„Želim da pošaljem jednu poruku u ime svih vojnika, veterana i boraca sa Košara. Preduzmite sve samo da rata ne bude, a ako dođe, budite sigurni da ćemo opet biti prvi u odbrani otadžbine. Zahvaljujem se našem Udruženju veterana organa bezbednosti i vojne policije Srbije što su nas okupili u ovolikom broju, posle toliko godina i ukazali nam posebnu čast kako nama, tako i porodicama poginulih veterana“, rekao je Gavrilović.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.