Vladika Grigorije: Kosovski zavet je žrtva za drugog, ne da žrtvuješ drugog za sebe

„Ja nisam za to da se odvaja teritorija ili da se priznaje Kosovo. Ja sam za to  da ne postoji nikakva granica između ljudi i ako oni nisu iste vere i nacije. Ja sam uverenja da različitost uvek obogaćuje“, kazao je na sinoćnjoj tribini u Beogradu „Za društvo tolerancije i odgovornosti“, vladika Grigorije.

„Kada gledam kao Srbin, ili kao neko ko voli srpsku državu, jako je glupo pričati o bilo kakvoj podeli ili predavanju 15% teritorije. To ne bi niko na svetu uradio“, rekao je episkop diseldorfsko-nemački.

Istovremeno je uveren i da Albanci – koji nisu većinski hrišćani, mogu zajedno sa, kako je kazao, hrišćanima da žive:

„To je moguće upravo zahvaljujući hrišćanstvu“, kazao je vladika Grigorije.

„Kosovski zavet“ tumači kao način života.

To ne treba vezivati samo za teritoriju Kosova. Već uopšte, ma gde čovek živeo, ukoliko on hoće da živi taj zavet, može. A taj zavet znači da se žrtvuješ za drugoga, a ne da žrtvuješ drugoga za sebe.

Kada kosovski zavet ima značaj? To je onda kada on izvire iz Novog Zaveta i nije u suprotnosti sa Novim zavetom.

„To ja mislim o Kosovu“, kaže vladika.

O kosovskom zavetu iz knjige „Gledajmo se u oči“ 

 

(…) „Važno je uvek imati na umu i to da suština kosovskog zaveta ne leži u vrednostima nekog pojedinačnog izabranog naroda ili određenog komada zemlje koji bi sam po sebi bio nešto posebniji od drugih, već upravo u malopre spomenutim hrišćanskim vrednostima koje vrhune u spremnosti na samožrtvovanje radi drugog, od čega, po rečima Svetog pisma, nema ničeg većeg. U suprotnom, zapadamo u opasnost da od Kosova napravimo svojevrsno zlatno tele, da zaboravimo zašto i u kom smislu je zapravo ono sveto“.


„Ljudi u naše vreme neće biti razapinjani na krst već u medijima, ko govori istinu da bude spreman za taj krst“

Ponovio je i na ovoj tribini da tokom sada već čuvenog prošlogodišnjeg sastanka u patrijaršiji sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, vladike nisu čule nikakav plan o Kosovu i Metohiji.

„Ono što je zanimljivo, i kad se nađete sa nekim oči u oči i postavite to čuveno pitanje – koji je Vaš plan? On nikada neće imati plan. To je jedan od problema“.

Na pitanje iz publike šta bi bilo kada bi bio patrijarh, vladika Grigorije je odgovorio:

„Da sam ja patrijarh, što je skoro nemoguće, al’ da ostavimo procenat straha da jeste, ja bih se grdno zavadio sa državom. Zavadio bih se sa svakom vlašću, ne samo sa ovom koja će trajati još kratko, nego i sa onom budućom“.

Umesto mržnje prema predsedniku, ili predsednicima država, vladika predlaže „da ih volimo“.

„Ali da ih volimo tako da im ne dozvolimo da rade ništa što nije dobro“, istakao je na kraju svog obraćanja.

Jeremijin plač nad gradom i žrtva

Prorok Jeremija najavljuje svojom brigom za grad Jerusalim, da će doći drugi ljudi i da će pokoriti Jerusalim, zato što je grad zajedno sa svojim vlastodršcima zapao u nemoral. Oni ga bacaju u jednu jamu i tamo nastaje onaj čuveni Jeremijin plač nad gradom. Taj fenomen proroka je postojao u našem narodu donedavno, ali je potpuno izgubljen.

Ono što je jako bitno u ovom trenutku, ne samo kod nas je ta spremnost za žrtvu, da jedan čovek bude žrtva za grad. To je najdublji oblik političkog života i da on svojom žrtvom bude opomena svima. Ne da svi poginu, nego da on bude satrven, zatvoren. Tu je taj fenomen jako bitan, potrebni su nam ti ljudi sa ličnom hrabrošću“.

Na 32. tribini „Nije filozofski ćutati“ u Beogradu govorili su još i profesori Bogoslovskog fakulteta, odnosno teologije Vukašin Milićević i Rodoljub Kubat.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.