Kosovska vlada ćuti na ocenu Evropa Nostra-e da je manastir Dečani ugrožen

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Mart sledeće godine, manastir Dečani dočekaće na listi „12 najugroženijih spomenika u Evropi“ sa mogućnošću ulaska u sedam. Ovaj „epitet“ dodelila mu je organizacija koja nije malo poznata u oblasti kulturnog nasleđa – Europa Nostra. Situacija koju su predstavili stručnjaci Europa Nostra-e u ovoj oblasti ne oslikava stvarno stanje i Vlada Kosova mora da reaguje. Čak i oštro. Međutim, državne institucije su do sada ćutale. Ne postoji zvanična reakcija na organizaciju koja Kosovo predstavlja uz fusnotu.

Srpska propaganda u političke svrhe i sama Srpska pravoslavna crkva dovele su do toga da poznata evropska organizacija za kulturno nasleđe uvrsti manastir Dečani među „12 najugroženijih spomenika u Evropi“. Ovako se na Kosovu posmatra lista koje je napravila organizacija Europa Nostra.

Među „12 najugroženijih spomenika u Evropi“ je i manastir koji se nalazi u gradu na zapadu Kosova. Takođe, ovaj kulturni objekat je u trci za listu sedam najugroženijih koja će biti objavljena u martu sledeće godine. Međutim, četiri dana otkako je ova organizacija objavila apel, državne institucije i dalje ćute. Ne postoji zvanična reakcija na organizaciju koja Kosovu predstavlja uz fusnotu.

Ali u očima onih koji se bave kulturnim nasleđem, na opis situacije koju predstavlja Europa Nostra, a koja ne oslikava stvarno stanje, vlada Kosova mora da reaguje. Čak i oštro.

Prema navodima organizacije koja je osnovana novembra 1963. u Parizu i ima članice iz 40 zemalja, manastir Dečani čuva KFOR od juna 1999. godine. Po jedna patrola mirovnih snaga tamo je u svakom trenutku. Kontrolišu identifikaciona dokumenta onih koji posete spomenik kulturne baštine.

“Manastir je u periodu 1999-2007. godine četiri puta bio na meti napada lokalnih ekstremista i izložen oružanim minobacačkim napadima. ISIS je 2016. pokušao teroristički napad, koji je doveo samo do manje materijalne štete”, napisano je u saopštenju ove organizacije na zvaničnoj internet stranici. Takođe se navodi sledeće: “ Manastir Dečani suočen je sa ozbiljnim problemima koji prete da naruše njegovu prirodnu okolinu. Urbanistički plan lokalne samouprave nije usaglašen sa strogim pravilima UNESCO-ve zaštite, kao ni sa važećim državnim zakonima i propisima koji se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa. Manastir je izložen stalnom riziku od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u njegovoj okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje. Pogotovo je opasan plan za izgradnju međunarodnog autoputa koji bi prolazio pored same manastirske kapije”, piše ova organizacija dodajući da manastir već 20 godina čuva vojska. Od 2004. godine manastir Dečani je kao srpski spomenik uvršten na listu ugrožene svetske baštine. Dve godine kasnije, na istom spisku našli su se Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Uz Visoke Dečane, na listi su se našli i zubčasta parna železnica na Ahenskom jezeru, Tirol u Austriji, zgrada Modernog pozorišta u Sofiji u Bugarskoj, groblje Mirogoj u Zagrebu, Hrvatska, crkva Sen-Deni, O de Frans u Francuskoj, tvrđava Narikala u gradu Tbilisi, Gruzija, zeleni pojas šuma i parkova, u Kelnu u Nemačkoj, pet južnih egejskih ostrva u Grčkoj, vrt Đusti, u Veroni i Palata Zenobio, u Italiji, zgrada glavne pošte, u Skoplju u Severnoj Makedoniji i kapela i isposnica San Huana de Sokueve, u Kantabriji u Španiji.

Međutim, razlikuje se ono što Evropa Nostra opisuje kao opasnost po manastir Dečani od situacije na terenu.

Prošlog meseca, su predstavnici manastira, zajedno sa lokalnom samoupravom opštine Dečani, vladom Kosova i međunarodnim predstavnicima postigli sporazum o autoputu Dečani-Plav. Kosovo ima Zakon o specijalnim zaštićenim zona, koji potiče iz Ahtisarijevog paketa, na osnovu kog je država proglasila nezavisnost 2008. Pored toga, u okviru Kosovske policije postoji i jedinica za kulturno nasleđe.

Sve odluke u vezi sa zaštićenim zonama kojima pripadaju državni spomenici, a koji su ujedno i pravoslavni verski objekti, donosi Savet za implementaciju i monitoring. Članovi ovog saveta su predstavnici Ministarstva životne sredine, Ministarstva kulture, Kancelarije Evropske unije na Kosovu, OEBS-a i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.

KOHA je u ponedeljak poslala pitanja beogradskoj advokatici Sneški Quaedvlieg-Mihailović, koja je generalni sekretar organizacije Europa Nostra, ali nismo dobili odgovor. Odgovor nije stigao ni od Ministarstva kulture.

S druge strane, u Ministarstvu ekonomije i zaštite životne sredine rekli da je manastir Dečani spomenik kulture, čije su vrednosti poznate širom sveta. Prema navodima u pisanom odgovoru kabineta ministra Bljerima Kučija, o ovom manastiru se od posleratnog perioda staraju bez prekida.

„U opisu situacije koji je sačinila Europa Nostra pominje se nekoliko slučajeva koji su se u prošlosti smatrali izolovanim slučajevima. U svim slučajevima, institucije Republike Kosovo tretirale su ta pitanja kao prioritetna i razjasnile slučajeve“, piše u odgovoru. Prema navodima kabineta, ministar Bljerim Kuči je sa šefom kancelarije EU na Kosovu kopredsedavajući Saveta za implementaciju i monitoring. Pojasnili su da je o pitanju puta Dečani-Plav nedavno razgovarano u ovom Savetu, pri čemu je postignut dogovor za izgradnju puta, sa čim se složio i predstavnik manastira, Sava Janjić.

„Sve se postiže dijalogom, vodeći računa o vrednosti kulturne baštine manastira Dečani. Verujemo da bi bilo prikladno uspostaviti kontakt sa Evropa Nostra-om i obavestiti ih o stanju i tretmanu ne samo ovog manastira u Republici Kosovo. Procenjujemo da bi to trebalo da uradi Ministarstvo kulture, koje je takođe deo Saveta za implementaciju i monitoring“, piše u odgovoru.

Arhitekta Salji Šoši (Sali Shoshi), koji je na čelu kosovskog ogranka švedske organizacije „Kulturno nasleđe bez granica“, kaže da predlog da se manastir Dečani uvrsti na listu „Sedam najugroženijih spomenika u Evropi“ ima političku pozadinu i da je isključivo povezan sa aktuelnom situacijom u vezi sa odnosom Kosova i Srbije i temama koje su deo dijaloga, a jedna od njih je kulturno nasleđe.

„Moja procena je da određeni ogranci u okviru  Europa Nostra-e žele da predstavljanjem navodno visokog stepena opasnosti u kojem se nalazi manastir Dečani lobiraju i promovišu ideju o eksteritorijalnosti u upravljanju lokalitetima koji se smatraju važnim za srpsku zajednicu na Kosovu, to je istovremeno i važna politička agenda Srbije“, rekao je on. Šoši, koji je jedan od najvećih kritičara institucija u pogledu opšteg pristupa svim spomenicima, rekao je da veruje da je Kosovo, uprkos zastojima i problemima, pokazalo spremnost da obezbedi moderne standarde za upravljanje ovim lokalitetima odobravanjem tri zakona i uspostavljanje mehanizama koji uključuju Srpsku pravoslavnu crkvu i međunarodne vlasti na Kosovu.

„Ovo je jedinstveni primer u Evropi otvorenog i inkluzivnog pristupa koji SPC daje priliku da bude deo procesa donošenja odluka. Štaviše, bezbednosni mehanizmi na Kosovu uspostavili su posebne bezbednosne jedinice koje nadgledaju ove lokalitete kako bi obezbedile sigurno i mirno okruženje“, rekao je on. „Stoga verujem da manastiru Dečani ne preti opasnost bezbednosne prirode i da je tendencija da se to drugačije prikaže politički motivisana i opasna za trenutnu situaciju. Mislim da bi vlada Kosova trebalo da oštro reaguje na ovu tendenciju,“ zaključio je Šoši.

U aprilu ove godine u Srbiji je objavljen izveštaj na 27 stranica pod nazivom „Srpsko kulturno i versko nasleđe na Kosovu od Ahtisarijevih specijalnih zona do konačnog statusa“. Izveštaj Stefana Surlića i Igora Novakovića preporučuje da kao deo razgovora između Kosova i Srbije Srpska pravoslavna crkva dobije puna ovlašćenja u pogledu upravljanja onome što predstavljaju kao „srpsko kulturno i versko nasleđe na Kosovu“.