Europa Nostra, glas civilnog društva Evrope posvećen kulturnom i prirodnom nasleđu, i Institut Evropske investicione banke, objavili su danas listu 12 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u najužem krugu za Program 7 najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu. Na listi je i manastir Visoki Dečani, kako zbog bezbednosnih pretnji, tako i zbog nepridržavanja zakona i standarda UNESCO od strane lokalnih vlasti i vlade Kosova.
Izbor je napravljen na osnovu istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Panel je uzeo u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, vlasti i nevladinih aktera, kao i dugoročnu održivost i društveno-ekonomski potencijal lokaliteta, stoji u saopštenju ovih organizacija.
Uz Visoke Dečane, na listi su se našli i zubčasta parna železnica na Ahenskom jezeru, Tirol u Austriji, zgrada bioskopa “Canko Cerkovski” (Moderno pozorište) u Sofiji u Bugarskoj, groblje Mirogoj u Zagrebu, Hrvatska, crkva Sen-Deni, O de Frans u Francuskoj, tvrđava Narikala u gradu Tbilisi, Gruzija, zeleni pojas šuma i parkova, u Kelnu u Nemačkoj, pet južnih egejskih ostrva u Grčkoj, vrt Đusti, u Veroni i Palata Zenobio, u Italiji, zgrada glavne pošte, u Skoplju u Severnoj Makedoniji i kapela i isposnica San Huana de Sokueve, u Kantabriji u Španiji.
Iguman manastira Dečani, Sava Janjić, naveo je na Tviteru da je duboko počastvovan ovim izborom i izrazio nadu da će se ovim naglasiti “potreba za zaštitom lokaliteta Srpske pravoslavne crkve koji se nalaze na Kosovu, a koji su istovemeno i UNESCO spomenici.
Listu 12 ugroženih lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u užem izboru za Program 7 najugroženijih, sastavio je međunarodni Savetodavni odbor koji čine stručnjaci iz domena istorije, arheologije, arhitekture, konzervacije, projektnog planiranja i finansija.
Konačna lista 7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2021 biće objavljena u martu.
Dečani među najbolje očuvanim srednjovekovnim spomenicima oslikan u srpsko-vizantijskom stilu
“Jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, čine manastir Dečani jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe”, stoji u saopštenju uz naznaku da se radi o spomeniku Srpske pravoslavne crkve iz 14-og veka koji je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih spomenika u Evropi.
Pažnja se pridaje i okruženju manastira za koji navode da je “okružen bogatom šumom, koja zajedno sa njim čini jedinstven kulturni predeo i neodvojiv je deo manastirskog kulturnog nasleđa”.
Konstatuje se to da se manastir kao bogomolja u kontinuitetu koristi već 7 vekova, te da se liturgije služe do danas, a da manastir održava bratstvo od 25 monaha.
“Manastir Dečani je 2004. upisan na UNESCO-vu Listu svetske baštine, dok je ovaj status 2006. godine proširen na još tri srpske pravoslavne srednjovekovne crkve i manastire na Kosovu – Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, pod nazivom Srednjovekovni spomenici na Kosovu. Od 2006. godine, sva četiri lokaliteta, uključujući i Dečane, takođe se nalaze na UNESCO-voj Listi ugrožene svetske baštine”.
Manastir se, međutim, suočava sa bezbednosnim pretnjama, stoji u saopštenju gde se podseća da je on od juna 1999. godine pod stalnim nadzorom i zaštitom mirovnih jedinica KFOR, pod vođstvom NATO pakta.
I pored ovoga, manastir je u periodu 1999-2007. godine četiri puta bio na meti napada lokalnih ekstremista i izložen oružanim minobacačkim napadima. ISIS je 2016. pokušao teroristički napad, koji je doveo samo do manje materijalne štete”.
Uz bezbednosne, ističu se i pretnje po manastir, a koje su rezultat nepoštovanja zakona koji štite verske i druge objekte velike kulturne istorijske vrednosti, a u prvom planu istaknuta je donedavna namera kosovske vlade da tik uz manastir sagradi međunarodni tranzitni put.
“Manastir Dečani suočen je sa ozbiljnim problemima koji prete da naruše njegovu prirodnu okolinu. Urbanistički plan lokalne samouprave nije usaglašen sa strogim pravilima UNESCO-ve zaštite, kao ni sa važećim državnim zakonima i propisima koji se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa. Manastir je izložen stalnom riziku od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u njegovoj okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje. Pogotovo je opasan plan za izgradnju međunarodnog autoputa koji bi prolazio pored same manastirske kapije”.
Stručna komisija: Manastir i monasi taoci nerešenog statusa Kosova, da budu tema pregovora u Briselu
U obrazloženju stručne komisije stoji da su Dečani jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod snažnom vojnom zaštitom iako predstavlja spomenik ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet.
Rešenje za zaštitu manastira, predlažu, treba tražiti u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
“Tužno je da su danas Dečani i njegovo nasleđe, kako kulturno tako i prirodno, kao i monaška zajednica, postali svojevrsni taoci nerešenog statusa Kosova. Stoga je nužno da se osigura puno poštovanje vladavine prava i da se posveti veća pažnja odgovarajućoj zaštiti ovog lokaliteta Svetske baštine u okviru aktuelnih pregovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, stoji u saopštenju.
Stručna komisija zatražila je i adekvatnu zaštitu i interpretaciju multikulturalnog i multikonfesionalnog nasleđa na Kosovu, kao preduslova za dugotrajan mir i napredak u regionu.
Nominacija Evrope Nostre za Program 7 najugroženijih
Uz to što su Visoki Dečani svrstani u 12 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evropska mreža istorijskih mesta i sakralnih objekata Budućnost za versko nasleđe, koja je članica Evropske alijanse za nasleđe nominovala je manastir i za Program 7 najugroženijih 2021.
“U trenutku zabrinjavajuće globalne krize, mi stojimo solidarno uz lokalne zajednice širom Evrope, koje su neumorni čuvari naših najranjivijih kulturnih vrednosti. Možete računati da će Europa Nostra, i naša široka mreža članova i partnera, podići glas u odbranu ovih 12 lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u opasnosti da budu zauvek izgubljeni. Ovi izuzetni lokaliteti, od ikoničnih krajolika prirode, preko znamenitih verskih mesta, do dragulja modernističke arhitekture, predstavljaju otelovljenje naše zajedničke istorije i nepresušan izvor održivog razvoja i dobrobiti ne samo za oblasti u kojima se nalaze, već za celu Evropu. U trenutku kada je to najpotrebnije treba da delamo zajedno da očuvamo naše kulturno nasleđe i smestimo ga tamo gde i pripada – medju prioritetima oporavka Evrope nakon globalne pandemije,” reako je izvršni predsednik Evropa Nostre, prof. dr Herman Parcinger.
Dekan Instituta Evropske investicione banke, Francisko de Paola Koeljo, rekao je da je uži izbor od 12 lokaliteta važan podsetnik da je naše kulturno nasleđe krhko.
“ Naš zajednički cilj je da ovom akcijom postaknemo napore lokalnih zajednica širom Evrope, koji veruju u neizmerni i višestruki značaj naše kulturne baštine. Neophodno je najpre osigurati fizičku zaštitu samog nasleđa, kako bismo mogli u celosti da uživamo u baštini kao pokretaču dugoročnog održivog razvoja”.
Program 7 Najugroženijih sprovodi Evropa Nostra u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke, a uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske Komisije. Ovaj program, pokrenut 2013. godine, deo je kampanje civilnog društva da sačuva ugroženo nasleđe Evrope. Program ne obezbeđuje direktno finansiranje, ali obezbeđuje stručnu i zagovaračku podršku, i doprinosi mobilizaciji lokalne i međunarodne javnosti u očuvanju kulturnog nasleđa.
Lokaliteti koji se nađu na listi Sedam Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2021. biće u mogućnosti da se prijave za grant u vrednosti do 10 000 EUR koji dodeljuje Institut Evropske investicione banke, po prvi put od pokretanja programa. Grant IEIB može biti dodeljen odabranim kvalifikovanim lokalitetima sa liste „7 Najugroženijih“ kao pomoć za dogovorenu aktivnost, koja ima za cilj očuvanje ugroženog spomenika kulture.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
