Veton Suroi pred razgovore u četvrtak u Briselu: SOS za Kosovo

U Briselu se sutra nastavljaju tehnički razgovori Beograda i Prištine. Na dnevnom redu je „pitanje manjinskih zajednica, finansijska potraživanja i imovina“, odnosno „Zajednica srpskih opština i imovine“, kako je to danas potvrdila Kancelarija za KiM. Za to vreme, kosovsku javnost zapljusnuo je novi talas negativnih reakcija prema telu koje, uprkos dva sporazuma, iz 2013, odnosno 2015, nije formirano još uvek. Jedan od najpoznatijih kosovskih publicista, Veton Suroi (Surroi), u današnjem autorskom tekstu, šalje „S.O.S. za  Kosovo“. 

U nastavku objavljujemo prevod današnjeg teksta iz Kohe.

SOS za Kosovo: Treba pomoći sebi

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Kratka analiza toka pregovora između Kosova i Srbije

Pregovori između Kosova i Srbije ulaze u novi nivo brzine i dubine. Za većinu građana Kosova, uključujući čitavu kosovsku skupštinu i veliku većinu vlade, gotovo je nejasno o čemu se pregovara. Možda ove tačke pojašnjenja od osobe koja je bila uključena u preliminarne pregovore mogu pomoći.

1. Vučiću se mora verovati…

Predsedniku Srbije Vučiću mora se verovati kada kaže da u „dijalog sa Prištinom“ Srbija nije ušla radi „uzajamnog priznanja“ i da ne namerava da prizna nezavisnost Kosova. To je dosledan stav koji je zauzimao još od kada je bio potpredsednik Vlade Srbije, a iz Briselskog sporazuma 2013. godine uklonio je formulaciju koju su predložili evropski posrednici i prihvatio tadašnji premijer Dačić za pravo Kosova na članstvo u UN.

Dakle, kada predsednik Srbije kaže da ne namerava da prizna Republiku Kosovo, predstavnici Kosova ne moraju, niti mogu da svojim građanima objasne da on zapravo misli drugačije.

2. Velika šargarepa koja nedostaje

Kontekst pregovora Srbije i Kosova od 2011. nadalje je implikacija da obe države žele da budu članice EU, a da bi to učinile moraju da reše zajedničke probleme, odnosno da ostvare normalne odnose dve nezavisne zemlje. Podrazumevanje nije odgovarajuće sredstvo pritiska ili ohrabrenja: danas, posle devet godina, Srbija ne može da zna kada će moći da bude članica EU, a Kosovo još manje. Srbija nema motivaciju da u zamenu za priznanje nezavisnosti Kosova dobije članstvo u EU, iz prostog razloga što to članstvo možda neće uopšte biti na dnevnom redu u narednih deset godina.

U nedostatku velike šargarepe, Srbija je eksploatisala male šargarepe. Od 2011. godine Srbija je značajno poboljšala svoju ekonomiju, postala regionalna vojna sila, a od izolovane države u odnosima sa Zapadom postala je država koju poštuju ključne zemlje EU, sada Sjedinjene Države. Sve je to postigla ne rekavši da će priznati nezavisnost Kosova, već kazavši da ga neće priznati. Srbiji se otplaćuje pozicija koju je zauzela i zgodno joj je da nastavi sa malom šargarepom, sve dok se velika šargarepa ne pojavi, kad god se pojavi.

3. Nova geopolitika

Tokom protekle decenije pregovora između Kosova i Srbije, Srbija je iskoristila geopolitičku trku u Evropi. To je zbližilo neevropske sile, pre svega Rusiju i Kinu, ali i Tursku, kao ravnotežu Zapadu. „Zapad“ je u međuvremenu pretrpeo transformaciju: osovina SAD-Evropa ne postoji, barem privremeno, u većini evropskih poslova, dok se EU transformiše odlaskom Velike Britanije.

Srbija je sa pozicije strane od koje se nešto traži prešla na stranu kojoj se nešto nudi: EU je već nekoliko godina u poziciji da namami Srbiju bliže sebi, kako se ne bi previše približila Rusiji. U međuvremenu, Kosovo je sada u položaju države od koje se traži nešto da bi zadovoljili Srbiju, a ovi pregovori su formulisani sa ovim principom.

4. Ruska usklađenost

Izjava predsednika Vučića da neće priznati nezavisnost Kosova takođe je u skladu sa interesom Rusije da ostavi nerešena pitanja na zapadnom Balkanu. Sve dok postoje otvorena pitanja, Rusija može da igra geopolitičku ulogu; u slučaju Kosova, strateški interes Rusije je da ne dođe do sporazuma sa Srbijom koji bi obe zemlje vodio na zapad. Dakle, u interesu Rusije je da, u najgorem slučaju, postoji prelazni sporazum između Kosova i Srbije koji će dalje odneti to pitanje na razmatranje u Savet bezbednosti UN.

5. Slabljenje Kosova (1)

Tokom poslednje decenije, u pregovaračkim pozicijama Kosova i Srbije povećavala se asimetrija. Srbija je beležila sve veću političku stabilnost, Kosovo je doživelo sve veću političku destabilizaciju. Deset godina na Kosovu vlada savez između organizovanog kriminala, korupcije i nemogućnosti pregovora. Štaviše, međunarodna zajednica je, paralelno sa pregovorima sa Srbijom, uspostavila, u saradnji sa nekompetentnim političarima sa Kosova, Specijalni sud. Deset godina Kosovo pregovara uz objektivnu pretnju ovog Suda; pregovaraće u predstojećim mesecima dok se očekuju da se podignu otužnice protiv predsednika zemlje i drugih političkih ličnosti.

6. Slabljenje Kosova (2)

Od 2011. godine Kosovo se složilo da učestvuje u onome što se od njega traži. 2011. pristalo je da ponovo otvori čitav Ahtisaarijev proces, a dve godine kasnije prihvatilo je Zajednicu srpskih opština kao treći nivo vlasti, kršeći Ustav zemlje. Ova obaveza je ratifikovana u Skupštini i dve godine kasnije je ponovo prihvaćena u Briselu.

Kao što se videlo u Vašingtonu, kosovska vlada je u stanju da pregovara o svemu i prihvati sve što se od nje traži.

Ovo dovodi zemlju u položaj pregovaračke slabosti, slabosti koja će biti pred dodatnim izazovom u Briselu.

7. Ahtisari plus

Pregovarački proces kroz koji Kosovo trenutno prolazi uz posredovanje Miroslava Lajčaka predstavlja precrtavanje pitanja o kojima se već pregovaralo u Beču 2006. i 2007. godine, uz posredovanje predsednika Ahtisarija. Konceptualno, ovo dovodi Kosovo u položaj kontinuiteta ustupaka, kontinuiteta započetog pre pregovora, sa decentralizacijom opština na etničkoj osnovi.

To takođe dovodi pregovore u mogućnost iste zamke iz Beča. U to vreme, iako je sa vodećim principima predsednik Ahtisari nastavio pregovore sa ruskim obećanjem da će pristati na njihov ishod, Rusija se povukla u poslednjem trenutku, iako je bila aktivan deo pregovora. Ovog puta, bez vodećih principa, posrednik M. Lajčak nada se da će se Srbija (i Rusija) dogovoriti o konačnom ishodu pregovora. Ni Srbija ni Rusija nemaju motiv, ni putem pridobijanja ni putem pritiska, da to učine.

8. Nepoznati faktor SAD

SAD i predsednik Tramp odustali su od tradicionalne uloge rešavanja „jakih“ bezbednosnih pitanja, kao što je nedovršeni sukob između Kosova i Srbije. Vašingtonski sporazum pokazao je interesovanje za sekundarna i tercijarna pitanja. Ako se predsedničkim izborima nastavi mandat predsednika Trampa, oni bi mogli biti nastavak ove neodlučne uloge SAD-a. U slučaju pobede Bajdena, SAD bi mogle imati novu spoljnu politiku, bližu onoj tradicionalnoj i presudnoj o teškim pitanjima u Evropi i drugde. Ali u najboljem slučaju, zemlja će imati funkcionalnu administraciju u spoljnoj politici do kraja proleća ili početkom leta sledeće godine. To znači da će proces kojim posreduje M. Lajčak biti glavni i bez učinjenog ikakvog napora za promenom.

9. Kosovu može pomoći samo ono samo

Jedino što može da pomogne Kosovu je ono samo. Postoje dve osnovne stvari koje treba obaviti i obe su uzajamno povezane. Prvo, ono mora da definiše kako će stvoriti još jedno pregovaračko putovanje od onog koje je sada sa inercijom yapočelo, akoje će se završiti sa predvidljivim ishodom koji nije pozitivan. Drugo, mora da definiše kako da uključi veliku količinu političke, gotovo konsenzualne podrške za to putovanje, kako bi što veći broj političkih snaga u zemlji preuzeo odgovornost za proces kojim se sada upravlja, sa što više mogućih detalja koalicije koja ima najfiniju moguću upravljačku moć.

Povezani tekstovi:

Lajčak: Sutra se neće razgovarati o manjinskim zajednicama

Zajednica strašnija od kovida pred let Priština – Brisel

Tači uoči sastanka o ZSO: Skupština da usvoji rezoluciju da zabrani Hotiju da razgovara o ZSO i imovini

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.