Istraživački tim Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu, prvi u Srbiji, utvrdio je genom koronavirusa, što je osnova za saznanja o njegovoj mutaciji, uticaju te promene na virulentnost i odakle je stigao. Virusolog kraljevačkog Instituta Dejan Vidanović kaže da izdvajanjem genoma virus iz Srbije sada može da se poredi sa virusima iz drugih zemalja, a da ispitivanjem mutacija u budućnosti možemo saznati da li je on mutirao u tolikoj meri da je vakcina protiv njega, kada bude proizvedena, zaista i efikasna.
Vidanović objašnjava da je do ispitivanja genoma koronavirusa u Kraljevu došlo sticajem okolnosti, jer je Institut uoči pandemije nabavio uređaj za sekvencioniranje treće generacije za viruse koji su bitni za zdravlje životinja. Pojavom epidemije u Srbiji Veterinarski institut je uključen u dijagnostifikovanje koronavirusa.
„I onda smo rešili da ispitamo naše sojeve virusa i da to bude polazna tačka na koju će se nastaviti kasnija istraživanja dok se i ostale laboratorije ne opreme“, objašnjava Vidanović kako je sekvencioniranje genoma došlo kao posledica entuzijazma stručnjaka iz Instituta.
On dodaje da su na početku ispitali 10 virusa sa teritorije Zapadne Srbije, iz Kraljeva, Novog Pazara i Čačka i da su ustanovili da se oni međusobno razlikuju, što je značilo da virus na našu teritoriju nije ušao sa jednog mesta već je bilo različitih sojeva.
Vidanović objašnjava da su ustanovljene četiri različite linije koje su slične, ali dovoljno različite da se mogu svrstati u četiri podgrupe.
„Na osnovu naših sekvenci, drugi naučnici iz drugih zemalja mogu da porede naše viruse sa njihovima i mi sa virusima iz njiihovih zemalja i na taj načim mogu da se ustanove sličnosti sa virusima iz drugih zemalja. Neki virusi su najsličniji sa virusima iz Švajcarske, drugi sa virusima iz Nemačke, treći sa virusima iz Kine. To su ispitivanja na malom broju uzoraka koji nije reprezentativan i ne može se smatrati za pravilo“, napominje Vidanović.
Sledeća analiza koju će Veterinarski institut u Kraljevu raditi je da li je virus mutirao. Vidanović dodaje da je Medicinski fakultet u Beogradu u postupku nabavljanja opreme koja postoji i u Kraljevu, pa će u daljem radu na izučavanju virusa sarađivati, kako bi mogli da urade veći broj sekvenci i zajedno izvuku zaključke.
Upitan kome će informacije o mutaciji virusa najviše značiti, Vidanović kaže pre svega epidemiolozima, kliničarima, ali i celokupnom zdravstvu.
„Moguće je detaljnom analizom genoma utvrditi jednog dana kada bude vakcine da li je virus mutirao toliko da vakcina nije efikasna. Mi to kao veterinarski institut ne možemo da izvedemo do kraja, to je multidisciplinarni pristup. Moraju da se ukrste podaci od različitih službi i onda ćemo imati rezultat“, objašnjava virusolog.
On naglašava i značajnu ulogu bioinformatičara u celom procesu, za koje kaže da ih u Srbiji nema mnogo, a koji pomažu da se podaci konačno obrade.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.