Ustavni sud zahtev Osmani u vezi sa izborom članova CIK ocenio – neprihvatljivim

Nakon što je pre dva nepuna meseca kosovska predsednica Vjosa Osmani imenovala osam članova Centralne izborne komisije, tada su ostala upražnjena dva mesta. Upravo zbog ovih „ustavnih nejasnoća“, kosovska predsednica Vjosa Osmani obratila se kosovskom Ustavnom sudu sa zahtevom za tumačenje. Iz Ustavnog suda su saopštili da su zahtev Osmani razmatrali u petak utvrdili da je zahtev predsednice neprihvatljiv.

Sud primećuje da je 22. aprila 2021. godine kosovska predsednica dostavila zahtev parlamentarnim grupama za predlaganje kandidata za članove CIK-a, te da su između 29. aprila i 12. maja ove godine, parlamentarne grupe koje su zastupljene u Skupštini koje nemaju pravo da učestvuju u raspodeli zagarantovanih mesta, odnosno LVV, PDK, LDK i AAK, predložile članove, dok su politički subjekti, koji zauzimaju zagarantovana mesta za druge zajednice koje ne čine većinu na Kosovu, takođe podneli svoje predloge. 

Osmani je potom 12. maja 2021. godine imenovala osam članova CIK-a. Dva druga člana, nije imenovala zato što je LVV predložio tri kandidata, dok je PDK predložio dva uz tvrdnju o „nejasnoćama“ u stava 4, člana 139. Ustava, koji propisuje da „Ukoliko je u Skupštini zastupljeno manje grupa, najveća grupa ili grupe mogu da imenuju dodatnog člana“, Osmani se Sudu zahtevom za tumačenje „najvećih parlamentarnih grupa“, odnosno da li slobodna mesta u CIK pripadaju samo najvećoj parlamentarnoj grupi ili grupama.

U aktuelnoj strukturi kosovske Skupštine, bošnjačka zajednica predstavljena je kroz tri različita politička subjekta sa jednakim brojem mesta u Skupštini, dok su kancelariji predsednice podneta tri predloga od ove zajednice, iako istoj pripada samo jedno mesto u CIK-u, ističu, te da je kosovska predsednica takođe navela  „nejasnoću“ u smislu stava 4 člana 139 Ustava, povodom imenovanja članova CIK-a iz redova zajednica koje ne čine većinu, u slučajevima kada se jedna zajednica zastupa od više političkih subjekata, ali sa jednakim brojem mesta u Skupštini.

Upravo zbog „nejasnoća nadležnosti, sprečava predsednicu da imenuje sve članove CIK-a kao telo koje upravlja i rukovodi slobodnim, jednakim i neposrednim izborima na Kosovu“, kosovska predsednica se Ustavnom sudu obratila zahtevom za tumačenje pojma „najvećih parlamentarnih grupa“ i zahtevom za rešavanje sukoba „ovlašćenja“ parlamentarnih grupa za imenovanje članova CIK-a, navode.

Pri oceni prihvatljivosti zahteva predsednice za tumačenje ustavnih nejasnoća na osnovu stava 9, člana 84 Ustava i konkretnog zahteva za odgovor na četiri pitanja postavljena Sudu, a koja će kako navode iz Ustavnog suda, biti predstavljena u celosti u Rešenju o neprihvatljivosti koje će u skladu sa procesnim pravilima objaviti narednih dana, Sud je utvrdio da je zahtev predsednice neprihvatljiv.

„Ustavni Sud je ograničen u mogućnosti da preuzme konsultativnu ili savetodavnu ulogu kroz odgovor na postavljena pitanja, jer bi ova uloga bila u suprotnosti sa njegovom osnovnom ulogom za odlučivanje o podnetim slučajevima“, navode.

U oceni prihvatljivosti zahteva predsednice, na osnovu tačke 1, stava 3, člana 113. Ustava, a u vezi sa rešavanjem sukoba „ovlašćenja“ između „ustavnih nadležnosti“ predsednice i „nadležnosti parlamentarnih grupa koje su zastupljene u Skupštini“ za predlaganje članova CIK-a, Sud je najpre naveo da pomenuti član Ustava propisuje da je kosovski predsednik  jedna od tri ovlašćenih strana da podnese pitanja „sukoba ustavnih nadležnosti između Skupštine Kosova, Predsednika Republike Kosovo i Vlade Kosova“.

Sud je ovu odredbu tumačio u rešenju u slučajevima KO131/18 i KO181/18, gde je objasnio tri kumulativna ustavna uslova koji se moraju ispuniti da bi zahtevi pokrenuti na osnovu ovog člana prošli test prihvatljivosti.

U gore navedenim slučajevima, Sud je razjasnio da se u smislu člana 113.3.(1) Ustava, moraju ispuniti tri sledeća uslova a to su da sukob mora pokrenuti jedna od tri ovlašćene strane; sukob se pokreće o „ustavnim nadležnostima“ Skupštine, predsednika i/ili Vlade Republike Kosovo; i da (iii) postoji sukob. 

Sud je zatim ocenio da je u okolnostima ovog slučaja ispunjen prvi ustavni uslov, jer je zahtev Sudu podnela predsednica Kosova, kao jedna od tri Ustavom ovlašćene strane.

Međutim, Sud je utvrdio da drugi ustavni uslov u smislu člana 113.3.(1) Ustava nije ispunjen, jer, kao što je Sud objasnio u slučajevima KO131/18 i KO181/18, navodni sukob treba proisticati iz ustavnih nadležnosti koje su propisane Ustavom za ovlašćene strane, napominju.

„U okolnostima ovog konkretnog slučaja, za razliku od članova 84 (26), 139 (3) i 139 (4) Ustava, koji propisuju ustavnu nadležnost predsednice za imenovanje predsedavajućeg CIK-a i način imenovanja članova CIK-a, nadležnost predsednice za imenovanje članova CIK-a nije propisana Ustavom, već samo Zakonom o Opštim izborima u Republici Kosovo, odnosno u tački (a) stava 3 člana 61 istog“, naglašavaju u saopštenju.

Sledstveno, prema oceni Suda, u okolnostima konkretnog slučaja, kosovska predsednica  nije pokrenula pred Sudom sukob „ustavnih nadležnosti“, po propisima člana 113.3.(1) Ustava, i prema tome je Sud proglasio zahtev Osmani neprihvatljivim na osnovu člana 113. Ustava, i odbio je zahtev za uvođenje privremene mere na osnovu člana 27. Zakona o Ustavnom sudu.