Uoči trogodišnjice briselskog procesa: Perspektive Srba i Albanaca udaljene

Uoči trogodišnjice briselskog dijaloga Beograda i Prištine, u Berlinu je održana tribina na kojoj su mišljenja sučelili potpredsednica evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo, Ulrike Lunaček, programska menadžerka nevladine organizacije "Centar za razvoj zajednica" sa Severa Kosova i urednica portala KoSSev – Tatjana Lazarević, gradonačelnik Prištine iz redova Samoopredeljenja, Špend Ahmeti i analitičar Veća za demokratizaciju politike, Bodo Veber. Diskusija, uključujući i reakcije i pitanja iz publike čiji su značajan deo činili mladi Albanci, na momente je bila uzavrela. U nastavku objavljujemo najinteresantnije delove, kao i tonski zapis uvodnih izlaganja panelista.

Lunaček: U srpskoj vladi znaju da Srbija neće moći u EU bez priznanja Kosova

Lunaček je podsetila da je Evropski parlament bio onaj koji je priznao "nezavisno Kosovo kao takvo" i da se u ovom Parlamentu uvek o Kosovu govori "kao o Republici i nezavisnoj državi".

Govoreći o dijalogu, ona je istakla i da je čelnicima EU u pregovorima Beograda i Prištine isticala da moraju, takođe, da razgovaraju sa predstavnicima kosovskog parlamenta i srpskog, kao i sa građanima Srbije i Kosova kada je u pitanju rezultat dijaloga, te da se to ne "ostavlja samo premijerima i ministrima", jer će oni u svojim vladama izneti svoje interpretacije sporazuma.

Lunaček je iskoristila priliku i da se osvrne na nasilje kosovske opozicije, navodeći da ponekad ima utisak da ono što ljudi van Kosova vide o Kosovu jesu uglavnom slike nasilja, "iako je bilo mnogo napretka u prethodnim godinama", te da nasilje ne može da prihvati kao "metodu političke demonstracije" i da ono "mnogo škodi" onome kako ona želi da Kosovo izgleda u EU.

Ona je upitala i kako Kosovo misli da ubedi donosioce odluke da dobije viznu liberalizaciju uz slike suzavca, terorizma u Briselu i izbeglica.

Lunaček je rekla i da je u intervjuu za jedan od dnevnih listova u Srbiji objasnila da Srbija treba da prizna Kosovo i da je njen glavni argument to što, kako je navela, "nema izlaza".

"Na pitanje da li Srbija treba da prizna Kosovo odgovorila sam – da, naravno. Moj glavni argument je da nema izlaza. Čak, ako nas ne priznaju (Kosovo) – neće dopustiti ulazak Srbije u EU, ne zbog Srbije, već zbog Kipra. Nikad više neće biti dopušteno da zemlja, koja nema jasne granice – uđe u EU. Srbi, sviđa li vam se to, ili ne, to je činjenica. Jednostavno, moram da kažem da mislim da neko u srpskoj vladi to zna. I nadam se da će pre izbora, ili posle njih – u Srbiji oni biti jasniji po tom pitanju." 

Otvarajući diskusiju gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, istakao je da pitanje između zemalja i naroda na Balkanu nije rešeno.

"Kažem da je pitanje nerešeno zato što još uvek imamo dijalog koji još uvek traje, nikada se ne završava između Kosova i Srbije," rekao je Ahmeti.

On je dodao da evropski zvaničnici koji dolaze u Prištinu – kosovskim predstavnicima kažu da moraju da vode dijalog. To je u redu, rekao je dalje Ahmeti, ali, ističući i da trenutni dijalog između Beograda i Prištine za posledicu ima "polurešenja":

"Uvek budemo u sredini nečeg, u polurešenju sa kojeg se pređe na novi dijalog – da se pronađe još jedno rešenje koje ponovo nije rešenje".

Samoopredeljenje nije "principijelno protiv dijaloga", jeste protiv "dijaloga bez principa"

Ahmeti je potvrdio da je pokret "Samoopredeljenje" poznat po tome da je "najglasniji" kada je u pitanju upravo protivljenje dijalogu između Beograda i Prištine. On je podsetio na izvorne vrednosti ovog "pre pokreta, nego partije" – da sam narod na Kosovu treba da se opredeljuje za sopstvenu sudbinu:

"O tome kako će naše države izgledati, kakve će naše države biti, dakle, 'republika' u pravom smislu razumevanja i značenja te reči; drugim rečima, suveren narod te države, ne da drugi ljudi odlučuju, već da narod Kosova odlučuje. To je koncept Samoopredeljenja".

Gradonačelnik Prištine naglasio je da aktivisti Samoopredeljenja nisu "principijelno protiv dijaloga", ali jesu protiv "dijaloga bez principa", a da je pogrešno što se pokušava da se ovaj pokret okarakteriše da se po svaku cenu protivi dijalogu, što, po njegovom mišljenju, nije tačno.

"Mi se protivimo dijalogu koji je zasnovan na nejednakim uslovima," naglasio je Ahmeti i objasnio:

"Srbija ne tretira Kosovo kao partnera koji je jednak u pregovorima. Ne tretira ga kao državu. Ona ga prema svom Ustavu tretira i dalje kao deo Srbije. Sva ilegalna dokumenta tretira kao deo Srbije. Ona nikad nije preuzela odgovornost za ono što se dogodilo na Kosovu devedesetih. I dalje nastavlja da govori da neće nikad priznati Kosovo. Nastaviće da se bori protiv njega na svakom međunarodnom nivou, a onda kaže, 'hajde da normalizujemo odnose'."

Kosovo i Srbija su dve "abnormalne države", naglasio je, takođe, ovaj pripadnik Samoopredeljenja:

Dva ključna razloga zašto Srbi sa Severa ne žele u kosovski sistem

Lazarević je, takođe, objasnila zašto Srbi sa Severa KiM-a ne žele integraciju u kosovski sistem:

"Imamo 17 godina kratke, ali veoma intenzivne istorije, u kojoj se Sever Kosova veoma snažno opirao bilo kakvoj integraciji iz dva glavna razloga. Srpska država je bar 100 godina u kontinuitetu funkcionisala na Kosovu, a srpske institucije nisu ukinute ni 1999., posebno na Severu. Drugo, one su za nas prirodni deo samog stanovništva, počevši od zdravstvenih centara, škola, pošta i ostalog. Za nas je to pre političkog pitanja – pitanje svakodnevnog života. To je sistem u kojem se osećamo najprirodnije i najbezbednije. Drugo i još važnije – u ovih 17 godina postoji veoma gorko iskustvo Srba sa juga; kada je u pitanju njihov osećaj jesu li bili poštovani, voljeni, željeni, fizički bezbedni od strane svojih albanskih komšija – koji su većina. Uz to, svi etnički motivisani zločini koji su se dogodili, diskriminacija, konačno jedan opšti osećaj nedostatka tolerancije, sve se to događa u značajnom prisustvu međunarodne zajednice – vojnom, policijskom i administrativnom. To su dva razloga zašto Srbi sa Severa ne žele da budu deo tog sistema."

"Srbija je abnormalna, jer ima Kosovo u svom Ustavu a više od 113 zemalja je Kosovo priznalo, dok se ona ponaša kao da se to nije dogodilo. Kosovo je abnormalno, jer je to suverena zemlja, ali nije stvarno suverena, jer ima međunarodni protektorat, jer u svom Ustavu još uvek ima ograničenja kakva nijedna druga država nema, tako da mi u stvari pokušavamo da normalizujemo odnose između dve abnormalne države, a normalizovati odnose između dve abnormalne države znači da treba da prihvatimo to da su one abnormalne."

Samoopredeljenje zastupa stav da se Kosovo i Srbija prvo "normalizuju kao države", a potom će normalizacija odnosa biti normalna posledica, kaže Ahmeti.

Osim prema Srbiji, Ahmeti je posebno bio kritičan i prema kosovskoj vladi, naglašavajući da su u dijalogu koji sa jedne strane vodi kosovska vlada, odnosi između dve "zajednice", a ne "etniciteta" i dalje loši. Ahmeti se založio da se, umesto dijaloga "Kosova i Srbije o kosovskim Srbima" vode razgovori "Srba i Albanaca na Kosovu".

"Umesto verovanja u institucionalnu integraciju Srba na Kosovu, mi verujemo u socio-ekonomsku integraciju zajednica," istakao je Ahmeti, a ovakav stav je obrazložio posebno kritikom na račun principa pozitivne diskriminacije koja postoji kada su u pitanju srpski predstavnici u kosovskim institucijama.

Korupcija se ovim nije smanjila, samo ministri žive bolje, dodao je Ahmeti.

"Zato mi više verujemo u to da Srbi iz Gračanice prodaju svoju robu u Prištini. Verujemo više u zajednički rad Srba i Albanaca u fabrikama i u proizvodnji. Više verujemo u to da Srbi i Albanci zajedno idu na univerzitet, gde, ne za godinu dana, ali za deset godina – neće više biti važno da li se nazivaš Špend, ili Slobodan, već će važno biti to da li je sistem obrazovanja dobar, ekonomija dobra, imate li penzije," naveo je Ahmeti kao primer.

Samoopredeljenje se protivi dijalogu, jer je on "brzo rešenje" sa kojim se "pretvara" da je sve u redu, ali se sa njim ne rešava pitanje funkcionalnosti Kosova.

Veber: O dijalogu, promeni kursa politike EU prema Srbiji

Veber je, govoreći o birselskom dijalogu, istakao da su dva ključna problema za rešenja problema Beograda i Prištine – to što je Kosovo nezavisno, a istovremeno nema potpuni suverenitet, dok Srbija tretira KiM kao svoj deo teritorije, a, takođe, nema suverenitet nad njim; drugo – EU je podvojena kada je u pitanju nezavisnost Kosova, to jest, za EU je teško da ima fundementalan stav kada postoje zemlje članice koje ne priznaju Kosovo.

On je dodao i da se EU od proglašenja nezavisnosti Kosova, i u naredne tri godine – "pravila" da postoji napredak u integraciji Srbije u EU, dok se vlada Borisa Tadića istovremeno "pravila" da može da "ima i EU i Kosovo".

Veber je naveo i da nikada sličan pristup nije postojao u EU za rešavanje odnosa između dve strane, kao što je to u slučaju Beograda i Prištine, jer se ono rešava kroz EU integracije Srbije, što je, kako navodi, ogroman poduhvat.

On je istakao i da je plan primene Prvog Briselskog sporazuma bio veoma ambiciozan – 6 meseci, te da su svi znali da to nije realno, ali i da je to bilo neophodno. 

"Bilo kako bilo, danas smo u trećoj godini kašnjenja u implementaciji i to je veoma ozbiljno," rekao je Veber, navodeći da je još ozbiljnija politička kriza na Kosovu, koja je "dublja nego ikad" i da ona, sa druge strane, blokira i dijalog. 

Veber se dotakao i integracije Severa Kosova u kosovski sistem, navodeći da je ona preduslov za dijalog, nazvavši Sever "divljim zapadom."

Osvrćući se na pitanje "mešanja" Beograda, odnosno Srbije, on je rekao da ona nije fer za kosovske Albance, ali da istovremeno ne postoji "druga mogućnost".

Srbija se ne može zaobići, rekao je Veber, jer "kroz deceniju imamo istoriju manipulacije kosovskih Srba od strane Beograda", na šta je replicirala Lazarević, "dopunivši" da se Beograd ne može zaobići i zbog 100 godina kontinuiteta u državnosti na Kosovu i Metohiji.

"Želimo da budemo normalna zemlja. Želimo da budemo Slovenija…ali ne želimo da budemo poređeni sa Palestinom," zaključio je Špend Ahmeti u svom uvodnom izlaganju.

Lazarević: Samoopredeljenje postavlja trend "abnormalnosti" na Kosovu; Sever Kosova dokaz konstruktivnosti Beograda 

Nadovezujući se na Ahmetijevo izlaganje, programska menadžerka NVO "Centar za razvoj zajednica" iz severne Kosovske Mitrovice i urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević, opisala je "abnormalnost" Kosova, koju je Ahmeti naveo.

"Ja danas dolazim sa Kosova koje izgleda ovako – kosovski parlament je sedam meseci potpuno disfunkcionalan, sa protestima koje na prvom mestu predvodi Samoopredeljenje kojeg je g-din Ahmeti član," rekla je Lazarević.

Ona je podsetila na to da protesti traju godinu dana, a da su započeli kao "masovan i snažan" odgovor kosovskih Albanaca na "politički neiskusnu i nespretnu izjavu" tadašnjeg šefa Srpske liste u vreme kada je Srpska "započinjala svoje angažovanje u proces integracije u kosovski parlament", a nakon što su Albanci iz Đakovice grupi srpskih vernika i bivših stanovnika Đakovica zabranili da za Božić, pred crkvom u ovom gradu – zapale badnjak. Lazarević je dalje podsetila da su se protesti potom nastavili protiv kosovske vlade, pre svega principijelno protiv sporazuma iz Brisela i to u okviru tekućeg procesa normalizacije – u vreme kada Beograd, Priština i EU ulažu napore da se situacija normalizuje.

"Kada kažem 'disfunkcionalan parlament', to je samo deo trenutne abnormalnosti na Kosovu. U samom parlamentu se koristi nasilje u bukvalnom smislu reči – suzavac, Molotovljevi kokteli i druge zapaljive naprave, i to još u prisustvu, na primer, američkog, norveškog ambasadora, šefa kancelarije EU, koji svi zajedno sa ostalima u parlamentu očajnički pokušavaju da se sednice održe," objasnila je dalje Lazarević, dodavši:

"Svi vi koji pratite situaciju na Kosovu možete da vidite 'normalnu' sliku jedne abnormalne situacije koja trenutno odlazi sa Kosova – poslanike koji u parlamentu nose gas maske, policiju u skupštinskoj sali, suzavac. Vidite nasilje koje se dalje širi ulicama na Kosovu – opet suzavac, Molotovljevi kokteli, kola koja se pale. A onda ova vrsta abnormalnosti ide čak i dalje. Podsećam vas na fizičke napade na političko vođstvo na Kosovu, napade na privatnu imovinu kosovskih ministara, njihova vozila se takođe pale, a nedavno je Molotovljev koktel dva puta bačen – na prostorije rezidencije kosovske predsednice i na sud, dva puta je izvedena sinhronizovana serija paljenja automobila kosovskih institucija širom gradova na Kosovu."

Lazarevićeva je u daljoj replici na Ahmetijevo izlaganje rekla i da "ima potrebu da doda još jedan deo ove abnormalnost na Kosovu".

Pozitivna diskriminacija nije privilegija već hendikep

Lazarević je podsetila da princip tzv. pozitivne diskriminacije Srba postoji godinama unazad:

"Ono što bi trebalo da se zapitate kao većina jeste odakle ta pozitivna diskriminacija dolazi. Šta se to dogodilo pa da se uvodi pozitivna diskriminacija za manje od 5 odsto jednog naroda? Imate garantovana mesta za Srbe u parlamentu, postoji saglasnost zašto komandir policije (na Severu) treba da bude Srbin…To je zato što je srpsko stanovništvo u ovom trenutku svedeno upravo na manje od 5% u projektu u kojem je EU dozvolila Kosovu da bude država, ali ne kao jednonacionalna država, već multietnička država. Kao većina, vi sada morate da pokažete da ste prava multietnička država, ali onda imate problem i sa manje od 5 odsto stanovništva, jer ono ima "privilegije" u nečemu?! Prvo, to ne bih nazvala privilegijom, već bih to pre nazvala hendikepom, jer ako neko mora da mi pomaže, to nije moja privilegija – već me podseća u kakvoj bih diskriminaciji mogla da završim. I konačno, da li možete da zamislite multietničku državu gde manje od 5 odsto jednog stanovništva može da ugrozi 95 odsto drugog? Ne može, ugroženi su oni i to možete da vidite svuda na jugu."

"Svo ovo vreme se vrše napadi na šačicu preostalih Srba, koji su se odlučili na povratak. To su mahom stariji građani koji se vraćaju na jug Kosova. Ovi napadi nisu toliko u fokusu javnosti, zbog 'glavnog' nasilja koje se u ovom trenutku dešava, ali dozvolite da pomenem, radi se o napadima na crkve, skrnavljenju grobnica i nadgrobnih spomenika, paljenju i pljački domova povratnika…jedina razlika između napada na srpske povratnike sada i ranijih godina jeste u tome što je sama policija vrlo diskretna u vezi sa ovim napadima, ne kategorišući ih kao etnički motivisane zločine, već kao opšta krivična dela," rekla je ona.

Lazarević je pitala Ahmetija na koji će način Samoopredeljenje, kao ključna odgovorna stranka koja "postavlja trend abnormalnosti na Kosovu" – nasilja koje se trenutno odvija na Kosovu – sa svoje strane rešiti "abnormalnost" Kosova, koje se pre svega, po njenim rečima, odnosi na ozbiljno nasilje, te na taj način pomoći "manjinama", "drugim etničkim grupama", a "pre svega kosovskim Srbima" kako bi im pokazalo da se osećaju bezbedno i to onda kada su "same centralne demokratske institucije u tako velikoj opasnosti".

Odgovarajući na kritike na račun politike iz zvaničnog Beograda kojom se, kako se na panelu moglo čuti, sprečava integracija, Lazarević je rekla da je proces integracije koji se trenutno odvija na Severu od postizanja Briselskog sporazuma, "upravo dokaz konstruktivnosti Beograda" u tom dijalogu u odnosu sa kosovskim pregovaračima, priznavši da je to urađeno protiv volje Srba sa Severa, ali je "tim pre i dokaz te konstruktivnosti". Ona je podsetila na to da je 'preko noći' promenjeno kompletno dotadašnje političko rukovodstvo, uključujući i one najumerenije političke predstavnike, kao što je Oliver Ivanović, u čiju krivicu, kako je istakla, nisu uvereni ni međunarodni predstavnici, uprkos tome što je Ivanović osuđen za ratni zločin. 

"Beograd je zvanično uklonio srpske institucije, prvi put posle 100 godina. Raspustili su zvanične opštine. A da ne bi proizveli administrativni vakuum, te kako bi nas psihološki i fizički pripremili za taj proces integracije, investirano je u privremene organe kao u privremenu tampon zonu. Naterali su nas da učestvujemo u nečemu što je pre tri godine bilo nezamislivo, tako da je Beograd uspeo da 'nas ima' i za kosovske izbore. Uz podršku iz Beograda, odabrani su srpski kosovski gradonačelnici, kosovski ministri, ljudi koji učestvuju u kosovskim institucijama. Ako pogledamo dalje, sa podrškom Beograda, državne strukture na Severu, što je bilo nezamislivo, ukinute su – sudovi, civilna zaštita i mnoge druge. Dakle, u ovom trenutku ne može se reći da, iz vaše perspektive, Beograd ne igra konstruktivnu ulogu," rekla je Lazarević, koja je takođe istakla i da je ono što se trenutno dešava sa odnosom Beograda prema Severu potpuno drugačija slika od destabilizacije koja se dešava u Prištini.

Tribinu "Perspektive i scenariji procesa normalizacije između Srbije i Kosova" organizovala je fondacija "Hajnrih Bel".

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.