Ukoliko nema implementacije Briselskog sporazuma, nema ni sporazuma

Potpredsednica Demokratske stranke, Vesna Martinović i predsednik resornog odbora DS za pravdu, Vladimir Todorić, posetili su danas Sever Kosova u okviru predizborne kampanje i održali konferenciju za štampu. Vesna Martinović je  posetila opštinske odbore Kosovske Mitrovice i Leposavića, ali i Gnjilana, dok je Vladimir Todorić posetio Olivera Ivanovića, koji se od juče nalazi u pritvornoj jedinici u Severnoj Kosovskoj Mitrovici. Ovaj pravnik, urednik časopisa "Pravo i društvo", direktor Centra za novu politiku, autor dokumenta "Platforma za pregovore između Srbije i Kosova" iz 2010, doskorašnji analitičar, a u novije vreme i političar, dao je intervju za naš portal na kraju posete Severu Kosova. Sa Todorićem razgovaramo o poseti Ivanoviću, programu njegove stranke za Kosovo i Briselskom sporazumu.

Na današnjoj konferenciji za štampu  opštinskog odbora DS-a ste rekli da ste bili u privatnoj poseti Oliveru Ivanoviću?

Tako je, bila je privatna. Posetio sam svog dugogodišenjeg prijatelja Olivera Ivanovića u zatvoru i takođe mu preneo pozdrav i od predsednika DS-a, Dragana Đilasa, koji ga isto tako dugo godina poznaje i koji je sarađivao sa njim. Programi naše dve partije – GI SDP i DS na Kosovu i Metohiji su srodni i greška je što naše dve stranke nisu sarađivale na proteklim izborma. Krivicu za to najvećim delom snose oni ljudi koji su napustili stranku, koji su otišli sa Borisom Tadićem, među njima je i Goran Bogdanović.

Ipak, poseta se desila  u finišu predizborne kampanje, tri dana pred izborni dan?

Pa on je uhapšen u predizborno vreme i to u vreme lokalnih izbora na Kosovu. Sa druge strane, ne bih hteo da svojim komentarima otežam njegovu životnu situaciju, kao ni njegovu poziciju prema EULEX-u, ili Srbiji, koja je dala garancije za njega. Bilo je ljudski da ga posetim, ali svakako da nisam hteo da to medijski zloupotrebljavam, ali isto tako ne mislim da on sada treba da nestane iz medijskog prostora.

Utisak je da od onoga što je u medijima u Beogradu sa Kosova najčešće prisutno  jesu upravo vesti  o Ivanoviću?

Različiti su utisci. On je tu prisutan nekada na inicijativu samih novinara, manje kroz izjave zvaničnika. Ponavljam, ne bih hteo da na bilo koji način otežam njegovu situaciju. Naprotiv, ja smatram da na slobodi treba da dokaže svoju nevinost  i nadam se da će nastaviti svoje političko angažovanje.

Vratiću Vas na početak ovog razgovora. Pomenuli ste srodnost programa dve stranke. U čemu se konkretno ogleda ta sličnost na pitanju Kosova i Metohije?

Pa sama reč u nazivu Građanska inicijativa govori da je to građansko opredeljenje te političke opcije što je suština Demokratske stranke koja se već 24 godine profiliše kao građanska, sekularna, anacionalna stranka koja je otvorena za sve građane Srbije, bez obzira kojoj veri i naciji pripadaju, koja se zalaže za pravnu državu, koja se zalaže za tržišnu privredu. Ukoliko u nekom narednom periodu ne bude bilo nekih ličnih problema kojih je možda u prošlosti bilo, ne vidim razloga da se rasipa energija.

A ipak sama Demokratska stranka je unutar sebe rasula tu energiju?

Pa ja se ne bih više okretao ka prošlosti. Ne možemo da budemo optuženi za to da nismo diskutovali o svojim greškama. Mislim da  smo, naprotiv, pričali dosta o tome i da ćemo nastaviti u narednom periodu da jačamo stranku, naročito na onom mestima gde je nismo jačali, a jedna od njih je infrastruktura i program stranke koji se tiče Kosova i Metohije.

Prisutnost, pre svega vidljivost Demokratske stranke na  Severu Kosova je bila najistaknutija u periodu kada je strankom upravljao Boris Tadić i tokom 'misije' Borka Stefanovića, govorim o periodu od 2011. do 2013. Šta je to što vi, sada sa Đilasom na čelu, možete uraditi da postignete barem taj stepenu vidljivost i prisutnost ovde?

Taj deo politike s Borkom Stefanovićem je bio vidljiv jer je Demokratska stranka tada bila na vlasti. Demokratska stranka je tada bila odgovorna  za početak tehničkog dijaloga, kako se to tada nazivalo, i naravno da je to tada bilo vidljivije nego rad opozicije. Šta god ljudi mislili o radu Borka Stefanovića, u tom periodu rezultati su bili mnogo bolji u pogledu očuvanja srpskih institucija na Severu Kosova. Činjenica da smo tada imali blokade puteva i proteste zbog carinskog pečata, a da sada nemamo ni deseti deo tog protesta za mnogo veće ustupke koje je država napravila, upućuje nas  da moramo da napravimo jednu ozbiljnu analizu zašto je to tako.

Niste je napravili?

Da, evo reći ću vam. Ja ne mislim da sada niži nivo otpora građana dolazi zbog toga što građani podržavaju Briselski sporazum, već ipak govori o jednom drugačijem sistemu upravljanja, ne samo Severom Kosova i Metohije, nego i Srbijom i to jednom mnogo čvršćom rukom i nedemokratskim načinom upravljanja Srbijom. To podrazumeva i zavrtanje finansijske slavine i gašenje medijske slobode u samoj Srbiji, a što se oseća i ovde, kao i to da većina Srba na Kosovu i Metohiji, naročito na Severu, radi u javnom sektoru, odnosno u državnim institucijama, a ja sam zaista bio detaljno upoznat sa načinom instruiranja i naređivanja tim građanima koji rade u javnom sektoru – kako i kada da glasaju u svim onim lakrdijama od lokalnih izbora, od novembra pa naovamo. Drago mi je da se Demokratska stranka nije osramotila na takav način da je tretirala ljude kao neslobodne jedinke u svom tom periodu, pa makar su blokade puteva trajale i šest meseci.

Prethodno ste istakli građansku karakteristiku svoje partije, brigu o samim građanima. Šta ste konkrento uradili za srpske građane na Kosovu i Metohiji od kada se Demokratska stranka reformisala? Koje su aktivnosti Demokratske stranke bile vidljive za građansko društvo ovde na terenu?

Mi smo imali s jedne strane nesreću, a sa druge strane sreću, u vezi sa odlaskom ljudi oko Borisa Tadića; nesreća – što nisu otišli mnogo ranije i što su su svojim ostankom blokirali da se promene na terenu dese još pre godinu dana, a sreća je u tome da su napokon otišli. Mi nismo imali dovoljno vremena; 45 dana pred izbore nije dovoljan period, niti za tranziciju, niti za potpunu redefiniciju stranke koja je neophodna.

Ali aktivisti stranke ovde na terenu ostali su isti?

Ali aktivisti moraju da zastupaju politiku stranke koja mora biti mnogo glasnija i koja mora dospeti do građana. Ovi izbori su došli u vreme između tranzicije stranke, ali koje neće zaustaviti tu tranziciju; ona nije sasečena i mi ćemo napraviti jedan sasvim dobar rezultat sa kojim možemo nastaviti tranziciju stranke. Potrebno je dosta vremena i energije. Ja lično nameravam da se pitanjem Kosova i Metohije i odbora na Kosovu mnogo ozbiljnije pozabavim u narednom periodu. Možda sam ja previše iskren  za nekog ko se nije navikao na surovu realnost političkog života u Srbiji, ali ljudima treba pre svega reći činjenice u vezi sa sadašnjom situacijom na Kosovu i Metohiji i u vezi sa Briselskim sporazumom…iako još uvek nije bilo u ovom razgovoru ni jednog pitanja povodom toga?!

Pitaću vas i o tome. Čime ćete pridobiti glas srpskog birača sa Kosova i Metohije?

Da 'srpskog birača' – građanina na Kosovu i Metohiji. Pa čime se građanin uopšte može privući da glasa?!

Pa čime?

Ne nameravamo da kupimo njihov glas kao što se radilo u Srbiji. Mi ćemo izgraditi jednu stranku na mnogo čvrsćim osnovama od bilo koje druge stranke i gde će se jasno videti kriterijum napredovanja i kriterijum rezultata. Kao što je rekao Zoran Đinđić, etika rezultata mora da zameni etiku dobrih namera. Potrebno je pokazati rezultate. Čak i rezultati Borisa Tadića, odnosno posle pregovora koje je vodio Borko Stefanović su kud i kamo povoljniji bili u ono vreme, nego što su sada ovi. Mi smo praktično sada između srpskih institucija. Mi nemamo jasnu sliku oko toga sta će biti ZSO, niti koje će biti njene nadležnosti, niti da li će biti donet taj čuveni ustavni zakon. U ono vreme mi smo insistirali na nečemu što neki ljudi sada mogu da tvrde da je bilo pogrešno, ali je u to vreme omogućavalo i napredak u evropskim integracijama i očuvanje srpskih institucija na Kosovu. Zbog toga smo trpeli veliku kritiku liberalne javnosti u Srbiji koja je smatrala Kosovo balastom od koga se treba što pre otarasiti. Jasna politika po pitanju Briselskog sporazuma znači to da, kada smo se našli u situaciji da je sporazum postao realnost, i kada nismo mogli da utičemo na to da on ne postoji jer je stvoren potpisom premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija, u toj situaciji mi smo podržali  sporazum, ali smo insistirali na njegovoj  implementaciji. Mi ne podržavamo sam čin potpisivanja ukoliko on ne vodi do implementacije. Ukoliko se pokaže kao prevara, farsa i kao kupovina vremena da se zaboravi Kosovo…

Da li se pokazalo?

Nećemo to da tvrdimo. Dosta je vremena prošlo od aprila – skoro godinu dana. Pitanje je kako će izgledati ZSO, koje će biti njene nadležnosti, koje će opštine biti u nju uključene.

Da li vam je poznato u kojoj fazi formiranja je ZSO?

Te stvari nisu dovoljno transparentne, naročito u vezi sa donošenjem ustavnog zakona za  sprovođenje Briselskog sporazuma. Mi ćemo u narednom periodu gledati i paziti šta se tu dešava i bićemo konstruktivna opozicija, što znači da apriori ne rušimo,  nego čekamo da vidimo kako će se stvari odigrati.

Briselski pregovori, donošenje sporazuma su se odigravali daleko od očiju javnosti sprske zajednice na Kosovu. Kada biste kao analitičar pokušali da prepričate taj proces i približite tu priču prosečnom građaninu na KiM-u, šta biste rekli? Šta se tamo dogodilo?

Dogodila se implementacija Ahtisarijevog plana. Imali smo i jednu  farsu gde su glavni pregovarači, odnosno premijeri, bili ucenjeni sa jako slabom pregovaračkom pozicijom, s tim što je pozicija Ivice Dačića bila slabija od pozicije  Hašima Tačija, jer je Hašim Tači bio dominantna figura u sopstvenoj vladi, za razliku od Ivice Dačića koji, iako premijer, ipak je manji partner u vladi, a bio je i opterećen određenim aferama.

Ipak, šta se konkretno u Briselu dogodilo kad pominjete Ahtisarijev plan?

Konkretno se desilo to da ste imali izbore po kosovskim zakonima. Ovde se institucije više ne formiraju po zakonima Republike Srbije i to je ogromna promena. Znači, kada se institucije ovde konstituišu, one su u sklopu pravnog sistema Republike Kosovo, bez obzira koje su nalepnice na papirima na kojima se nalaze pečati ili memorandum Republike Kosovo. Ja sada ne znam kako da ovo predstavim, kao prevaru, ili kao ograničavanje građana od transparentnosti, jer po mišljenu političara koji su to potpisali, građani nisu dovoljno zreli da odmah budu upoznati sa svim elementima tog sporazuma. Ja mislim da oni (političari prim. red.) ni sami ne znaju posle izbora kako će nastaviti sa celom ovom pričom.

Mislite i na kosovsku i na srpsku stranu?

Zna se kako će kosovska da nastavi – da gura uz  pomoći Vašingtona kako bi zaokružila svoju državnost. E sad, kako će to da funkcioniše? Neki lideri odavde biće primorani da se sklone iz političkog života, umesto njih biće postavljeni ljudi koji nisu politički nezavisni, koji će se 'kljukati' donacijama i parama i tako će se, posle nekog vremena, potpuno i integrisati.

Da li je bilo važno uvažiti volju većine građana o čijoj se sudbini odlučuje na nekom pregovaračkom stolu?  

To je retoričko pitanje. Uspešna implementacija zavisi od većeg legitimiteta pregovaračkog tima. Znači, ukoliko su prisutni tu Srbi sa Kosova, veća je i šansa da se sporazum  implementira.

Zar  to nije i principijelno pitanje ?

Pa jeste, ali uvek postoji bojazan od problema u pregovaračkom timu  da će oni jednim glasom pričati,  ili će to biti neka prevara kao u Rambujeu – da se pozovu neki prihvatljivi Srbi sa Kosova samo da bi formalno predstavljali Srbe sa Kosova. EU nikad ne bi ušla ni u kakav dijalog i pregovore da nisu bili sigurni u rezultat koji će se desiti. Ne bi inače ulazili u nešto što bi podrivalo njihov sopstveni kredibilitet. Zar mislite da bi Ketrin Ešton rukovodila nekim dijalogom za koji se ne zna kako će se završiti na kraju?! Hoću da kažem da se sve znalo unapred. Mogu oni da se sastanu još pedeset puta, to je nebitno koliko su se puta sastajali i čija je značka veća, i ostale gluposti sa kojima se narod zamajava. Ovo je suštinski isto kao i Ahtisarijev plan, osim ukoliko ZSO ne bude imala suštinske nadležnosti, ili ukoliko se ne stvori ZSO na osnovu ovoga, pa se onda sama izbori za suštinske nadležnosti. Ono što bi bilo najoptimalnije jeste da nadležnosti ZSO budu formulisane i ostvarene tako da se neki delovi srpskog zakonodavstva primenjuju a da finansiranje tih oblasti ide direktno, a ne preko budžeta Republike Kosovo. Ipak, opet ostaje onaj problem da se zakoni  Republike Srbije više ne sprovode na teritoriji Severa Kosova od aprila prošle godine. Ali šta je bilo, bilo je, mi ne možemo da vratimo vreme kada je krenuo dijalog. Mi moramo da budemo pametniji i da shvatimo da nijedan interes Srba neće biti zaštićen ako  budemo išli glavom kroz zid i da se apriori suprotstavljamo međunarodnoj zajednici. Mi  moramo principijelno da postavimo stvar, da tražimo punu implementaciju Briselskog sporazuma. Ukoliko nema implementacije Briselskog sporazuma, onda nema ni sporazuma.

Niste mi odgovorili na konkretno pitanje zbog čega bi vam građani sa Severa Kosova dali glas?

Ponosni smo zbog toga što, dok je Demokratska stranka upravljala Srbijom, ostale su institucije Republike Srbije na Kosovu, iako su nas tada sve strane kritikovale. Ono što ćemo mi prvo raditi jeste da ćemo ohrabrivati politički život srpske zajednice na Severu Kosova  i u srpskim opštinama generalno i što nećemo iz Beograda slati njima izjave šta da kažu tog dana.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.