Turistička atrakcija Zubinog Potoka zarasla u korov. Ko je odgovoran?

Piše: Jelica Obradović

Ibarski Kolašin, kraj sa kojim drugujem već 15 godina. Sedam godina sam bila stanovnik Zubinog Potoka. Već četiri godine ne živim u ovom kraju, ali dolazim da osetim toplinu i tako milo treperenje srca kada ugledam veličanstvenu prirodu i sretnem drage rođake i prijatelje.

Za ovo vreme, koliko nisam stanovnik ovog kraja, mnogo toga se promenilo. Čini mi se nabolje. Urađeni su putevi, pešačke staze, odrađeno je osvetljenje, izgrađen je Dom zdravlja. Meni najlepše i najveličanstvenije u svemu jesu stepenice koje vode do vidikovca iznad Zubinog Potoka. Gledala sam ih na televiziji i oduševljavala se. 

Svaki prethodni put kada sam dolazila, vremenski uslovi nisu dozvoljavali da ih obiđem. Svojim prijateljima, u mestu gde trenutno živim, govorila sam da jedva čekam da moja noga kroči na "stepenice", a opisivala sam ih kao nešto vredno, što pored Gazivodskog jezera, Mokre gore i Berima, pod obavezno treba da obiđu. Doživljavala sam ih kao turističku atrakciju, izazov.

Došao je i taj dan ostvarenja moje želje. "Naoružala" sam se sportskom opremom, aparatom i puna euforije i adrenalina krenula put stepenica. Objasnili su mi rođaci gde se nalaze, ali kada sam stigla, nisam imala predstavu kuda da krenem…Meštanina koji je naišao zamolila sam da mi pokaže gde su.

Tešila sam se da nije toliko strašno, da je možda samo prilaz loš…A onda…

Pored uraslih i zapuštenih stepenika, naišla sam na izlomljene stepenike i gelendere, poskidane sijalice, a od kanti za otpad ostalo je svega tri. 

Na samom vrhu odakle se proteže pogled na meni drag kraj, sa pogledom na Ibar, Zubin Potok, Čitluk, Pridvoricu, sve do Ješe i Ugljara, ništa manje poražavajući prizor…Žao mi je što je ovakva lepota i dika dovedena u ovako očajno stanje… 

Pitam se – ko je odgovoran? Zašto su to dozvolili? Da li nešto što je urađeno da krasi jedan kraj, treba da bude ovako zapušteno? 

Nadam se da će ovoj lepoti da se vrati prvobitni sjaj i da će sve što je napravljeno da se neguje, a ne da se uništava.

(Potpisnica teksta je Jelica Obradović, bivša stanovnica Zubinog Potoka)



Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike "Građani pišu", potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.


 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.