Izborna kampanja u Srbiji odvija se u izrazito polarizovanom političkom okruženju, uz prijavljene slučajeve zastrašivanja aktivista, zabrinutost zbog tačnosti biračkog spiska i značajnu prednost vladajuće stranke u pristupu resursima. Istovremeno, medijsko okruženje ostaje opterećeno političkim i ekonomskim uticajima, dok pojedine ranije preporuke za unapređenje izbornog procesa nisu sprovedene.
Ovo su neki od ključnih nalaza privremenog izveštaja Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koji obuhvata period od 16. septembra do 7. oktobra, uoči vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar.
Zabrinutost zbog biračkog spiska i izborne administracije
Iako je Republička izborna komisija do sada ispoštovala zakonske rokove, sagovornici posmatračke misije izrazili su sumnju u nepristrasnost i političku neutralnost izbornih organa.
Posebnu zabrinutost izazivaju podaci iz Jedinstvenog biračkog spiska. Prema izveštaju, u spisku je 5. oktobra bilo upisano 6.450.053 birača, dok su učesnici izbornog procesa i mediji ukazivali na neuobičajeno veliki broj upisanih birača u pojedinim opštinama i na određenim adresama.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije javno objasnilo uočena odstupanja niti saopštilo da li ih ispituje, navodi ODIHR. Nadležno ministarstvo je tvrdnje o nepravilnostima okarakterisalo kao politički pristrasne.
Dodatni problem predstavlja rad Komisije za reviziju biračkog spiska. Iako je njen prvi izveštaj planiran do 28. oktobra, pojedini članovi naveli su da su pristup relevantnim bazama podataka dobili tek delimično, što je ograničilo mogućnost unakrsne provere podataka o prebivalištu i državljanstvu.
Prednost vladajuće stranke i prijavljeni pritisci
ODIHR navodi da kampanju obeležavaju izražena polarizacija i značajne razlike u resursima kojima raspolažu učesnici izbora, što, prema navodima više sagovornika misije, najviše pogoduje vladajućoj stranci.
Među spornim pitanjima izdvajaju se i jednokratne novčane isplate građanima, za koje su krajem avgusta opredeljena sredstva u ukupnom iznosu od gotovo milijardu evra. Pojedini učesnici izbora i organizacije civilnog društva ocenili su da takve mere predstavljaju zloupotrebu javnih resursa u predizbornom periodu.
Predstavnici izbornih lista prijavili su brojne slučajeve zastrašivanja svojih aktivista. Posmatrači i mediji zabeležili su i tenzije tokom ulične kampanje, uz pojedinačne slučajeve nasilja.
Izveštaj istovremeno ukazuje na nedostatke u sprovođenju pravila koja bi trebalo da spreče zloupotrebu javnih funkcija i budžetskih sredstava. Agencija za sprečavanje korupcije do tada je izrekla mere upozorenja za 17 javnih funkcionera, ali su sagovornici ODIHR-a ocenili da je praktična primena novih propisa i dalje ograničena.
Mediji pod političkim i ekonomskim pritiskom
Medijsko okruženje u Srbiji ostaje polarizovano, a zavisnost od javnog finansiranja i ograničeno tržište oglašavanja, prema oceni sagovornika ODIHR-a, izlažu medije političkim i ekonomskim uticajima.
Misija navodi da se većina nacionalnih i regionalnih televizijskih emitera doživljava kao naklonjena vlastima i Srpskoj naprednoj stranci. Istovremeno, kablovski emiteri N1 i Nova S prijavljuju prepreke u distribuciji preko operatora pod kontrolom Telekoma Srbija.
ODIHR ukazuje i na napade, zastrašivanje, kampanje blaćenja novinara i ometanje njihovog izveštavanja. Prema podacima iznetim na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara, u prvih osam meseci 2026. godine formirano je 99 predmeta koji se odnose na bezbednost novinara i medijskih radnika, a samo jedan okončan je pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Posebno se izdvaja podatak da je od 28. septembra do 4. oktobra čak 36 televizijskih emitera, uglavnom regionalnih, svakodnevno u udarnom terminu prenosilo celokupne govore Aleksandra Vučića sa skupova njegove izborne liste.
Regulatorno telo za elektronske medije počelo je nadzor nad 11 televizijskih pružalaca usluga, ali predlog da se uzorak proširi i na Informer TV nije usvojen zbog izjednačenog broja glasova u Savetu REM-a.
Dezinformacije i bezbednost posmatrača
Kampanja na društvenim mrežama u velikoj meri ostaje bez opšteg institucionalnog nadzora. ODIHR navodi da su sagovornici misije izrazili zabrinutost zbog dezinformacija i manipulativnog sadržaja koji se šire internetom, a dodatno ih pojačavaju tradicionalni mediji i javni funkcioneri.
U izveštaju se pominju i navodi o upotrebi „špijunskog softvera“ protiv pripadnika opozicije, studentskog pokreta i aktivista, kao i širi problemi u zaštiti digitalnih prava i podataka o ličnosti.
Pritisci su, prema navodima organizacija civilnog društva, prisutni i u radu domaćih posmatrača izbora. Pojedine organizacije prijavile su javne pritiske, verbalne i fizičke napade i izrazile zabrinutost za bezbednost svojih posmatrača.
Deo preporuka i dalje nije sproveden
Iako su izmene izbornog zakonodavstva iz 2025. i 2026. godine obuhvatile deo ranijih preporuka ODIHR-a, više važnih preporuka ostalo je neispunjeno. One se odnose na sprečavanje pritisaka i zastrašivanja birača, delotvornije sankcionisanje kršenja pravila kampanje i njenog finansiranja, sprečavanje zloupotrebe javnih resursa, nezavisnost i efikasan nadzor medijskog regulatora, kao i bezbednost novinara.
Sagovornici misije doveli su u pitanje i kvalitet konsultacija tokom izmena izbornih propisa, ukazujući da su pojedine izmene usvojene neposredno pred izbore, bez dovoljno vremena za njihovu doslednu primenu.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar. ODIHR je svoju posmatračku misiju uspostavio 16. septembra, a pored glavnog tima i dugoročnih posmatrača zatražio je od država članica OEBS-a da upute 300 kratkoročnih posmatrača za dan glasanja.
Studentska lista predata RIK-u: Četvoro sa UPKM-a među kandidatima za poslanike
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
