U istoj nedelji kada se obeležava 22. godišnjica početka NATO bombardovanja, na Kosovu se obeležava i godišnjica od kada je u selu Mala Kruša kod Orahovca ubijeno 114 Albanaca. Kao i prethodnih godina, kosovski mediji su tokom cele nedelje na naslovnicama izveštavaju o događajima koji su se krajem marta ’99 dogodili u ovom selu i Velikoj Kruši kod Orahovca.
Kosovski zvaničnici su tokom prethodna tri dana obilazili mesto na kojem su 1999. godine stradali stanovnici Velike i Male Kruše.
Prvo je Aljbin Kurti u petak posetio ova sela, kazavši da će u pregovorima sa Srbijom prioritetna pitanja biti „srpski zločini“ na Kosovu i nestali, dodajući da će tražiti pravdu i odgovornost.
Jedno od Kurtijevih predizbornih obećanje je otvaranje „Instituta za ratne zločine“, a sada je obećao da će njegova vlada stvoriti uslove da tužilaštvo bude „aktivno“, pravosuđe „efikasno“ – za suđenje i kažnjavanje zločinaca.
„Pravda nedostaje i naša je obaveza da maksimalno angažujemo budući institut za zločine počinjene tokom rata i aktiviranje Specijalnog tužilaštva, kako bismo mogli da zacelimo ratne rane, otkrivajući sudbinu nestalih i donošenje pravde“, kazao je Kurti u Kruši, ranije u petak.
Sa njim u društvu bila je i Vjosa Osmani, koja već godinama u javnom govoru insistira na povezivanju reči genocid i Srbija.
Sada je kazala da je Srbija počinila „dvostruki genocid“.
„Prikrivanje zločina je zločin sam po sebi. Ne dozvoljavajući otvaranje masovnih grobnica, negirajući zločine, genocid, ne izvinjavajući se i ne privodeći počinioce pravdi, Srbija čini ovaj dvostruki zločin“, istakla je Osmani.
Komentarišući događaje pre 22 godine, predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, kazao je da su i dalje otvorene „tri rane – masakr koji se dogodio, nepopunjeni grobovi i podsećanje da je Srbija otela naše voljene i nikada ih nije vratila, a treća rana je pravda koja nedostaje“.
Ova sela u Orahovcu su u prethodnim danima posetili i drugi politički predstavnici na Kosovu.
Slale su se poruke o tome da je ovaj deo Kosova „temelj kosovske slobode i nezavisnosti“, „epicentar žrtve“, pokazatelj „koliko je duga, teška i kolika je bila cena za slobodu“.
Za zločin u Maloj Kruši prošle godine u junu osuđen je Darko Tasić na zatvorsku kaznu od 22 godine, ali mu je Apelacioni sud u Prištini u decembru iste godine prepolovio zatvorsku kaznu na 11 godina.
Tasića je Osnovni sud u Prizrenu proglasio krivim po dvema tačkama optužnice – zbog skrnavljenja tela neidentifikovanih osoba, njihovog spaljivanja i bacanja u reku Drim i zbog konfiskacije imovine, pljačke, ilegalnog i namernog uništavanja imovine (paljenje kuće) u Maloj Kruši..
Godinu pre toga, sa druge strane, Miloš Petković je oslobođen optužbi za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u ovom selu, javila je tada RTV Mir.
Petković je uhapšen u Mađarskoj 06. septembra 2018. godine po međunarodnoj poternici koju je izdao EULEX. Bio je u pritvoru u Mađarskoj, gde je boravio sve do 17. maja 2019. godine kada je izručen kosovskim pravosudnim organima. Sve do izricanja oslobađajuće presude Petković je boravio u specijalnom zatvoru u Podujevu.
Pročitajte još:
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u Maloj Kruši je 25. i 26. marta 1999. godine ubijeno 114 muškaraca Albanaca.
Srpske snage započele su ofanzivu 25. marta protiv „OVK“ u selima između Prizrena i Orahovca (Bela Crkva, Celina, Velika Kruša, Mala Kruša).
Tog prvog dana pretpostavlja se da je ubijeno oko 12 ljudi na više mesta u ovom selu.
Već sledećeg dana, prema navodima ovog Fonda,“ srpski policajci praćeni lokalnim Srbima odvojili su više od 100 muškaraca od žena iz ovog kraja koje su potom sproveli do jedne kuće u selu gde su ih ubili iz automatskog oružja“. Kuća je potom spaljena a zatim minirana, dodaje se.
Posmrtni ostaci 85 meštana Male Kruše i dalje nisu pronađeni i njihova imena nalaze se na listi nestalih lica MKCK. „Pretpostavlja se da su ostaci spaljenih tela pokupljeni bagerom i bačeni u reku Beli Drim“, navode dalje iz Fonda za humanitarno pravo.
Delovi tela 17 meštana ubijenih u jednoj od kuća ili u pojedinačnim incidentima u selu ekshumirani su u selu i na obali reke Beli Drim u julu 1999. od strane britanskog forenzičkog tima u sastavu KFOR-a i kasnije identifikovani.
Događaji u Maloj Kruši bili su deo optužnice za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića i nekoliko drugih srpskih političkih i vojnih lidera.
Kako je Fond za humanitarno pravo naveo pre dve godine, za zločine na Kosovu tokom 1999. godine u Specijalizovanom sudu i sudovima opšte nadležnosti u Srbiji procesuirani su oni u kojima je ubijeno oko 200 Albanaca.
Iz Fonda su istakli da su se procesuirale uglavnom osobe nižeg ranga pri oružanim formacijama, dok je, sa izuzetkom nekolicine, upadljiv izostanak procesuiranja visokopozicioniranih oficira u čijim su se zonama odgovornosti ovakvi zločini događali.
Fond za humanitarno pravo takođe je naveo tada da je izostalo procesuiranje onih predmeta u kojima je i najveći i broj žrtava, jedan od njih je upravo Mala i Velika Kruša.
Jedna od tačaka Sporazuma koji je potpisan u Vašingtonu, kao i nove faze pregovora u Briselu između delegacija Beograda i Prištine, koja je pokrenuta od prošlog leta je pitanje razrešenja sudbine nestalih osoba. Poglavlje budućeg „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa“ o nestalima je već zaključeno, potvrdio je izaslanik EU za razgovore Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Od tada se aktuelizovala i tema nestalih, a pre svega iskopavanja, koja se, prema do sada javnosti dostupnim informacijama, vrše u Kiževaku kod Raške, na muslimanskom groblju u Kosovskoj Mitrovici, rejonu Orahovca i Prizrena.
U toku je proces identifikacije, kako se pretpostavlja, 16 posmrtnih ostataka pronađenih tokom prethodne godine na ukupno deset lokacija. Osim one u Kiževaku, posmrtni ostaci sa ostalih devet lokacija ekshumirani su na teritoriji Kosova, potvrdio je nedavno za KoSSev predsednik Komisije za nestala lica kosovske vlade, Ram Manaj (Ramë Manaj). Naveo je da su uzorci poslati na DNK analizu Međunarodnoj komisiji za nestale osobe (ICMP) odmah nakon ekshumacije, ali i da za sada nije stigao odgovor.
Srpska javnost uglavnom nije informisana o događajima u Velikoj i Maloj Kruši. Dugogodišnja je praksa na obe strane da se izveštava gotovo isključivo samo o onim zločinima u kojima su žrtve jednog naroda. Takođe, kako je juče upozorio YIHR, a ranijih godina i REKOM, praksa je i da se manipuliše i sa brojevima žrtava od strane zvaničnih institucija i zvaničnika. Za zločin u Maloj Kriši se često u prištinskim medijima može naići na različite brojeve.
YIHR je u jučerašnjem saopštenju, kao primer manipulisanja brojevima, naveo način na koji su kosovska i srpska strana izveštavale ove nedelje o žrtvama bombardovanja i pozvao zvaničnike i javnost da koriste poimenični popis svih žrtava koji je uradio Fond za humanitarno pravo.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
