Suđenja za ratne zločine na Kosovu i dalje na početku

Fond za humanitarno pravo Kosova
FOTO: FHPK/Facebook

Kosovsko pravosuđe se nalazi tek na početku jednog ogromnog zadatka: da obezbedi pravdu za žrtve ratnih zločina i njihove porodice. Preuranjena je ocena EULEX-a da je kosovsko pravosuđe sposobno da samostalno preuzme progon ratnih zločina, te da više nije potrebna međunarodna asistencija na ovom polju, a to je pokazala prošla godina, ocenio je Fond za humanitarno pravo sa Kosova u svom najnovijem izveštaju o stanju u kosovskom pravosuđu. Glavni pretresi po optužnicama za ratne zločine traju nedozvoljeno dugo, uključujući i pritvor optuženih. Sudski savet Kosova i Tužilački savet Kosova moraju takođe po hitnom postupku da reše pitanje prevođenja sudskih i tužilačkih odluka na jezike manjinskih naroda, a od neprocenjive važnosti je uspostavljanje saradnje između pravosudnih kosovskih i srpskih organa.

Protekla godina je bila specifična jer je to bila prva godina od oružanog sukoba u kojoj su se kosovske pravosudne institucije potpuno samostalno i bez međunarodnih sudija i tužilaca nosile sa najtežim krivičnim predmetima, poput onih po optužbama za ratne zločine, istakao je FHP u svom izveštaju.

Prve pripreme oko preuzimanja isključive nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina od strane kosovskih sudova počele su krajem 2018. godine, donošenjem novog Zakona o sudovima.

Potom je kosovsko tužilaštvo u februaru naredne godine, kada je FHP i nadgledao sudske procese, usvojilo Strategiju o ratnim zločinima, dokument kojim je oko 900 predmeta ratnih zločina, kao i predmeta nestalih lica, EULEX do kraja decembra 2018. godine preneo u isključivu nadležnost specijalnog tužilaštva.

U drugoj polovini jula 2019, izvršene su izmene Zakonika o krivičnom postupku u pogledu suđenja u odsustvu, i to u odnosu na krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog krivičnog prava, počinjena u periodu od januara 1990. do juna 1999. godine. Ovim izmenama obuhvaćeni su ratni zločini počinjeni na Kosovu za vreme oružanog sukoba.

Inače, Zakonom o sudovima obavljena je reorganizacija sudova na Kosovu, što se najviše odrazilo na rad i organizaciju Osnovnog suda u Prištini, kao i Apelacionog suda, u okviru kojih su formirana specijalna odeljenja koja će biti isključivo nadležna za postupanje po optužnicama Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova i ova odeljenja su isključivo nadležna i za postupanja po optužnicama za ratne zločine.

Prema novom Zakonu o sudovima, Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini postupa po optužnicama Kancelarije specijalnog tužilaštva u kojima nije okončan postupak ocene optužnice, odnosno nije završena početna rasprava. U predmetima u kojima je postupak ocene optužnice okončan, krivični postupci će biti nastavljeni pred ostalim nadležnim osnovnim sudovima do njihovog okončanja.

Sada je Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini nadležno i u slučajevima kada Apelacioni sud, u postupku po žalbi/žalbama na odluke sudija prethodnog postupka o oceni optužnice (bez obzira koje je odeljenje osnovnog suda donelo odluku o oceni), svojom odlukom
vrati na ponovno odlučivanje predmete u kojima su konstatovane bitne povrede
krivičnog postupka u postupku ocene optužnica.
Takođe, Specijalno veće Apelacionog suda odlučuje po žalbama u predmetima koji su pri
ovom sudu primljeni nakon stupanja na snagu novog Zakona o sudovima.

Koje postupke je pratio FHP?

Posmatrači FHP Kosovo su od januara do decembra prošle godine pratili 40 zasedanja sudova u 6 krivičnih predmeta po optužbama za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, kao i u jednom predmetu koji je povezan sa suđenjima za ratne zločine (slučaj Drenica – kada su pojedini optuženi za ratni zločin terećeni i za bekstvo iz Kliničko-bolničkog centra u Prištini, gde su boravili u vreme kada se protiv njih odvijao krivični postupak).

U pitanju su bili postupci pred prvostepenim sudovima, uglavnom pred Specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini, kao i analize nastavaka glavnih pretresa koji su ranijih godina započeti pred odeljenjima za teška krivična dela osnovnih sudova u Prizrenu i Peći.

U izveštajnom periodu praćena su i pojedina suđenja koja su se odnosila na događaje koji su se odigrali za vreme oružanog sukoba na Kosovu, ali i ona koja su imala politički karakter, kao što je sudski postupak protiv Nedeljka Spasojevića u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, kao i predmet protiv Ivana Todosijevića u vezi sa izjavom o Račku i albanskim teroristima.

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je prošle godine tri optužnice protiv četvorice optuženih: Zorana Đokića, Nenada Arsića, Zlatana Krstića i Destana Šabanaja.

Takođe, do kraja protekle godine, ostali osumnjičeni, čije je predmete FHP pratio, a koji su uhapšeni, i dalje se nalaze u pritvoru, uz istražni postupak protiv ovih lica.

Praćeni su sudski postupci protiv Miloša Petkovića, Šemsije Garaja (Shemsija Garaj) Zlatana Krstića, Gorana Stanišića, Destana Šabanaja (Shabanaj), Darka Tasića, Zorana Đokića, Nenada Arsića, Zorana Vukotića, Milorada Zajića, Nedeljka Spasojevića (i drugih), Ivana Todosijevića, Emruša Tačija (Emrush Thaçi) (i drugih), Remzije Šalje (Remzija Shala), Skendera Bisljimija (Bislimi) i Ramiza Džogovića.

U većini ovih slučajeva, u pitanju su suđenja za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, i sa izuzetkom jednog među njima koji se ticao zločina koji su počinili pripadnici OVK, svi ostali se pripisuju srpskim snagama tokom rata na Kosovu ’99:

  • Protiv Miloša Petkovića (uhapšen po međunarodnoj poternici 26. septembra 2018. u Mađarskoj, isporučen Prištini maja 2019.) za zločin u naselju Tikveš u Klini, 27. marta 1999.
  • Protiv Šemsija Garaja (uhapšen 11. aprila 2019.) za zločin u Maloj Kruši 25. i 26. marta 1999., kod Prizrena i protiv Darka Tasića (uhapšen na Brnjaku 22. novembra 2017.) za zločin u istom mestu od 25. do 27. marta.
  • Protiv Zlatana Krstića (uhapšen 12. aprila 2019.) i Destana Šabanaja (uhapšen 14. juna 2019. na Brnjaku) – za zločin u selu Gornje Nerodimlje kod Uroševca 26. marta 1999.
  • Protiv Gorana Stanišića (uhapšen 20. jula 2019. na Jarinju) za ratni zločin u selu Slovinje kod Lipljana, 15. i 16. aprila 1999.
  • Protiv Ramiza Džogovića (pritvoren početkom oktobra 2019.) za zločin 29. avgusta 1998. godine u selu Sušica kod Istoka.
  • Protiv Zorana Đokića (uhapšen na Jarinju 1. februara 2019.) za zločin u naselju Kristal u Peći za više krivičnih dela, marta i maja 1999.
  • Protiv Nenada Arsića (uhapšen na Merdaru 21. oktobra 2019.) za zločin 21. maja 1999. protiv porodice Šalja (Shala) iz Prištine.
  • Protiv Zorana Vukotića (uhapšen 10. maja 2016. godine u okolini Nikšića po poternici EULEX-a, a kosovskom pravosuđu izručen je krajem 2016. godine) za zločin u Vučitrnu od maja do juna 1999. godine.
  • Protiv Milorada Zajića (uhapšen 19. marta 2018, u Klini) za napad na selo Duš kod Kline, leta 1998. godine.
  • Protiv Remzija Šalje (Shala) (uhapšen 24. maja 2019. po međunarodnoj poternici) za zločin u selu Dulje, kod Suve Reke, 26. juna 1998. godine (do sada jedini slučaj za koji se terete pripadnici OVK). Osuđen je na 14 godina zatvora za ubistvo Hadžija Pertešija prvostepenom presudom, a u drugostepenom postupku na 10.
  • Skender Bisljimi (Bislimi) (uhapšen po međunarodnoj poternici u BiH, 30. jula 2016; četiri dana ranije za isto delo u istoj državi uhapšen je Ivan Radivojević) – za ratni zločin u Kosovu Polju, 26. marta 1999.

U sekciji praćenja predmeta povezanih sa ratnim zločinima koji imaju etničku ili političku pozadinu, FHP je prošle godine pratio predmete:

  • Protiv osumnjičenih za umešanost u ubistvo lidera GI SDP, Olivera Ivanovića – Nedeljka Spasojevića i drugih.

Tokom sudskih ročišta za ovaj slučaj FHP je ocenio da nemogućnost tužilaštva da optuženima i njihovoj odbrani obezbedi pristup dokumentaciji na maternjem jeziku predstavlja „grubo kršenje elementarnih prava optuženih, povredu zakonskih odredbi i međunarodnih propisa“.

  • U ovoj grupi predmeta FHP je pratio postupak i protiv nekadašnjeg kosovskog ministra za lokalnu upravu i opštinsku administraciju, to jest, i dalje aktuelnog predsednika privremenog organa Zvečan, Ivana Todosijevića.

Todosijević je 5. decembra prošle godine osuđen u prvostepenom postupku na dve godine za krivično delo podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemire i netoleranciju.

FHP podseća na njegov govor od 24. marta 2019. u kojem je istakao da je „masakr u Račku izmišljotina, nazivajući Albance teroristima i ubicama, koji su na Kosovu za vreme ratnog sukoba počinili najviše zločina“, zbog čega ga je ubrzo tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj i smenio.

Todosijević je tokom saslušanja u tužilaštvu 30. maja, prema navodima FHP, saopštio da nije ima nameru da bilo koga povredi te da mu je žao zbog toga što je rekao i da se kaje zbog svog postupka.

Naglasivši da nisu imali pristup pisanom obrazloženju presude, FHP je istakao da je ovaj slučaj pratila velika politizacija na obe strane u javnosti, a posebno nakon objavljivanja presude.

„Posebno su oštre bile reakcije i negodovanja srpske javnosti na severu Kosova i šire u Srbiji, ali nisu nedostajale ni one ohrabrujuće za suđenje i odluku izrečenu Todosijeviću od strane albanske javnosti. Ovakva politizacija objektivno predstavlja velik pritisak na pravosuđe i može da utiče i omete rad sudova. Sudovi moraju da budu nezavisni u sprovođenju zakona i ne smeju biti objekat političkog pritiska ili ucene kada se njihov rad ne sviđa nekom u vlasti. Na primer, predsednik političke organizacije Srpske liste Goran Rakić je na dan objavljivanja presude izjavio: ‘Ako Todosijeviću bude potvrđena kazna efektivnog zatvora, udaljavamo se iz svih institucija’. Izjave poput ove Rakićeve predstavljaju direktnu političku ucenu i uslovljavanje putem direktnog mešanja u nezavisnost pravosuđa“, dodaju iz FHP.

Ukazujući na ono što su ocenili sa jedne strane kao nedostatke postupka, a sa druge i njegovu ispravnost, Fond za humanitarno pravo smatra da je zatvorska kazna od dve godine strožija nego što bi trebalo da bude.

„FHP Kosovo ne želi da utiče na nezavisnost pravosuđa, a ni na zakonom predviđenu slobodu ocene dokaza od strane sudova, ali smatra da je kazna zatvora izrečena optuženom strožija nego što bi to trebalo da bude. U konkretnom slučaju, nastupom optuženog nisu izazvane posledice predviđene zakonom, sem polarizacije na nacionalnoj osnovi. Sigurno je i da su porodice žrtava pomenutog zločina povređene. Ipak, kažnjavanje Todosijevića je moglo da posluži kao primer i izricanjem blaže kazne“, poručuju iz FHP.

Fond za humanitarno pravo je takođe istakao da su u ovom, ali i u drugim slučajevima, trebalo da reaguju kosovski pravosudni organi.

„Jer je zadnjih godina bilo pojava nastupa ili izjašnjavanja zvaničnika pri državnim institucijama, koje izazivaju polarizaciju i ne doprinose mirnom, multinacionalnom suživotu na Kosovu“, navode iz ove poznate civilne organizacije.

Predmet Tužilac protiv Ivana Todosijevića treba da posluži kao pretendent da organi gonjenja treba uvek da reaguju u sličnim slučajevima, bez obzira na nacionalnu pripadnost počinioca ovog krivičnog dela. Svrha izricanja sudskih odluka je da, pored ostalog, imaju i preventivnu ulogu. Presuda Todosijeviću treba da utiče na buduće moguće počinioce ovog krivičnog dela, da svojim javnim istupima ne izazivaju uznemirenje javnosti, posebno ne u multinacionalnim sredinama, kao i da imaju na umu da njihovi javni nastupi uvek imaju veliku političku težinu, čak i kada nastupaju u svojstvu građana, a ne predstavnika vlasti javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala.

Preuranjena ocena da je kosovsko pravosuđe spremno da samostalno procesuira ratne zločine

UNMIK i EULEX, koji su bili zaduženi za pravosuđe nakon oružanog sukoba, istraživali su preko 1.100 predmeta za ratne zločine (od krivičnih prijava i rešenja za sprovođenje istrage do optužnica). Do kraja 2018. godine, oko 900 nerešenih predmeta preneto je u nadležnost kosovskog pravosuđa.

“Tempo kojim su se organi gonjenja na Kosovu do sada bavili rešavanjem ovih predmeta ne obećava i može se zaključiti da se pravosuđe u celosti nalazi tek na početku jednog ogromnog zadatka da obezbedi pravdu za žrtve i njihove porodice, kao i da identifikuje počinioce ovih zločina, ustanovi njihovu krivicu i kazni ih prema zakonu”, istakao je FHP Kosovo.

Iako je EULEX ugasio svoje izvršne funkcije sa političkim obrazloženjem da je kosovsko pravosuđe sposobno da samostalno preuzme progon ratnih zločina i da više nije potrebna međunarodna asistencija na ovom polju, Fond za humanitarno pravo je ocenio da je “nažalost, protekla godina pokazala da je ova ocena bila preuranjena”.

“I to nije propust koji se može pripisati samo nekolicini tužilaca i sudija koji nose ovo breme na leđima, već je u pitanju propust zakonodavne i izvršne vlasti, kao i nadležnih pravosudnih institucija – u ovaj zadatak trebalo je da se investira mnogo više, pre svega u profesionalne resurse i kadrovsko jačanje”, naveo je FHP.

Iz tih razloga, povećanje broja sudija i tužilaca koji će se isključivo baviti ratnim zločinima predstavlja prvu i prioritetnu preporuku FHP-a Kosovo.

Uz njihov povećani broj, FHP naglašava da je potrebno obezbediti i adekvatan rast i specijalizaciju policijskih odeljenja koja su zadužena za istraživanje ratnih zločina, kao i pomoćnih službi u tužilaštvima i sudovima koje su nadležne za procesuiranje ratnih zločina.

“Ovo će biti glavni podsticaj da se pravosuđe odmakne od bledog starta u progonu ratnih zločina”, naglasili su, dodajući kao preporuku ulaganje u profesionalno usavršavanje tužilačkog i sudskog sitema, kada je u pitanju progon ratnih zločina.

“Jer je slaba profesionalna pripremljenost nosilaca pravosudnih funkcija jedan od najozbiljnijih problema kosovskog pravosuđa. Tužioci i sudije koji su trenutno nadležni za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina uglavnom nemaju dovoljno iskustva u procesuiranju ovih zločina, koji su po svojoj prirodi veoma specifični, te zahtevaju dobro poznavanje međunarodnih standarda, primenu stečenih iskustava, kao i ekspeditivnost u postupanju”.

Nedozvoljeno dugi sudski postupci

Glavni pretresi po optužnicama za ratne zločine, koji su se odvijali prošle godine trajali su nedozvoljeno dugo, čak i u slučajevima kada su se optuženi nalazili u pritvoru, još je jedna od konstatacija Fonda za humanitarno pravo. Naglasili su potrebu da se u pogledu dužine trajanja glavnih pretresa u kojima se optuženi nalaze u pritvoru, pretresna veća pridržavaju strogih odredbi Zakonika o krivičnom postupku

“I odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, u delovima koji govore o pravičnom i fer suđenju, predviđaju suđenje u razumnom roku u slučajevima kada se optuženi nalaze u pritvoru. Takođe, nakon okončanja postupaka ocene optužnice, pretresna veća u fazi priprema za otvaranje glavnog pretresa treba da obave adekvatne pripreme, kako bi glavni pretresi bili okončani u zakonom predviđenim rokovima. Prolongiranje glavnih pretresa, koje nije obrazloženo brojem svedoka, trebalo bi da bude izbegnuto. Pretresi moraju biti okončani u zakonom predviđenim rokovima. Svako produženje prejudicira odluku o kažnjavanju”, navodi se u izveštaju FHP.

Sudovi na Kosovu su od pre nekoliko godina počeli sa postavljanjem sudskih odluka na službenu internet stranicu Sudskog saveta Kosova. Međutim, pretraživanje ovih presuda je jako otežano, čak i u slučajevima kada se poseduje sudski broj predmeta.

Kako bi se olakšao pristup presudama, FHP je preporučio određivanje jedinstvenih i uprošćenih standarda u pretraživanju (redigovanih) sudskih odluka.

Hitno rešiti pitanje lošeg prevoda na srpski

I tokom 2019, ponavljala su se suđenja za ratne zločine, kao i po drugim optužbama u kojima su optuženi uglavnom bili Srbi, a u kojima je prevod na srpski jezik bio loš, uključujući i nekvalitetne prevode sudske dokumentacije.

“Prevedena sudska dokumentacija na srpski jezik je u pojedinim slučajevima čak i nerazumljiva”, navodi se u izveštaju uz preporuku:

“Sudski savet Kosova i Tužilački savet Kosova moraju po hitnom postupku da reše pitanje prevođenja sudskih i tužilačkih odluka na jezike manjina, kao i da preduzmu mere na poboljšanju kvaliteta prevođenja u toku zasedanja sudova ili saslušanja od strane tužilaštva, jer su u izveštajnom periodu prevodi u toku zasedanja sudova na srpski bili potpuno nejasni”.

Kao pozitivan primer izdvojili su Odeljenje za teške zločine Osnovnog suda u Prizrenu.

Konačno, preporuka FHP Kosovo se tiče i uspostavljanja saradnje između kosovskih i srpskih pravosudnih insititucija.

“FHP Kosovo je u više navrata svojim preporukama isticao da je od neprocenjive važnosti uspostavljanje pravne saradnje između Kosova i Srbije. Imajući u vidu trenutnu političku situaciju punu intenzivnih aktivnosti, a posebno insistiranje međunarodne zajednice na nastavku političkih pregovora sa Srbijom, smatramo da je veoma važno da se u dnevni red ovih pregovora uvrste pitanje međunarodne pravne saradnje sa Srbijom i pružanje međusobne pravne pomoći. Uspostavljanje međunarodne pravne saradnje je od ključne važnosti za uspostavljanje komunikacije između pravosudnih institucija Kosova i Srbije, a time i za uspešnije procesuiranje ratnih zločina”.

Protiv omogućavanja suđenja u odsustvu

Tokom protekle godine usvojene su i stupile su na snagu izmene kosovskog Zakona o krivičnom postupku (br. 04/L-123 koje su stupile na snagu 19. jula 2019. godine), kojima je omogućeno suđenje u odsustvu za krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog krivičnog prava, koja su počinjena u periodu od januara 1990. do juna 1999. godine. FHP Kosovo je bio protiv ovih izmena smatrajući da se suđenjima u odsustvu krše odredbe međunarodnih propisa, međunarodne konvencije (posebno član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koji se odnosi na pravično i fer suđenje), Pakt o ljudskim pravima i slobodama, kao i međunarodni standardi.

U međuvremenu je kosovska ministarka pravde Aljbulejna Hadžiu (Albulena Haxhiu) najavila uvođenje novih odredbi u predlog Zakonika o krivičnom postupku, kojima bi se omogućilo suđenje u odsustvu i za sva ostala krivična dela. Izmena je inače već integrisana u predlog novog Zakonika o krivičnom postupku, koji je dostupan na službenoj internet stranici Skupštine Kosova.

I kod ove izmene, FHP Kosovo i dalje ostaje pri ranije utvrđenom stavu o suprotstavljanju suđenjima u odsustvu, bez obzira na vrstu krivičnog dela, predlažući zakonodavnoj komisiji Skupštine Kosova da iz predloga novog Zakonika o krivičnom postupku izbaci predviđene odredbe koje se odnose na suđenja u odsustvu.

Fond za humanitarno pravo je pripremajući izveštaj imao pristup sudskoj dokumentaciji koji je omogućen zahvaljujući saradnji sa Sudskim savetom Kosova.

„Pristup sudskoj dokumentaciji omogućio je da FHP Kosovo obavi profesionalnu analizu krivičnih postupaka koji su se odvijali u izveštajnom periodu“, naglasila je ova civilna organizacija.

Ceo izveštaj o radu kosovskog pravosuđa „Suđenje za ratne zločine – i dalje na početku“ dostupan je u trojezičnoj verziji OVDE. Sadržaj na srpskom počinje od 172. strane.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.