Mesec dana od usvajanja „Zakona o slobodi vjerosipovesti“ protesti vernika u Crnoj Gori, ali i zemljama regiona, ne jenjavaju. Između mirnih protesta poslednjih dana dogodili su se i incidenti na crnogorskim ulicama. Ipak, protesti u vidu litije koje organizuje Mitropolija crnogorsko-primorska i tri eparhije u Crnoj Gori, ali i eparhije SPC širom regiona, ostaju mnogoljudne i dostojanstvene, sa pozivima da nema mesta nasilju. Danas, po prvi put, litija se organizuje i na Severu Kosova.
Nakon litija u Novom Pazaru i Gračanici, Eparhija raško-prizrenska danas, u znak podrške Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori organizuje i litiju na Severu. Kretaće se od Hrama svetog Đorđa u Zvečanu, do Hrama Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, a nakon večernjeg koje je počelo u 16 sati u ovom hramu.
Uz vladiku raško-prizrenskog Teodosija, tu su predstavnici Srpske liste i gradonačelnici opština sa srpskom većinom.
Episkop raško-prizrenski Teodosije pozvao ranije tokom nedelje građane, ne samo iz Zvečana i Kosovske Mitrovice, već i iz drugih opština sa severa Kosova, da se pridruže litiji i molebanu i na taj način iskažu podršku za očuvanje srpskih svetinja u Crnoj Gori – Ostroga, Cetinjskog manastira, Morače i drugih crkava.
Ovo će biti treća litija u organizaciji ERP KiM, međutim, njeni klerici su pružali podršku litijama i u Crnoj Gori. Tako je iguman manastira Draganca, Ilarion (Lupulović), sredinom ovog meseca predvodio jednu od litija u Podgorici, a u njegovoj pratnji bio je i otac Petar iz manastira Visoki Dečani, dok su prethodno vladika i sveštenstvo učestvovali na skupovima u Podgorici.
„Zakon o slobodi vjeroispovesti“, koji je najpre predložila crnogorska vlada, a 27. decembra i usvojila Skupština, zategao je odnose između SPC i crnogorskih vlasti i to zbog člana koji predviđa da sve verske zajednice, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva, moraju dokazati da su pre 1918. godine bile vlasnice crkvene imovine, inače će im ona biti oduzeta.
Neposredno nakon usvajanja zakona u parlamentu Crne Gore, oglasila se i Eparhija raško-prizrenska, ističući strahovanje da bi primena ovog zakona u Crnoj Gori, mogla uskoro da se kao model prenese i na Kosovo i Metohiju.
„Podsećamo vlasti u Crnoj Gori da svojim nepromišljenim odlukama mogu neposredno da ugroze prava i slobode naše Crkve na Kosovu i Metohiji i posebno očuvanje naših drevnih kosovsko-metohijskih svetinja“, poručila je tada ERP u saopštenju.
S jedne strane, SPC, ali u prvom redu Mitropolija crnogorsko-primorska, zakon smatra antidemokratskim i diskriminatorskim, uz ocenu da „omogućava otimanje i skrnavljenje svetinja, ali i gaženje zaveštanja njihovih ktitora i zadužbinara koji su ih posvetili Crkvi i Bogu posvećivali, a ne bilo kojoj državi ili vlasti“, dok ih vladajuća stranka DPS i njen lider, predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, demantuju i okrivljuju za „laži i manipulacije“ i zloupotrebu vernika.
Kritike zbog novonastale situacije u Crnoj Gori trpi i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. S jedne strane, srpska opozicija ga okrivljuje da na diplomatskom nivou nije učinio dovoljno kako bi sprečio usvajanje ovog zakona, zato što ga, kako oni smatraju, zajedno sa crnogorskim predsednikom podržava; dok ga, s druge strane, grupa aktivista građanskog društva okrivljuje za pokušaj destabilizacije Crne Gore.
U ovoj situaciji MCP šalje poruke o neophodnosti razdvajanja protesta od politike.
Zbog ovog zakona, Ustavnom sudu u Crnoj Gori predato je tri inicijative za ocenu ustavnosti.
Osim inicijative koju je podnela grupa beogradskih advokata, 17. januara stigle su i inicijative Svetog arhijerejskog sinoda SPC i Srpske patrijaršije iz Beograda, čiji je zastupnik patrijarh srpski Irinej.
U vezi sa situacijom u Crnoj Gori pokrenute su i tri peticije. Prvo je pokrenut tzv. Apel 88, koji je incijalno potpisalo 88 intelektualaca iz Srbije i iz regiona, a pokrenuo Helsinški odbor u Beogradu, u kojem se okrivljuje Srbija za destabilizaciju Crne Gore, za kojim je odmah pokrenuta druga online peticija sa suprotnim sadržajem, da bi onda grupa od 100 srpskih akademika i aktivista pokrenula apel sa takođe suprotnim sadržajem od Apela 88, tražeći zaštitu imovine SPC u Crnoj Gori.
Protestne šetnje održavaju se u Crnoj Gori dva puta nedeljno, do sada su protesti organizovani skoro u svim mestima Crne Gore – Podgorici, Nikšiću, Bijelom Polju, Beranama, Pljevljima, Baru, Herceg Novom, Danilovgradu, Sinjajevini, na Žabljaku, itd.
KoSSev uživo prati litije i moleban od Zvečana do Kosovke Mitrovice:
Šta se sve dogodilo nakon usvajanja spornog zakona u crnogorskom parlamentu čitajte u nastavku:
Iguman Ilarion u Podgorici: Čuvajte čojstvo koje su vam preneli naši stari
Šetnja podrške u Gračanici: „Kad nam diraju najsvetije, mi smo jedinstveni“
Episkopski savet SPC CG sa patrijarhom, Eparhija raško-prizrenska u litijama podrške Mitropoliji
Vučić neće u Crnu Goru: „Moja privatna poseta nije po volji crnogorskom režimu“
Stojanović: Sukob Srbije i Crne Gore, sumnja se, zakuvan u kuhinji Bebe Popovića
Apel akademika i aktivista: Da se u Crnoj Gori zaštiti imovina SPC i pravo ljudi na miran protest
Eparhija raško-prizrenska poziva na moleban podrške svetinjama u Crnoj Gori, protesti ne jenjavaju
Vučić: Odluka o poseti Crnoj Gori u narednih 36 sati
Posle usvajanja zakona u Crnoj Gori: SPC negoduje, opozicija u pritvoru, protest u Beogradu…
Sabor SPC u Nikšiću: Moštima protiv Predloga zakona, mošti Sv. Vasilija noćas ostaju u Nikšiću
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
