Iguman Ilarion u Podgorici: Čuvajte čojstvo koje su vam preneli naši stari

Ove litije su već pobedile zato što je lepota jača od rugla. Lepota će spasiti svet i već ga spasava, kazao je iguman Draganca Ilarion (Lupulović), sinoć u Podgorici, na jednom od najmasovnijih skupova do sada od decembra – od kada se širom Crne Gore održavaju masovni protesti protiv usvojenog „Zakona o slobodi vjeroispovesti“.

„Govori pesnik domovina se brani lepotom i lepim vaspitanjem. Ovo lepo vaspitanje braćo i sestre je najpotresnije svedočanstvo nasleđa koje su Crnogorci sačuvali do dana današnjeg. Čuvajte to čojstvo, čuvajte onu lepotu i plemenitost koju su odisali naši stari i kao što vidim, preneli vam“ – istakao je na skupu ispred Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja.

Kako je rekao, došao je da prenese pozdrave vladike Teodosija, monaštva, srpskog naroda sa Kosova i Metohije, ali i, kazao je – sv. Kralja Stefana Dečanskog, čiju je molitvu povezao sa Vasilijem Ostroškim i Petrom Cetinjskim, pred kojima su Sv. Sava i Bogorodica, koji litiju pravoslavnih vernika u Crnoj Gori „predvode u večnu slavu“.

Svila i skerlet

„Nisu samo ovi tesanici koji čine ovu crkvu, nego tanana vera, i žrtva i ljubav. Ova crkva je sazdana od te tanane vere, od čiste svile i skerleta, gde se mi sabiramo ne bi li se pričestili večnim životom“, kazao je iguman Ilarion, naglasivši da je živa crkva u Crnoj Gori „čudom obnovljena“.

Kosovska crkva

„Slika nebeskog Jerusalima jeste ovaj hram, jedan od možda najlepših koje imamo u hrišćanskog svetu danas. I ova crkva, ovo je kosovska crkva koja nije sazdana samo od kamena, već od čiste svile i skerleta. To je ona crkva u kojoj se pričešćuje Lazareva vojska koja se priprema za večni život“.

„Potresen sam i radujem se što vidim da vi vašim dostojanstvom, ovom lepotom koja se zbiva već danima, svedočite večni smisao u borbi protiv besmisla. Besmisao kojem ste vi izloženi ovde je zlo koje napada sve nas. Da li smo u Beogradu ili u Prištini, da li u Dragancu, da li u Dečanima – sa svih strana sile besmisla, bezumlja, besporetka, rugla napadaju na lepotu tvorevine božje“ – rekao je okupljenima u Podgorici.

Da budemo ljudi

Ilarion je pozvao da se protiv besmisla bori onako kako je to, kazao je, činio Hrist – molitvom i praštanjem.

Podsećajući na poslednje upućene reči Hristove „oprosti im Bože jer ne znaju šta čine“, kaže: „Tako i mi treba da se borimo za one koji ne znaju šta čine, koji su se odrekli puta i izabrali bespuće, da se molimo za njih kako sramota ne bi ostala na njima i na onima koji dolaze posle njih“.

Podsetivši na reči patrijarha Pavla, kojeg je opisao kao „svetitelja našeg doba“, opisao je njegovu sahranu kao „uzvišen i svečan praznik“, u kojem su „svi utihnuli i pokazali da mogu da budu dostojanstveni dok su ga ispraćali i molil za njegovo zastupništvo pred Bogom“.

„Danas da se setimo njegovih reči da bez obzira na to što smo Srbi, Crnogorci, Amerikanci, Rusi – treba pre svega da zapamtitmo da budemo ljudi i molim vas da se sećamo tog blagoslova našeg svetog patrijarha koji je osveštao temelje ovog hrama da budemo ljudi“, kazao je iguman Ilarion.

Uz igumana Ilariona, bili su i monasi Petar i Avakum iz manastira Visoki Dečani.

Ilarion Lupulović je već devet godina iguman manastira Draganac u Kosovskom Pomoravlju odakle je došao kao monah iz Visokih Dečana. Zamonašio se 1996. godine u svojoj 22. godini. Iako vrlo mlad, Rastko Lupulović, kako mu je bilo svetovno ime, bio je već poznati srpski umetnik rođen u Beogradu – pozorišni i filmski glumac i muzičar, višestruko nagrađivan prestižnim nagradama. Pored akademskog obrazovanja u umetnostima, završio je i Teološki fakultet, a govori tečno više jezika, uključujući i albanski.

FOTO: Boris Musić
FOTO: Boris Musić

U Crnoj Gori prisutna je napetost nastala usvajanjem tzv. Zakona o slobodi vjeroispovesti. Crnogorci koji su vernici SPC smatraju da se njime diskriminiše i neposredno ugrožavaju pravo, imovina i opstanak mitropolije i tri eparhije SPC u ovoj državi, kao i samog identiteta srpskog i crnogorskog naroda.

Zbog toga se od decembra širom crnogorskih gradova održavaju masovni protesti – gradske litije i molebani na čelu sa sveštenstvom i arhijerejima, a od skoro se slične inicijative pojavile su se i u Srbiji.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.