Tači za britanski list Gardijan: Sporazum sa Srbijom moguć ove godine

Hashim Thaçi
Photo: Valdrin Xhemaj/EPA

Izvor: The Guardian (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

„Dogovor o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, slično istorijskom sporazumu Grčke i Severne Makedonije, i dalje je moguć 2019. godine uprkos problemima poslednjih meseci“, rekao je kosovski predsednik.

Srbija odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu od kako se 2008. godine njena bivša pokrajina odvojila nakon skoro jedne decenije međunarodne administracije koja je usledila nakon ratnog stanja 1998-99.

Rat, koji je nastao zbog brutalne represije srpskih snaga nad kosovskim Albancima. separatistima, imao je za posledicu smrt oko 10.000 Albanaca do završetka 78-dnevnog bombardovanja od strane NATO-a, čime je okončan sukob. Stotine Srba ubijeno je u osvetničkim napadima.

„Moramo da sednemo za sto, čak i sa najvećim neprijateljem, ali bez bilo kakvog uslovljavanja i pokušamo da saslušamo jedni druge“, rekao je kosovski predsednik, Hašim Tači, u intervjuu za Gardijan, a uoči sastanka balkanskih lidera u Berlinu 29. aprila.

Razgovori između dve zemlje prekinuti su u novembru, kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije. Tači je rekao da nema planova da se ukinu takse, ali je naglasio potrebu za brzim napretkom.

Oklevanje međunarodne zajednice i izmešane poruke „stvaraju prostor za nacionaliste i populiste sa obe strane granice“, rekao je on. „Suviše često to se svodi na veliki ego i sukobe ličnosti i suviše retko čujemo o principima, standardima i vrednostima“, dodao je Tači.

Tači je rekao da je uložio sav politički kapital koji je izgradio tokom dve decenije u uspeh pregovora, a da će njihov neuspeh koji traje naneti štetu celom regionu.

„U sadašnjim okolnostima, sa ovim tenzijama, ne vidim zašto bi investitor došao na bilo koju stranu da ulaže u naš region. Samo će mirovni sporazum doneti prosperitet“, rekao je on.

Trenutni polovični status Kosova, koje su priznale neke zemlje EU a neke ne, znači da su građani Kosova jedini Evropljani zapadno od Belorusije, kojima je potrebna viza da putuju u šengensku zonu. Druge balkanske zemlje nemaju ove restrikcije. Trećina radno sposobnog stanovništva na Kosovu je bez posla.

Bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova, koja se borila za nezavisnost, Hašim Tači, krivi neke zemlje članice EU zbog komplikovanja procesa, aludirajući na Nemačku koja se, za razliku od SAD, protivi delovima Tačijevog predloga, posebno onog dela koji je Tači opisao kao „korekcija granica.“

Nezvanično se kao predlog pominjalo to da se većinski srpska oblast na Severu Kosova pripoji Srbiji, a da se većinski albanska Preševska dolina na jugu Srbije pripoji Kosovu. U praksi, na Severu Kosova postoji neka vrsta duplog suvereniteta, sa uticajem sa Kosova i iz Srbije.

Tači se zalagao za razmenu teritorija ali se tome protivi Nemačka, strahujući da će to podstaći polu-uspavane zahteve za prekrajanje granica duž etničkih linija u drugim delovima Balkana, uključujući i delove Bosne i Hercegovine gde su Srbi većina. SAD, sa kojima Tači održava bliske odnose, raspoloženiji su za ovaj plan.

Tači je kazao da bi „demarkacija granica“ bila deo svakog sveobuhvatnog sporazuma o uzajamnom priznanju. „Ne može biti granice po etničkim linijama. To je nemoguće, i Kosovo i Srbija će ostati multietničke države“, istakao je on.

Kosovo je krajem 2018. godine uvelo takse od 100 odsto na srpsku robu, ističući da Srbija insistira na njihovom uklanjanju kao preduslovu za ponovno pokretanje pregovora. Uvođenje carina dovelo je do ostavke četiri gradonačelnika u opštinama na Severu Kosova.

„Kosovski Srbi su se povukli iz političkog života na Kosovu, uključujući policiju i pravosuđe na severu Kosova“, rekao je Tači, dodajući:

„Niko nema odgovor kako da se krene napred, a najveće žrtve su stanovnici Kosova, a posebno kosovski Srbi“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.