Uoči izbora u Srbiji ponovo se otvara pitanje uticaja Hrvatske na politička dešavanja u zemlji, dok se međusobne optužbe Beograda i Zagreba prepliću sa tenzijama zbog naoružavanja, položaja nacionalnih manjina i odnosa prema Evropskoj uniji.
Kako piše Dojče vele, sagovornici ovog medija smatraju da određeni politički uticaji između dve zemlje postoje, ali da nema dokaza koji bi potvrdili tvrdnje o organizovanom planu iz Hrvatske za rušenje vlasti u Srbiji.
Politička analitičarka Jadranka Polović sa zagrebačkog Univerziteta Libertas ocenjuje da je moguće da je Hrvatska, preko dela nevladinih organizacija, nastojala da utiče na studentski pokret u Srbiji, pružajući podršku demonstrantima i građanskim inicijativama. Prema njenim rečima, ta podrška odnosila se, između ostalog, na pitanja korupcije, izbornih nepravilnosti i odgovornosti vlasti. Ipak, naglašava da takve aktivnosti same po sebi nisu dokaz postojanja „obojene revolucije“ niti plana za rušenje srpske vlade.
Polović ukazuje da bi se o stranom političkom uticaju moglo ozbiljnije govoriti tek uz konkretne dokaze o koordinaciji, finansiranju, usmeravanju aktivnosti ili pokušajima upravljanja političkim procesima. Ona smatra da takvi dokazi u ovom slučaju ne postoje. Istovremeno, analitičarka ukazuje na otvorene političke i ekonomske pritiske, uključujući protivljenje Hrvatske pojedinim koracima Srbije na evropskom putu.
Ona upozorava da eventualna promena vlasti u Srbiji ne bi nužno značila i veću spremnost za saradnju sa Zapadom, dok se međusobne optužbe i podizanje tenzija često koriste za ostvarivanje unutrašnjopolitičkih ciljeva. Prema njenoj oceni, takva retorika dodatno pogoršava već loše odnose Hrvatske i Srbije i negativno utiče na stabilnost regiona. Zbog toga političari sa obe strane, smatra Polović, treba da preuzmu odgovornost, smire retoriku i probleme rešavaju dijalogom.
Nikola Vukobratović, predsednik Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, upozorava da se zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba ne zadržava samo na političkom nivou, već utiče i na svakodnevni život građana, posebno pripadnika nacionalnih manjina.
Vukobratović ocenjuje da međusobno podizanje tenzija nije nova pojava, ali da je u poslednje vreme intenzivirano, na korist političkih vlasti, a na štetu naroda u obe zemlje. Posebno ukazuje na položaj nacionalnih manjina, čiji pripadnici trpe posledice zaoštrene retorike i međusobnih optužbi.
Prema njegovim rečima, potraga za navodnim izdajnicima i petokolonašima služi opravdavanju političkih poruka pred domaćom javnošću, dok uzajamno naoružavanje Srbije i Hrvatske, kako smatra, nema neposredne veze sa njihovim bilateralnim odnosima. Vukobratović ocenjuje da se takva politika lakše opravdava kada je praćena nacionalističkom retorikom.
Sagovornici Dojče velea tako ukazuju na razliku između stvarnih političkih uticaja i tvrdnji o organizovanom mešanju u unutrašnje prilike Srbije. Dok političke i ekonomske tenzije između dve zemlje postoje, njihovo intenziviranje, prema njihovim ocenama, često odgovara potrebama domaćih političkih aktera, uz posledice po odnose u regionu i položaj nacionalnih manjina.
Broj birača sa Kosova u Srbiji porastao za više od 20.000, RSE ukazuje na nepravilnosti u spisku
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
