Svetogorac Siluan o početku posta: Jedini lek je ljubav

Počeo je Veliki četrdesetodnevni post koji se završava najvećim hrišćanskim praznikom – Vaskrsom. Vaskrs po Julijanskom kalendaru ove godine se proslavlja 2. maja. Post započinje u teškom trenutku pandemije, a vernici bi trebalo da ga shvate kao lek, poruka je svetogorskog oca Siluana.

Nekada čtec kod patrijarha Pavla u vreme dok je još bio episkop raško prizrenski, a sada svetogorac, otac Siluan služio je liturgiju u novoobnovljenom manastiru Ulije.

U svom rodnom Leposaviću u koji se rado vraća, sa njim smo razgovarali o postu, ali i o pandemiji koronavirusa u tokom koje su na snazi mere zaštite.

Gledano kroz veru i teološko naravoučenije, o. Siluan opominje da je Bog „dopustio pandemiju“, te da čovek iz svega toga treba da izvuče pouku.

On kaže da je strah prirodan – ali samo onaj strah koji se povezuje sa neophodnom opreznošću, a nikako sa panikom i stresom.

Čovek treba da deluje smireno i bez straha.

„Šta je do nas treba da učinimo, ali bez straha i treba samo da napravimo granicu između stresa i pravilnog ponašanja, odnosno velikog straha i panike“, kaže ovaj monah sa Svete Gore.

Iako otac Siluan naglašava da na Hilandaru monasi ne nose maske s obzirom na to da žive kao porodica, te da je sve u božijim rukama, pa i sam virus, on, sa druge strane, ipak savetuje građanima da se pridržavaju propisanih zaštitnih mera.

„Držimo se mera koje preporučuju, ali bez panike, nego sa ljubavlju. Teško je ovo vreme, ali Gospod je samilostiv“, poručio je.

Ljubav, pokajanje, uzdržanje i molitva su za izlečenje sveta lekoviti 

Uprkos pandemiji, otac Siluan nema sumnju u to da je vaskršnji post „blagosloveno vreme“.

„Vreme posta je vreme pokajanja i uzdržanja telesnog i duhovnog – istinskog a ne simboličnog“, objašnjava.

Iako započinje u teškom trenutku širenja boleti, vernici treba post da shvate upravo kao lek, dok se težina posta određuje prema spremnosti svakog čoveka – njegove vere, ali i zdravlja.

A u čemu se ogleda lekovitost posta?

„Ljubav i radost čoveka za čoveka jedini je lek za sve, a samim tim i za Boga i tako ćemo da pobedimo sva iskušenja“.

Post bez molitve nije post, naglašava dalje o. Siluan, pa su za lekovitost potrebni molitva, i ostale jevanđeljske vrline, od kojih su pored ljubavi, pokajanje i smirenje.

„Svima da oprostimo jer je danas vreme praštanja i da zatražimo oproštaj, a teže je možda tražiti oproštaj, nego oprostiti, ali je Hristos nama dao snage svojim krstom i raspećem, jer je on svima nama oprostio – već nam je dao sebe i ljubav svoju“.

Vernicima je uputio blagoslove sa Svete Gore. Uz poruku – „naš cilj je svetost, svetlost i vaskrsenje“, pozvao ih je da budu ponizni i smireni jedni prema drugima i da se mole za monahe, kao što se hilandarci mole za srpski narod i sav svet.

Potrebna nam je molitva jedni drugih

Vaskršnji post je i najstrožiji post i po dužini trajanja, ali i uzdržavanju od hrane, kao i obeležavanju Hristovog stradanja pre nego se bude proslavilo njegovo Vaskrsenje, odnosno vaskrsenje ljudskih vrlina i života.

Prva tri dana Vaskršnjeg posta – trimirja odlikuje uzdržavanje od bilo koje hrane i pića, ali i tihovanje. 

Upravo će ova tri dana patrijarh srpski, Porfirije, provesti u drevnom sedištu SPC – Pećkoj Patrijaršiji.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.