Sveta reč je rejting a ne domovina

Milivoje Mihajlović
Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda

Piše: Milivoje Mihajlović

Poštovani prijatelju,

Brinemo o budućnosti svoje dece i sopstvenoj prošlosti, a ni na jedno ni na drugo ne možemo da utičemo. To je siguran znak da starimo. Deca su pametnija od nas i naši im saveti više nisu potrebni. Znaju oni dobro koji će put izabrati. Valjda su nešto naučili na našim greškama. Posvećenost domovini i briga za budućnost je u ovim suludim vremenima važna, ali, na žalost, nije više na ceni. Za one koji su se trudili da budu izabrani da vode narod to nisu prioriteti. Njihov cilj je vlast koja donosi moć, bogatstvo i privilegije i sve je podređeno tome.

Sveta reč je rejting, a ne domovina. Svet vode agencije za ispitivanje i oblikovanje javnog mnjenja. I na ovim našim nesrećnim balkanskim prostorima je tako, samo primitivnije, bahatije i brutalnije. Mi živimo spin. Virtuelni svet nam odvraća pažnju od stvarnosti.

Tumaramo između lažnih vesti. Ponovljena laž i ponovljena besmislica – postali su glavna sredstva politike. Lažne vesti započinju ratove, utiču na izbor predsednika najmoćnijih zemalja, Fejsbuk postaje globalna super sila, Tviter – važniji od CNN-a… Lažne vesti stižu jedna drugu u okeanu besmisla. Glad za senzacijom otvorila je proces reciklaže svesti. Politika diriguje našim svakodnevicama, nameće nam dileme, zbunjuje, uvodi strahove…Ne da bi bilo bolje građanima, već da bi „elita“ duže ostala na vlasti. Živimo od izbora do izbora. Izbori su prilika da pokažu građanima da su im važni, a istovremeno se glasovi kradu ili kupuju za deset evra. Znači, dobićeš deset evra da prihvatiš budućnost koja ti se nudi. Život – kao reklama za putovanje „bugarskim vozom“. Napoleon je govorio da glupost nije hendikep u politici. Danas su „Napoleoni“ uglavnom u ludnicama, a javnost je zatrpana glupostima i izmišljotinama. Mi smo stanovnici velikog Potemkinovog sela i robovi medijskog inženjeringa.

To je mehanizam i za upravljanje ovom našom (kosovskom) krizom koja traje više od tri decenije. Formula je jednostavna. Narod držati u strahu od rata, pa ljudi i ne vide koliko ih potkradaju, niti razmišljaju o lošem socijalnom položaju. Glumeći neprijateljstvo prikriva se biznis – saradnja. Ponekad ih, čini mi se, to i zabavlja. Tako Hašim Tači nije mogao da se provoza čamcem po Gazivodama, a da ta vožnje ne bude propraćena „vanrednim stanjem“ i podizanjem borbene gotovosti vojske u Srbiji, uz četiri dramatične pres konferencije. Sada je nova (ali i stara) tema – vojska Kosova. Sutra će biti – INTERPOL, prekosutra opet UNESCO, zatim – ruski centar u Nišu, MIG-ovi… A kad sve to izgubi smisao i ponestanu novi trikovi, onda ponovo dolazi na red – podela Kosova. I tako – u krug, začinjeno suzavcem u parlamentu ili naslovnim stranama o „oluji na Severu“. Taj „asimetrični rat“ skretanjem pažnje sa stvarnih problema održava privid stalnog sukoba. Pretnja miru je mantra koja se neprestano ponavlja.

Spin je prva pratilja političke moći. A naši političari odlično znaju da se spin spinom izbija. Tako omađijani, zarobljenici crno-bele slike, nekoliko godina smo proćerdali izgubljeni u lavirintima oko Zajednice srpskih opština. Sva je prilika da ćemo, zarobljeni u tom pozorištu, još dosta vremena utrošiti posmatrajući predstavu oko „podele Kosova“.

Ova kriza je na granici psihopatologije. Decenijama njome upravljaju arogantni i bahati, čiji se IQ kreće između temperature tela i broja cipela koje nose. Oni grade svoj svet na naslovnim stranama i u prvim minutama vesti, stvaraju paralelne centre moći, vladine i nevladine organizacije, svoje podzemlje i svoje kanale za otimanje. I sve se svodi na to da se oni bogate i narod siromaši. I to je jedina prava podela. A kuda to u slučaju Kosova vodi – videli smo, na žalost, poslednje tri godine prošlog veka, što i nije bilo tako davno. Videli smo da su nedužni platili cenu tog ludila.

U međuvremenu su nam deca porasla i ne treba da se čudimo zašto hoće da beže sa ovih prostora. To režimima odgovara: koliko dece ode u inostranstvo – toliko je manje gladnih usta, ali i manje glasova protiv samovolje i diktature.

Znam da ima i onih koji veruju da kriminalizovani sistemi umiru od predoziranja. Jedino organizovanom kriminalu metastaza produžava život i delimo strah od kriminalizacije u čitavom regionu. Kriminal štiti politika i krije se iza tobožnjih nacionalnih interesa. Znam da nema morala u politici. Iskren političar je bivši političar. Uverenja ne postoje, već samo interesi.

Interes albanskog i srpskog naroda je da nađu model kako da žive u miru. Pametni razgovaraju pre rata. Čini mi se da najvažnije lekcije iz života još nismo naučili. Pre svega da ne gledamo gde se nalazimo, već kuda idemo. Za nas na ovim prostorima pravac je bitniji od brzine.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.