Suroi: Srbija bi se razgraničenjem odrekla svog mita i naroda, rešenje u saradnji

„Kada počnete da crtate granice, onda granice se uvek prvo crtaju nasiljem. Drugo, nikada nećete naći nijednu granicu koja će korekcijom da se napravi tako da se odjednom, kao u farmaciji, stvori ta čistoća između Srba i Albanaca. To je jedna sasvim luda ideja“, rekao je u Kosovskoj Mitrovici kosovski publicista i književnik Veton Suroi (Veton Surroi).

Govoreći protiv ideje etničkog razgraničenja, u emisiji Sporazum NVO „Aktiv“, naveo je da je posledica ideje razgraničenja to da ljudi ne mogu da žive sa onim zajednicama sa kojima su u konfliktu.

„Ali kad jednom počnete tako, onda ćete se morati izolovati iz društva – Albanci bi morali da naprave neki sanitarni koridor da ne bi komunicarali sa drugim ljudima, a i Srbi moraju da imaju taj svoj sanitarni koridor“, kaže Suroi.

Osim što se razgraničenje ne može funkcionalno izvesti, postavio je i pitanje razumevanja logike onih koji podržavaju etničko razgraničenje, jer je to protiv, kako kaže, onoga što je naracija srpskog naroda, a to je njegov kosovski mit, na kojem je srpski narod odrastao i gradio svoju državu, podseća Suroi.

„Kosovski mit je veoma bitan za srpski narod. Dečani, Gračanica – to je deo načina na koji je srpski narod došao do svog romantičnog perioda i na osnovu toga i do stvaranja ideje o državi. Kakav će efekat onda to razgraničenje između Srba i Albanaca proizvesti? Nastavak tog mita? Ili se Srbija odriče tog mita? Ja ne mogu da razumem tu logiku“ – postavlja pitanja Suroi.

Problem je i sa strane kosovskih Albanaca, takođe objašnjava.

„Jer reći da će odjednom sve biti bolje ako Kosovo nema Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, onda su u osnovi problemi između Srba i Albanaca bili Leposavić i Zubin Potok i Zvečan…Severna Mitrovica…, onda je to zamagljivanje za još jedan ciklus konflikta, jer, kada se vidi da to nije rešenje, onda ćemo morati naći još jedno rešenje, još jedno razgraničenje i ulazimo u spiralu nasilja“.

Ne možete razgraničenje funkcionalno da izvedete, a i da možete, onda se odričete svog mita i naroda

Ceo ratni sukob u bivšoj Jugoslaviji započeo je onda kada se i započelo sa crtanjem novih linija, podsetio je.

„I kada počnete da crtate nove linije, onda se ujutru probudite i vidite da je vaše selo, vaša kuća, na drugoj strani te linije, i dođe autobus da vas pokupi, ako to nećete – onda će se pucati na vas. Pa 20 godina od toga je prošlo“.

U projekat mira se mora ući čistim srcem. Mi hoćemo da narednih sto godina ne samo naša deca, već mi sami, ne živimo u nezavršenom konfliktu, a ako hoćete projekat mira, morate da uspostavite poverenje i reći da je ovo istorijski i to moramo da uradimo

Promena paradigme – uspostavljanje saradnje umesto razgraničenja

Smatra da sa druge strane nema potrebe da se „uvlači kolektivni strah među ljude“, a za rešenje srpsko-albanskog spora na Kosovu ističe važnost promene paradigme, odnosno načina rešavanja problema.

„Znate, Ajnštajn je rekao, ako ne možete pronaći rešenje u jednom okviru, vi proširite okvir“.

A proširivanje okvira za rešenje je za prištinskog intelektualca – „ne razgraničenje među nama, već uspostavljanje zajednice i kooperacije“.

Mora se izaći iz paradigme konfrontacije u paradigmu saradnje. Ako vidite kako će Kosovo i Srbija sarađivati, onda ćete lakše naći rešenje nego praviti nove granice

„Ne kako crtati granice, već kako praviti granice irelevantnim, a to počne sa saradnjom među ljudima i proširivanjem tržišta“, dodaje.

Slikovito je to takođe objasnio time da umesto da gledamo kako da „komšiji crkne krava“, počne se sa novim pristupom kako da komšiji „krava ostane u životu i još se oteli“.

Konflikt koji traje i kilavi „dijalog“

Smatra da su razgovori u Briselu vođeni na pogrešan način, da se nije razgovaralo o krucijalnim pitanjima, kao što je to da se otkrije sudbina svih nestalih lica – Srba, Roma, Albanaca i svih drugih, ne samo ostaci njihovih tela, već i kako su stradali, a da se razgovaralo o pitanjima poput registarskih tablica u trenutku dok konflikt između dva naroda još uvek traje; pritom, i o pitanju registarskih tablica se razgovaralo pet godina, a problem nije i dalje rešen – što ukazuje na „kilavost“ takvog dijaloga, te da je „mlaćena prazna slama“.

Vreme ne može da se vrati unazad, kaže Suroi i dodaje:

„Nove generacije Srba i Albanaca odrasle su u naraciji konflikta i oni mogu da budu jedna nova generacija koja će ući u novi konflikt, a to je apsolutno protiv ljudske prirode. Ljudska priroda nije ta koja bi tražila da konstantno bude u konfliktu, već bi tražila rešenje za taj konflikt“, istakao je. Upozorio je i na to da sve više mladih ljudi u regionu kaže sebi u jednom trenutku da im je dosta konflikta i da beže sa Balkana.

Naveo je primer studenata medicine u Prištini, koji paralelno sa studijama uče nemački i beže čim završe fakultet, a da je takva situacija i širom Balkana.

„Otići će tamo, stvoriće porodicu, i biće velikosrbin ili velikoalbanac u petak uveče kad popije neko pivo, ali će biti Nemac preostalih dana i odjednom biće zgranut time da će sva društva i dalje biti tu gde su ih ostavili“ – dodaje.

Roditeljski radni zadatak

Dužnost intelektualaca na obe strane koji neguju kritičko mišljenje je da, uz iskustvo izgubljenih godina u konfliktu, razmišljaju o dvadeset i pedeset godina unapred, o tome šta će se u regionu dešavati za toliko godina i o tome šta ostavljaju svojoj deci, opominje Suroi.

„Čim se dete rodi roditelji razmišljaju kako to dete da spreme da ode. Sada je zapravo radni zadatak roditelja kako dete da spreme da ode u Nemačku, Australiju…“

Gazivode – zajednično upravljanje vodnim resursom

O tome da li će Beograd i Priština pronaći kompromis i o konkretnim pitanjima, poput Gazivoda i Trepče, Suroi kaže:

„Ako će ovako kako su počeli, neće nikad naći kompromis, jer će se reći – ovo je vaše, ovo je naše itd. Problem nije da li je ovo vaše ili naše, već kako naći zajednički način da to bude produktivno i da bude deo jednog šireg koncepta“.

Podsećajući na to da se deo Gazivoda nalazi na teritoriji centralne Srbije a drugi na Kosovu, kaže da je za njega „lako vidljivo“ to da postoji zajedničko upravljanje ovim vodnim resursom i da to mora pre svega da bude ekonomski funkcionalno a da se, osim pijaće vode, i za termoelektrane, voda koristi i za navodnjavanje, što ne poznaje etničke granice i segregaciju na to ko je Srbin, Albanac, Turčin, ili neko drugi.

Trepči ne treba kompromis, već proizvodnja

„Što se Trepče tiče, može se još godinama razgovarati o tome ko će kako kontrolisati Trepču, ali je osnovno pitanje kako to uvesti u jedan širi koncept“, navodi.

Ukoliko postoji potreba za reindustrijalizacijom i ukoliko postoji način da se na regionalnom nivou dovedu investitori, onda Treča ima budućnost vezanu za reindustrijalizaciju.

„Trepči ne treba kompromis, Trepči treba proizvodnja i Trepči treba jedan menadžment koji zna to da radi i da se, koja god država skloni sa Trepče, bilo koja – subvencionisanje ne pomaže Trepči, jer ona mora da bude kompleks koji će biti vezan za jednu regeneraciju metalske industrije i mora funkcionisati na ekonomskim osnovama“, naglasio je Suroi i podsetio na to da sadašnji okvir razgovora nije takav.

„Kosovo i Srbija stalno razgovaraju o teritorijalnosti Trepče, a mora da se razgovara o funkcionalnosti, a to može kada ona bude ekonomski kompleks koji će raditi za jedno šire tržiste“, naglasio je književnik i publicista Veton Suroi.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.