Stoltenberg: Prisustvo KFOR-a može da deeskalira situaciju; Kurti o KM tablicama: Nasleđe Miloševićevog režima

Kurti Stoltenberg Brisel
FOTO: Kosovska vlada/Fejsbuk

KFOR će uraditi sve što je potrebno kako bi sprečio eskalaciju situacije i osigurao slobodu i bezbednost za sve zajednice, što je i mandat KFOR-a prema rezoluciji SB UN. Samo prisustvo KFOR-a može da deeskalira situaciju, i njegove akcije biće proporcionalne tome, kazao je Jens Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji sa Aljbinom Kurtijem. Kosovski premijer se zahvalio NATO-u, uz poruku „stojimo jaki zajedno“. Sa druge strane, još jednom je kazao da su tablice KM nasleđe Miloševićevog režima, te da je kosovska vlada odlučila da ih „legalizuje“ preregistracijom na RKS.

Moraju se izbeći bilo kakve tenzije i sva otvorena pitanja moraju da se reše kroz dijalog, kaže generalni sekretar NATO-a.

Pozdravljam to da se situacija na terenu poboljšala, ali moramo izbeći bilo kakvu dalju eskalaciju. Zato pozivam sve strane da deluju uzdržano i izbegavaju beskorisnu retoriku. Nerešena pitanja moraju biti rešena političkim dijalogom. To je bila i moja jasna poruka predsedniku Srbije Vučiću ranije danas.

„KFOR nastavlja da nadgleda situaciju izbliza. Naš komandant je u kontaktu i sa kosovskim organizacijama za bezbednost, kao i sa srpskim načelnikom generalštaba. Neutralnost KFOR-a je centralna za uspeh misije i KFOR je spreman da interveniše ukoliko bezbednost bude ugrožena“, naglasio je, dodajući:

„Naše akcije biće proporcionalne, meriće se, ali će biti jasne. Uradićemo sve što je potrebno kako bismo sprečili eskalaciju i osigurali slobodu i bezbednost za sve zajednice. Mislim da smo upravo dokazali to tokom mnogo godina, pokazali prirodu naših trupa, šta možemo da uradimo kada se to zatraži i kada je potrebno“.

Ponovio je da se na Kosovu nalazi trenutno blizu 4,000 vojnika KFOR-a, što je trenutno najveća misija NATO-a van svoje teritorije i što, kako tvrdi ,je upravo dokaz „jake posvećenosti“ NATO-a da se očuvaju mir i stabilnost na Kosovu, što je istovremeno i jaka posvećenost da se ispuni mandat SB UN 1244 kao osnove prisustva KFOR-a.

Stoltenberg kaže da su jedinice dobro obučene, opremljene, i dobro vođene zemljama članicama NATO-a.

„Samo prisustvo ovih trupa pomaže u deeskalaciji i sprečavanju nasilja. Pod dva, kada je potrebno, mi smo demonstrirali iznova i iznova da možemo da rasporedimo i povećamo svoje prisustvo, na primer na Severu, kao što smo radili poslednjih nedelja, tako da možemo to da uradimo opet“, kazao je Stoltenberg, govoreći o povećanju tekućih patrola KFOR-a na Kosovu.

Kurti: Hvala NATO-u, stojimo jaki zajedno

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, kaže da su kosovska vlada i on posvećeni politici koju u potpunosti dele sa NATO-m i drugim partnerima, kada su u pitanju evroatlantske vrednosti.

„Radi se o našoj rešenosti i predstavlja politički identitet i istorijsku orijentaciju“, kazao je.

Zahvalio se „najdublje“ NATO-u na doprinosu i podršci Kosovu protekle 23 godine, ali i šire, kada je u pitanju, uloga koju NATO igra u regionu nasuprot „štetnoj ruskoj agendi za Evropu i Balkan“.

„Stojimo jaki zajedno“, dodao je Kurti.

I danas je ponovio da su on i vlada u „potpunosti posvećeni ekonomskom razvoju, dobrobiti građana, demokratiji, ljudskim i manjinskim pravima, bezbednosti i sigurnosti za sve“, a samim tim i vladavini zakona i ustavnosti.

Nelegalne strukture Srbije pretvorene u kriminalne bande podigle barikade

I dok sa jedne strane, kako Kurti kaže, „imate demokratsku državu Kosovo“, sa „profesionalnom policijom“, sa druge:

„Imate nelegalne strukture Srbije koje su pretvorene u kriminalne bande koje su podigle barikade. Devet od njih 13 su podignute u roku od 10 minuta i u tom smislu možete reći da postoje dve strane, ali nikada ne treba gubiti moralnu rečenicu. Nikada ne treba napustiti politiku zasnovanu na vrednostima, a to znači da treba da postoji 0 tolerancije prema kriminalu i korupciji, prema organizovanom kriminalu“.

Navodi da je od aprila prošle godine do jula ove, Kosovska policija sprovela 39 akcija u kojima su uhapsili „na desetine kriminalaca“.

U pitanju je, objašnjava, organizovani kriminal, koji je „multinacionalan i prekogranični“, ali uverava da Kosovska policija „ne razlikuje kriminalce prema njegovoj nacionalnosti“, već samo prema delima i ponašanju njih kao pojedinaca ili kao grupa“.

„Stoga nam je, dakle, potrebna sva podrška od EU do NATO-a, sa demokratskog zapada, uopšte za demokratsku državu Kosovo“, poručio je ovaj zvaničnik.

Kurti o KM tablicama: Srbija sama pristala da ih ne proizvodi od 2018.

Na novinarsko pitanje iz Blumberga da li bi razmotrio mogućnost da odustane od primene odluke od 29. juna o tablicama, Kurti nije dao decidan odgovor, kao što nije decidno odgovorio ni da će odluku i da primeni od 1. septembra, ali je naglasio da će nastaviti sa informativnom kampanjom i zamenom tablica.

„Štaviše, Srbija se sama složila da od sredine januara 2018. neće više da proizvodi ove tablice u Srbiji i da takođe neće terati Srbe da ih koriste. Zato, četiri godine kasnije mi primenjujemo nešto što prema Ustavu i zakonima je legalno, ali i, sa druge strane, prema srpskim zalaganjima u procesu dijaloga u Briselu – njihova obaveza. Zbog toga ne vidimo drugi način. Mislim da je na korist svih nas da učinimo sve legitimno i zakonito u našoj zemlji“, kazao je Kurti.

Za srpske tablice kaže da su nasleđe Miloševićevog režima, i da su odlukom od 29. juna zapravo napravili ustupke kako da vozila sa takvim tablicama uvedu u kosovski sistem, odnosno registruju na RKS i da pri tom budu oslobođena od carinjenja.

Stoltenberg se sa Kurtijem sastao nakon susreta i zajedničke konferencije sa srpskim predsednikom.

Vučić i Stoltenberg su na ovoj konferenciji pozvali na izbegavanje mogućih eskalacija.

Stoltenberg je poručio da je KFOR već povećao svoje prisustvo na Severu i da je spreman za slanje dodatnih trupa, ukoliko to bude bilo potrebno.

„Sve mora da bude učinjeno da bi se sprečila eskalacija. Šaljemo jasnu poruku da ćemo intervenisati i delovati, ako to bude potrebno“, kazao je generalni sekretar NATO-a.

Srpski predsednik je naglasio da se zalaže za mir, ali je i poručio da na Severu postoji „nova generacija klinaca koji neće da trpe teror“ i koji ne doživljavaju Kosovo kao nezavisnu zemlju, već kao deo Srbije.

Vučić se potom sastao i sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavom Lajčakom.

Današnji sastanci su samo uvod za sutrašnje razgovore predsednika Srbije sa kosovskim premijerom i predstavnicima EU.

Uoči odlaska u Brisel, u jeku najnovijih tenzija na Severu, odnosno između Beograda i Prištine, na terenu je vidljiva aktivna međunarodna diplomatija prema dvojici lidera.

Kosovske vlasti najavile su da će 1. septembra započeti sa primenom odluke o preregistraciji na „RKS“, posle jednomesečnog odlaganja iznuđenog nakon intervencije ambasadora SAD, a čemu je prethodilo zaoštravanje situacije na terenu. Odluka kosovske vlade je 31. jula bila povod za barikade na Severu Kosova, nekoliko sati uoči prvobitne najave primene odluke iz Prištine. Srpska strana i dalje tvrdi da odluke o uklanjanju KM tablica, te uvođenju recipročne mere izdavanja ulazno-izlaznog dokumenta za one koji sa srpskim dokumentima ulaze na Kosovo neće prihvatiti.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.