Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, u sklopu svog obilaska regiona, doputovao je danas i u Prištinu. Prvi sastanak održao je sa kosovskom predsednicom, Vjosom Osmani.
Na zajedničkoj konferenciji za medije nakon tog sastanka, Osmani je još jednom izašla sa tvrdnjama da „Srbija stoji iza napada“ u Banjskoj, kao i na vojnike KFOR-a 29. maja ispred opštinske zgrade u Zvečanu.
Za dešavanja u Banjskoj odgovorne iste „srpske kriminalne bande“ koje su napale NATO u Zvečanu
„Srbija stoji iza napada, kako u pogledu organizovanja, tako i u pogledu snabdevanja naoružanjem i opremom, tako i u pogledu finansiranja i obuke u vojnim bazama u Srbiji“, kazala je Osmani.
Podsetivši na njihovu zajedničku konferenciju septembra u sedištu NATO-a, Osmani navodi da je i tada upozoravala da „ako napadači koje su predvodile srpske kriminalne bande prođu nekažnjeno, to će ih ohrabriti da ponove napad u još većim razmerama“.
„Nažalost, upravo se to dogodilo 24. septembra, bili su to isti ljudi koji su napali NATO snage i koji su takođe učestvovali u napadu na Kosovo 24. septembra, dakle, ako Srbija ne bude suočena ni sa jednom merom za ove kontinuirane napade, to će biti novi podsticaj za nju da ponovo napadne Kosovo i da ponovo destabilizuje region“.
Srbija podržava teroriste u planiranju novih napada protiv Kosova
Kako se ne bi dozvolilo „ponavljanje ovih akata“, kosovska predsednica tvrdi da mora da se pozove na odgovornost za ove, kako navodi, „napade i terorističke agresije“.
„Umesto da izruči teroriste, Srbija nažalost nastavlja da ih podržava u planiranju novih napada, protiv Kosova, protiv regionalne stabilnosti“, tvrdi Osmani.
NATO da zatraži povlačenje srpskih snaga u blizini Kosova i zatvaranje ruskog humanitarnog centra
U tom kontekstu, dodaje, uloga NATO-a i KFOR-a je u sprečavanju destabilizacije „ne samo Kosova, već i čitavog regiona“, ocenivši da „Srbija ostaje stalna pretnja miru i stabilnosti“.
Govoreći o Kosovskoj policiji, ocenjuje da je ova institucija „multietnička policijska snaga koja služi zaštiti svih zajednica“.
„Kao izuzetno profesionalna snaga, policija i sve naše bezbednosne institucije spremne su da nastave blisku saradnju sa KFOR-om jer je to u našem interesu. Saradnja sa našim saveznicima je vrednost koju mi konstantno promovišemo“, navodi Osmani.
Jačanje odnosa Kosova i NATO-a je preduslov za mir i regionalnu saradnju, poručuje Osmani, „imajući u vidu bezbednosne izazove u poslednjem periodu“.
„NATO može da pošalje jasne poruke Srbiji o njenim postupcima, zahtevajući povlačenje oružanih snaga okupljenih na granici sa Kosovom, kao i zatvaranje ruskog humanitanog centra, koji je zapravo centar ruske špijunaže“.
Prema njenim rečima, Kosovo se dokazalo kao pouzdan partner NATO-a:
„Od zbrinavanja avganistanskih izbeglica, uvođenja sankcija Rusiji i snažne podrške Ukrajini, kao i učestvovanje na mirovnim operacijama širom sveta na osnovu bilateralnih sporazuma. Čvrsto verujem da će naši zajednički napori stvoriti mogućnost za očuvanje mira i stabilnosti, ne samo na Kosovu, već i u celom regionu. Republika Kosovo je partner na kojeg uvek možete da računate“.
Kosovska predsednica je ponovila da je članstvo u ovom savezu – „strateški, egzistencijalni i primarni cilj Kosova“:
„Mi očekujemo uključivanje Kosova u partnerstvo za mir, a zatim i članstvo u NATO kao garanciju za bezbednost celog regiona. Pridruživanje Kosova ovom savezu, imalo bi veliki uticaj po bezbednost na celom evropskom kontinentu“, smatra ova predsednica.
Konstatuje da su bezbednosni izazovi na Severu Kosova „zajednička briga“ kosovskih institucija i NATO-a.
Banjska probudila zabrinutost da bi sukobi mogli ponovo da zahvate region
Na priču o incidentima u selu Banjska, nadovezao se i Stoltenberg, naglasivši da je današnji sastanak naročito nakon dešavanja 24. septembra bitan za bezbednost Kosova i regiona.
Naglašava da su dešavanja u Banjskoj „probudila zabrinutost da bi rasprostranjeni sukobi mogli da se vrate na Zapadni Balkan“.
Osvrnuo se i na incidente iz maja ove godine, kada je ispred zgrade opštine u Zvečanu došlo do sukoba između pripadnika KFOR-a i Srba.
Podsetivši da su u tom sukobu povređena 93 vojnika NATO-a, kazao je da su pojedini teže ranjeni.
„Takvi napadi su neprihvatljivi i oni koji su za njih odgovorni – treba da odgovaraju“, poručuje Stoltenberg.
Konstatuje da je NATO nakon najnovijih tenzija na Severu „brzo reagovao“.
„Doveli smo još 1,000 dodatnih trupa na Kosovo, kao i teže naoružanje i povećali smo broj patrola na Severu“.
Sve su to, kaže generalni sekretar NATO-a – koraci ka poboljšanju, odnosno kako bi se obezbedilo da KFOR ispuni svoj mandat na Kosovu koji mu je dodelio UN.
„Uradićemo sve ono što je neophodno kako bismo održali sigurno okruženje i osigurali slobodu kretanja svim ljudima na Kosovu“, dodaje.
I iz Prištine je poručio da strane uvek umesto nasilja – treba da izaberu diplomatiju, te da od toga zavisi stabilnost regiona.
Tražimo konsultacije za bilo kakve akcije KBS i KP koje mogu da utiču na stabilnost
Sa druge strane, i danas je ponovio da bilo kakvo raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na Severu Kosova zahteva saglasnost KFOR-a.
„Očekujemo pravovremene konsultacije u vezi sa bilo kakvim akcijama KBS-a i Kosovske policije koje bi mogle da utiču na stabilnost u regionu“.
Teško ostvareni mir ne sme biti ugrožen
Dodao je da NATO podržava dijalog EU između Beograda i Prištine, uz poruku da obe strane treba da se uključe.
Ujedno, pozdravio je i novi predlog Evropske unije za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
„To je ključan korak ka normalizaciji odnosa i dugoročnom miru i prosperitetu u regionu“, poručio je.
Upitan o tome da li postoji mogućnost da se Kosovo sledeće godine pridruži Programu Partnerstva za mir, Stoltenberg je odbio da konkretno odgovori, odnosno spekuliše, podsetivši da je za članstvo neophodna saglasnost svih članica. Sa druge strane, potvrdio je da je sa Osmani razgovarao o planovima i težnjama Kosova ka Alijansi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
