„Što pre skinemo ideju razmene teritorija sa stola, bolje po kosovske Srbe“

 

Fakultet političkih naukaOdrživo rešenje između Beograda i Prištine bilo je pre šest meseci veoma daleko, sada još dalje i to zbog ideje razmene teritorija. Srbi sa Kosova su mi rekli da će razmena teritorija biti kraj bilo kakve ideje multietničkog Kosova, a glas ovih Srba se retko čuje. Mnogi nisu zainteresovani za sudbinu kosovskih Srba. A ja ne mogu da zamislim razmenu teritorija bez nasilja – u amfiteatru Fakulteta političkih nauka u Beogradu rekao je Kristof Bender iz Evropske inicijative za stabilnost. U toku je celodnevni susret eksperata na konferenciji „Tri scenarija odnosa Srbije i Kosova i bezbednosti u jugoistočnoj Evropi“. Do sada se većina sagovornika složila da je „vreme za razgovor dobro“ s obzirom na intenziviranje sukoba i tenzija između Beograda i Prištine.

„Pre šest meseci, održivo rešenje je bilo daleko. Dogodile su se tri stvari: Ideju o razmeni teritorija predložila su dvojica predsednika. Potom su za nju, bez presedana dobili podršku sa visokog nivoa – Boltona, Palmera, Mogerini, Hana, Kurca. Nemci su očigledno jedini koji konstantno govore protiv toga,“ objasnio je Bender.

Kao treći trend u poslednjih pola godine naveo je „konstantno kvarenje odnosa između Kosova i Srbije“, navodeći konkretne primere onoga što su Beograd i Priština uzajamno radili kako bi te odnose pokvarili; od srpskog nastojanja da Kosovo bude što dalje od vizne liberalizacije, do najnovijeg skoka carinskih dažbina na srpske proizvode odlukom kosovske vlade, navodi.

Smatra takođe da predstavnici međunarodne zajednice zatvaraju oči i pred tim što je srpski predsednik Aleksandar Vučić „pojačao stezanje“ kosovskih Srba, i da trenutno u ovim sredinama, na osnovu onoga što je sa terena saznao, nema „slobodnog demokratskog okruženja“.

Fakultet političkih nauka

„I to ne samo preko monopola Srpske liste, već preko kontrole poslova. Radi se o jednom neverovatno efikasnom sredstvu pritiska koji je veoma raširen u zajednici kosovskih Srba. Kontrola preko poslova nije ništa novo na Balkanu, ali na Kosovu, u zajednici kosovskih Srba sada to veoma efikasno funkcioniše,“ kazao je.

Podsetio je na to da su kosovskim Srbima državni poslovi u srpskom sistemu „glavni oslonac“.

Podsetio je i na situaciju u kojoj su se odigrali prvi kosovski izbori u Severnoj Mitrovici kroz tri kruga, kada je, kako je rekao, „opozicija likvidirana, u nekim slučajevima čak i bukvalno“. Govorio je o ubistvu kandidata za gradonačelnika Dimitrija Janićijevića, hapšenje drugog – Olivera Ivanovića, a koji je pet godina kasnije takođe ubijen.

„Ja ne mogu naravno reći ko je to učinio, ali ono što želim da naglasim jeste taj nedostatak demokratskog okruženja,“ kaže Bender.

Dalje od rešenja

Vraćajući se na ideju podele, odnosno razmene teritorija, Bender smatra da je upravo sama ideja razmene teritorija učinila da Beograd i Priština budu dalje od rešenja nego što su to bili pre šest meseci.

U prilog protivljenju ideji razmene teritorija, Bender navodi da su sami narodi protiv toga. Kosovski Albanci, kaže -„iz očiglednih razloga“, ali i sami Srbi sa Kosova, pre svega oni sa juga, koji se posebno boje nasilja koje bi ovakva ideja kao rizik sa sobom donela.

Mirovna konferencija, nešto kao Dejton, ima smisla samo kada se vodi rat. Iskreno to i nije demokratsko sredstvo

„A ja ne mogu da zamislim razmenu teritorija bez nasilja,“ rekao je Bender, dodajući ono što su mu rekli Srbi u Gračanici:

„Razmena teritorija će takođe biti kraj bilo kakve ideje multietničkog Kosova.“

Glas Srba sa Kosova se veoma retko čuje, smatra Bender. „Mnogi nisu zainteresova ni za sudbinu kosovskih Srba u celoj ovoj priči,“ kaže.

Ono što Bender primećuje među vladajućim političkim elitama je ignorisanje ratova iz devedesetih. Smatra da su pregovarači Vučić i Tači ti koji su kroz zagovaranje ideje razmene teritorija vratili princip devedesetih na agendu.

„Možete da se bezbedno osetite samo ako pripadate državama sa etničkom većinom, što jeste razlog zašto je ‘moranje’ da se stvore monoetničke države. Čak i ako ne dođe do razmene teritorija, sama činjenica da mi o ovome razgovaramo upozorava da su društva daleko od tolerantnih liberalnih demokratija. Što pre ovu ideju skinemo sa stola, bolje po kosovske Srbe.“

Bender je naveo da se danas nedovoljno razmatra konkretno značenje i buduće perspektive u vezi sa dosadašnjim pozicijama dve strane.

„Zašto Srbija sada treba da prizna Kosovo? Jedini razlog koji se vidi jeste taj potencijalni put u Evropsku uniju. Inače da toga nema, ona to ne bi nikad učinila. Sa kosovske strane, ukoliko bi bilo priznato, pitam se šta bi Kosovo time dobilo? Stolicu u UN? A šta bi to značilo konkretno u stvarnosti? Koje konkretne probleme stanovništva na Kosovu bi to rešilo? Da li bi to bilo članstvo u EU? Albanija je još 2009 aplicirala za članstvo u EU. Da li i dalje o tome ne pregovara i zašto bi Kosovo odustalo od značajnog dela teritorije za tako udaljenu perspektivu?“

Konferenciji prisustvuje više profesora iz susednih zemalja – Bugarske, Grčke, Makedonije, Hrvatske, Prištine, Albanije koji su takođe do sada izneli snažne rezerve prema rešenju razmene teritorija, naglašavajući da je i za perspektive njihovih država ključan, pre svega, dogovor Beograda i Prištine, pre bilo kakave podrške. Upozoreno je takođe na aktuelne procese jačanja etničkih tenzija unutar same Evrope.

Sada pet zemalja EU kaže da su bili u pravu a ne 23

„Grčka nije nikad isključila mogućnost priznanja Kosova ali to mora da bude u dogovoru sa Srbijom. Ona je među pet država koje nisu priznale nezavisnost. Zbog razvoja događaja u Evropi, sada se potvrđuje pozicija i ono što je Grčka od početka govorila. Sada ovih pet država kažu: Mi smo bili u pravu, 23 zemlje bile su u krivu,“ rekao je profesor makedonskog univerziteta iz Soluna Janis Armakolas.

Naveo je da je Grčka čak i bila blizu priznanja pre četiri-pet godina, te da je grčka vlada uradila dosta toga na putu ka priznanju.

„Ja razumem da bi Grčka volela da prizna Kosovo ali je javno mnjenje raspoloženo protiv,“ dodao je ovaj profesor.

Fakultet političkih nauka

U toku dana će se detaljnije diskutovati o tri scenarija – razmeni teritorija, odnosno razgraničenju, normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom EU i odlaganju rešenja, odnosno nastavku statusa kvo.

Konferenciju su podržali Centar za interdisciplinarne studije na Balkanu GIZ, kao i Centar za primenjene evropske studije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.