Problemi u nezavisnosti sudstva, kršenja slobode izražavanja, korupcija u vladi, rodno nasilje i nasilje nad LBGTQ osobama su neki od osnovnih problema uočenih u Srbiji, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu za 2022. godinu.
Kršenja ljudskih prava u Srbiji, ogledaju se u izveštajima o ponižavajućem ponašanju u policijskim stanicama, lošim uslovima u zatvorima, ozbiljnim problemima u nezavisnosti sudstva, ozbiljnom kršenju slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje nasiljem, neopravdana hapšenja i istrage protiv novinara, ozbiljna korupcija u vladi, izostanak istraga i određivanje odgovornosti za nasilje na polnoj osnovi, kako za nasilje u porodici, tako u partnerskom odnosu, seksualno nasilje, rano stupanje u brak u romskoj populaciji, trgovina ljudima, kriminal i nasilje kao i targetiranje LGBTQ osoba, navodi Stejt department.
Vlada je preuzela korake da identifikuje, istraži, goni i kazni zvaničnike koji su počinili kršenja ljudskih prava, kako u policiji, tako i u vladi, nakon što je to izašlo u javnost. Međutim, mnogi posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i nasilja u porodici, napada na civilno društvo i drugi zločini nisu prijavljeni i da su prošli nekažnjeno, dodaje se u izveštaju.
Nema izveštaja da je vlada ili neko od njenih saradnika počinio nezakonito ubistvo. Slučaj braće Bitići i dalje je pod istragom, navodi Stejt department, uz ocenu da nema bitnog pomaka u ostvarivanju pravde za žrtve i nejasno je koliko vlasti aktivno istražuju ovaj slučaj.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su što se glorifikuju ratni zločinci, i što vladini zvaničnici odbijaju da uklone mural ratnom zločincu Ratku Mladiću, kao i što sprečavaju aktiviste da to urade.
Stejt department navodi da su ministar unutranjih poslova, Aleksandar Vulin i gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, iskazivali podršku osuđivanim ratnim zločincima. Dodaje se da je Vulin od formiranja nove vlade – direktor Bezbednosno informativne agencije.
Aktivistkinja za ljudska prava, Aida Ćorović, optužena je za remećenje javnog reda i mira i za vređanje službenog lica, nakon što je jajima gađala ogroman mural u Beogradu, koji veliča osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, nakon što je policija zabranila okupljanja oko murala, navodi Stejt department.
U izveštaju se takođe navodi da je policija u Srbiji održavala unutrašnju bezbednost zemlje i da je pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova, te da su civilne vlasti kontrolisale snage bezbednosti, ali se takođe pominje da su pripadnici bezbednosnih snaga prekoračivali ovlašćenja. Iako je to Ustavom zabranjeno, postoje izveštaji da je policija tukla pritvorene i maltretirala osumnjičene, najčešće tokom hapšenja ili pritvora, pokušavajući da dobije priznanje, navodi se u izveštaju o ljudskim pravima.
Mediji su objavili da je u Novom Sadu predato 11 žalbi protiv policije u tom gradu za torturu od 2020. do 2021. godine, ali da nijedan policajac nije suspendovan.
Međunarodne i domaće nevladine organizacije navele su da je sudstvo podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i narodni poslanici nastavili su da javno komentarišu otvorene istrage i rad tužilaca i sudija, navodi Stejt department u izveštaju. Dužina suđenja ostaje razlog za zabrinutost, navod se u izveštaju.
Takođe se dodaje da Ustav garantuje građanima pravo da se žale Upravnom sudu ako su im povređena ljudska prava, i da je vlada uglavnom poštovala odluke suda. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je zahtev da se održi Parada ponosa u okviru Evroprajda u Beogradu, i pored četiri ranije odluke suda da je zabrana takvih skupova protivustavna, navodi se u izveštaju. Nađena je alternativna, kompromisna ruta, konstatuje Stejt department.
Nezavisni mediji rade ali su sputavani jer je medijsko tržište prezasićeno vladinim i provladinim medijima, navodi izveštaj Stejt departmenta. Dodaje se da su najveći distributeri plaćenog sadržaja Junajted Media i Telekom Srbija, koja je u većinskom državnom vlasništvu. Mediji zavise od države za reklame, što pogoduje vladajućim figurama, a opozicioni lideri nemaju pristup medijima, navodi Stejt department.
Nezavisno udruženje novinara Srbije registrovalo je 132 napada na novinare, od toga 9 fizičkih. Pominje se i suđenje za paljenje kuće Milana Jovanovića, pretnje glavnom i odgovornom uredniku novina Danas Dragoljubu Petroviću u novembru, u pismu u kome se njemu i novinarima tog lista preti mecima zbog stavova o Kosovu, Republici Srpskoj i Evroprajdu, te se novinari nazivaju „domaćim izdajnicima“, prenosi Stejt department i dodaje da je predsednik Vučič osudio pretnje, ali da se istraga nije završila do kraja godine.
Izveštaj Stejt departmenta pominje i Slapp tužbe (neutemeljene tužbe koje pokreću moćni pojedinci ili subjekti u društvu usmerene na zastrašivanje kritičkih glasova u društvu o pitanjima od javnog interesa koja su protivna interesima tužitelja, prim. nov.) kao način pritiska na medije, kao i činjenicu da je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić dobio presudu protiv mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK. On je tvrdio da je njegova reputacija ugrožena time što ga je KRIK povezao sa kriminalnom grupom.
KRIK se žalio, a međunarodne medijske organizacije su Gašićevu tužbu okarakterisale kao SLAPP i navele da je presuda udarac na istraživačko novinarstvo.
Vlada je u jednom slučaju odbila tražioca azila i vratila ga u zemlju gde se može suočiti sa malteretiranjem i torturom, navodi Stejt department. Izručen je Ahmed Džafar Muhamed Ali Bahreinu, iako je Evropski sud za ljudska prava tražio da se odloži ekstradicija dok se ne vidi sa čim bi se mogao suočiti u zemlji gde je osuđen na dve doživotne kazne za terorizam i za ubistvo policajca. Sa druge strane, do decembra 2022, vlada je dala privremeno utočište za 1061 ukrajinsku izbeglicu.
Vlada i dalje odbija da izruči dvoje članova Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića koje traži Mehanizam Haškog tribunala za nepoštovanje suda.
U izveštaju se podseća da su u aprilu 2021. godine održani parlamentarni i predsednički izbori, i da su međunarodni posmatrači ocenili su da su efikasno organizovani, ali da su dominantan položaj vladajuće stranke, umanjen pristup opozicije medijima, kao i nedostatak medijskog pluralizma ograničili izbor glasača.
Koalicija koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, izgubila je apsolutnu većinu u parlamentu, sa 43,2 odsto glasova, dok su u saziv ušle stranke koje su bojkotovale izbore. Nepravilnosti su prijavljene na skoro 100 biračkih mesta, iako su imale minimalni uticaj na izborne rezultate, produžile su proglašenje predsedničkih i parlamentarnih izbora za tri meseca, navodi se u izveštaju Stejt deparmenta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
