Srbi u Prizrenu, bez šanse za posao

Tridesetak Srba u Prizrenu danas živi veoma teško, a najveći problem sa kojim se suočavaju je loša ekonomska situacija i nemogućnost da se zaposle. Pre sukoba na Kosovu 1999. godine u ovom gradu živelo je oko 10.000 Srba, među tridesetak preostalih Srba samo je jedan osnovac a u gradu na Bistrici borave i učenici Bogoslovije „Kirilo i Metodije“. VIDEO možete pogledati OVDE

U Prizren se 2013. godine, u obnovljenu kuću od 40 kvadrata, vratila Mileva Mojsić sa šestočlanom porodicom. U dve sobice ušle su tada tri generacije.

Niko od njih nije imao posao, porodica se zbog toga vratila nazad u centralnu Srbiju, ona je ostala da preživljava. Posao u gradu nije našla. Unazad nekoliko meseci je u manastiru Svetih Arhangela, radi u kuhinji.

“Morala sam da molim oca Mihaila, već osam meseci sam ovde da radim. Obraćala sam se njihovim (kosovskim) institucijama, ali nisu hteli ni da me saslušaju,” kazala je Mojsićeva.

Život Srba povratnika ovde je težak, konstatuje i iguman manastira Svetih Arhangela kod Prizrena arhimandrit Mihailo (Tošić) uz podsećanje da se kao crkva trude da ih dočekaju u manastiru i pomognu koliko mogu.

“Njima i te kuće koje su obnovljene i taj život sigurno nije lak, zato što nema posla, nema konkretnog uključivanja u ovu zajednicu, nema ozbiljnijih materijalnih sredstava od čega bi ljudi živeli,” ističe arhimandrit Mihailo.

Načelnik prizrenskog okruga Jovica Budurić kaže za Radio Kontakt plus da bi došlo do održivog povratka u Prizren potrebna je otvorenost ovdašnjih institucija, da ljudi koji se vrate budu zastupljeni u lokalnoj samoupravi u svim kosovskim institucijama od policije, susdstva, zdravstva pa do školstva.

Dušanov „Carski grad“ nije napuštala, osim tokom martovskih nereda 2004. godina – Evica Dorđević koja ovde živi sa ćerkom Milicom, jedinim srpskim osnovcem u Prizrenu.

Milici nastavu drži učitelj Vuko Danilović iz Berana, rodom iz Dečana, a nakon što završi četvrti razred postavlja se pitanje gde će Milica nastaviti školovanje jer srpska osnovna škola u Prizrenu ne postoji.  

“Mene pitaju šta će biti nakon što Milica završi četvrti razred, mada to od mene ne zavisi, sve zavisi od dobrih ljudi i nadam se da nas država Srbija neće ostaviti, pošto smo svih ovih 16 teških godina opstali ovde u Prizrenu. Nadamo se da će i nakon 4. razreda biti nađeno neko rešenje,“ kaže Evica.

Sa nepostojanjem srpske osnovne škole u Prizrenu upoznati su i u kosovskom ministarstvu za povratak i zajednice zbog čega je, kako kaže ministar za povratak Dalibor Jevtić, pokrenuta inicijativa za otvaranje škole u ovom gradu.

“Milica je jedini  srpski đak u ovom gradu, mi nemamo mlade ljude u školama, zbog toga je bila pokrenuta inicijativa za otvaranje jedne škole kako bi i mladi mogli da se vrate u ovoj grad,” kazao je Jevtić.

On je dodao da misli da postoji u Prizrenu minimum uslova za povratak raseljenih, ali da idealni uslovi ne postoje i da su se u Prizren vratile uglavnom starije osobe.

U ovom gradu bezbednosnih problema u poslednje vreme nije bilo, ali je teška ekonomska situacija prisutna, kao uostalom na celom Kosovu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.