Skupština SE: Jovanović traži odbijanje zahteva Kosova za članstvo, a Tirana i Priština prihvatanje i priznanje od svih

Na parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope danas je u Strazburu održana diskusija na temu „Tenzije između Beograda i Prištine“. Osim o tenzijama, raspravljalo se i o zahtevu Prištine za članstvo u SE. I dok je srpski predstavnik pozivao Parlamentarnu skupštinu da isti odbije, predstavnici Prištine i Tirane, ali i drugih zemalja, tražili su suprotne akcije. „Ako su srpski predstavnici zabrinuti za prava Srba na Kosovu, treba pozdraviti članstvo Kosova u Savetu Evrope, kako bi se ta prava zaštitila“, jedno je od mišljenja.

Na današnjoj diskusiji u Strazburu učestvovao je poslanik i portparol Narodne Stranke, Stefan Jovanović.

On je pozvao Parlamentarnu skupštinu SE „da ostane čvrsta u odbijanju pokušaja Kosova da postane član Saveta Evrope“.

„Uprkos napadima i maltretiranju Srba, privremene vlasti u Prištini nastavljaju da teže ka članstvu u Savetu Evrope. Priština je, štaviše, jednostranim aktom secesije 2008. godine grubo prekršila demokratski Ustav Srbije i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN“, kazao je Jovanović u svom današnjem obraćanju.

Kao primer odnosa Prištine prema Srbima na Kosovu naveo je kampanju za bojkot srpskih proizvoda.

„Privremene vlasti u Prištini šalju jasnu poruku ’Srbima ovde nije mesto’ tako što neprekidno prikazuju Srbe i proizvode iz Srbije kao centar sveg zla. Kampanje protiv Srba se vode gotovo svakodnevno i postale su uobičajene“, rekao je Jovanović.

Ujedno je kazao i da su Srbi jedna od najugroženijih etničkih grupa u Evropi, podsetivši na nekoliko incidenata, među kojima i na ranjavanje dečaka i mladića u Štrpcu na Badnje veče, te prekjučerašnje ranjavanje M. D. kod Bistričkog mosta.

„Tokom 2022. godine zabeleženo je čak 164 slučajeva nasilja i maltretiranja Srba na Kosovu i Metohiji, a samo u prvih 15 dana januara ove godine zabeleženo je 10 napada. U jednom od poslednjih napada pucano je na Srbe i umalo se nije završio smrtnim ishodom“, kazao je.

Tvrdi da je ispoljavanje etničke mržnje prema Srbima na Kosovu dozvoljeno, kao i da se čak „nastavlja nesmanjenom žestinom“. Naglašava da mržnju „često podstiče i orkestrira sam vrh prištinske vlasti“.

„Oni koji krše teritorijalni integritet suverenih država ne bi trebalo da budu prihvaćeni u organizacije posvećene zaštiti tih principa“, podcrtao je danas u Strazburu poslanik i portparol Narodne stranke.

Baša: Članstvom Kosova zaštitiće se prava Srba

Njegov kolega iz Albanije, Ljuljzim Baša, s druge strane, poručio je da ako su srpski predstavnici zabrinuti za prava Srba na Kosovu, treba pozdraviti članstvo Kosova u Savetu Evrope, kako bi se ta prava zaštitila.

Osvrnuo se i na nedavne tenzije na Severu Kosova, poručivši da je „nacionalistička retorika pokazala da je Srbiji još uvek teško da se otrgne od krvave prošlosti“.

Ujedno je kazao i da je, s obzirom na rat u Ukrajini, vreme da se unese mir i stabilnost u Evropu, „počevši od prihvatanja Kosova kao države“.

„Apelujem na zemlje članice EU koje još nisu priznale Kosovo, 15 godina nakon nezavisnosti i godinu dana od početka agresije Rusije na Ukrajinu, vreme je da mir i stabilnost Evrope stave na prvo mesto“, kazao je Baša.

Zapadni Balkan u NATO, Zapadni Balkan u EU znači jaču, stabilniju i prosperitetniju Evropu

Tahiri: „Bili smo fer i pošteni, iako smo imali užasan rat“

Poslanik AAK, Besnik Tahiri, u sličnom tonu kazao je da je Kosovo posvećeno vrednostima i standardima Saveta Evrope, te da očekuje da postane njegova 47. članica.

„Uneli smo, iako nismo član, sve principe ljudskih prava Saveta u naš Ustav i zakonodavstvo. I, očekujemo da postanemo 47. član Saveta, kako bi naši građani imali pristup Sudu u Strazburu. Kao država, u poslednjih deset godina bili smo posvećeni dijalogu, bili smo fer i pošteni, iako smo imali užasan rat“, kazao je Tahiri.

Gončarenko: Sve članice, uključujući i Srbiju, da priznaju Kosovo

Podršku Prištini dao je i ukrajinski poslanik Oleksej Gončarenko koji je prošle godine ujedno uputio zahtev parlamentu svoje zemlje za priznanje Kosova.

On je danas takođe pozvao zemlje članice Saveta Evrope koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.

„Ukrajina, moja zemlja je jedna od njih. Sponzorisao sam nacrt zakona u ukrajinskom parlamentu o priznavanju nezavisnosti Kosova i siguran sam da će se to dogoditi vrlo brzo, jer je to realnost. Moramo stvari nazvati onakvim kakve jesu, ovo je nezavisna država, to se već desilo. U interesu je svih nas na ovom kontinentu –  prihvatite realnost i idite dalje“, kazao je Gončarenko.

On je, obrativši se Srbiji, pozvao da takođe prizna nezavisnost Kosova, te poručio da „Srbija nije u najboljem interesu da nastavi sa akcijama protiv Kosova“.

Hajduković: Kosovo je spremno za članstvo u evropskim strukturama

Predstavnik Hrvatske, Domagoj Hajduković, kao i poslanica Severne Makedonije Arta Bilali Zendeli, takođe su dali svoju podršku članstvu Kosova u evropskim strukturama.

Hajduković je, uz poziv da Kosovo postane član evropskih strukture, rekao da je to korak ka miru.

Ujedno je kazao i da je skeptičan u vezi sa odnosom Srbije prema dijalogu, odnosno normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Iako tvrdi da je „odgovornost nagnuta ka Beogradu“, izrazio je nadu da će obe strane priznati da odgovornost za očuvanje mira pripada i jednoj i drugoj.

Hauel: Kosovo mora da nastavi napore u ispunjavanju principa Saveta Evrope

Predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva Džon Hauel, koji je ujedno i inicijator današnje diskusije smatra da aplikacija Kosova za članstvo u SE „ne treba da bude talac napretka dijaloga sa Srbijom“.

Kosovo mora, kazao je, da nastavi da ispunjava principe SE, uključujući i sprovođenje odluke Ustavnog suda o povratku zemljišta manastiru Visoki Dečani, te usklađivanje svog zakonodavstva sa odredbama Istanbulske konvencije.

Pomenuo je i izveštaj BBC-a o navodnim pokušajima Vagner grupe da regrutuje plaćenike u Srbiji, poručivši da je suprotstavljanje srpskog predsednika regrutaciji bio ključni momenat za njega u odlučivanju da li će se suočiti sa Zapadom ili će se u kontinuitetu suočavati sa Istokom, imajući u vidu Rusiju.

Vagner i povezanost Srbije sa Rusijom

O grupi Vagner govorili su i predstavnici Prištine i Tirane, ali uz direktne optužbe na račun Srbije da „nastavlja da koordinira politiku sa Rusijom“

„Srbija ne samo da nije uvela sankcije Rusiji, već je veoma uznemiravajuće videti kako pripadnici ‘Wagner’-a koji su viđeni na Severu Kosova ulaze iz Srbije“, kazala je kosovska poslanica Saranda Bogujevci.

I ovom prilikom govorila je o, kako navodi, „kriminalnim grupama na Severu koje podstiče Vučić“, te ponovila ono što kosovski zvaničnici često izjavljuju – „Srbija se nije distancirala od genocidnih zločina Miloševića“.

Ujedno je Srbiju optužila da stalno traži izgovore za destabilizaciju Severa, te da to radi „jer pokušava da se distanciraju od političkog dijaloga sa Kosovom“, odnosno od „potpune normalizacije odnosa kroz konačni sporazum uz uzajamno priznanje“.

Albanska poslanica Klotilda Buška takođe je pomenula „Wagner“ poručivši da je „zadržavanjem Kosova van Saveta Evrope povećalo mogućnost grupama poput ove da ugrozi stabilnost regiona“.

Kazala je i da je Kosovo konstruktivna strana, te da nikada nije podsticalo tenzije.

Vagner sa Srbiojm je sa govornice u Strazburu takođe povezao poslanik AAK, Besnik Tahiti.

„Znali smo šta znači biti manjina, zato se ne plašimo kosovskih Srba, ali nikada nećemo dozvoliti da srpski režim preko Rusije, preko Vagnerovih trupa, napadne Kosovo“, poručio je .

Govorio je i o odluci kosovske vlade o srpskim registarskim oznakama gradova na Kosovu, navodeći da su želeli „da obnove vladavinu prava na Kosovu“.